Никола Иланковић
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: викисинтакса. |
Проф. др сци мед Никола Иланковић | |
---|---|
Датум рођења | 14. април 1948. |
Место рођења | Суботица ФНР Југославија |
Образовање | Универзитет у Београду - Медицински факултет |
Занимање | Неуропсихијатар, клинички неурофизиолог и епилептолог |
Супруга | Вера Иланковић |
Деца | Андреј Иланковић и Лана Марија Камбеитз-Иланковић |
Родитељи | Никола Иланковић и Илона Бодиш |
Никола Иланковић је српски неуропсихијатар, клинички неурофизиолог и епилептолог. Дана 1. септембра 2012. године изабран за Почасног грађанина града Суботице. Члан Удружења књижевника Србије.[1][2][3][4][5]
Образовање
[уреди | уреди извор]Гимназију завршио у родном граду као носилац дипломе Вук Караџић.
Дипломирао на Медицинском Факултету у Београду 5. фебруара 1973. са просечном оценом 9.58. У току студија на Медицинском факултету у току три школске године био демонстратор на предмету Физиологија.
Специјализацију неуропсихијатрије завршио 1979. године и положио специјалистички испит у јуну 1979. године са одличним успехом пред комисијом у саставу Проф.др Максим Стерниц, Проф.др Димитрије Миловановић и Проф.др Јаков Смодлака.
Субспецијализацију из клиничке неурофизиологија са епилептологијом обавио на Неуропсихијатријској клиници у Београду (ментори Проф.др Јаков Смодлака и Академик Проф.др Љубисав Ракић), а из Хипнологије у Центру за хрономедицину Универзитета Лудwиг Маxимиллиан у Wуерзбургу, Немачка (ментор Доц.др Урош Јовановић).
Докторирао на Медицинском факултету у Београду 1983. год. на тему: "Електрофизиолошки профил спавања код депресивних болесника" (ментор Академик Проф.др Веселинка Сушић).
Стручна каријера
[уреди | уреди извор]На Универзитетској Неуропсихијатријској клиници у Београду односно Институту за психијатрију КЦС, радио од 1973. до 2013. године на месту Начелника Одељења за органске менталне болести и Шефа Одсека за психофизиологију и поремећаје спавања. Као спољњи сарадник био ангажован у Заводу за психофизиолошке и говорне поремећаје, у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора и у Центру за здраво потомство.
Од 2014. године је стални клинички консултант из Неурологије, Психијатрије, Епилептологије и Хипнологије у приватној Болници МЕДИГРОУП у Београду.
Редовни професор на Катедри психијатрије Медицинског факултета Универзитета у Београду и предавач на последипломским курсевима из Клиничке неурофизиологије са епилептологијом, Биолошке психијатрије, Судске психијатрије, Социјалне психијатрије, Болести зависности и Психотерапије. Стални предавач на специјализацији из Ургентне медицине, на последипломским студијама из Клинички примењене анатомије и на докторским студијама из области Неуронаука на Медицинском факултету у Београду.
Иницијатор увођења уже специјализације (субспецијализације) из Неуропсихијатрије у сарадњи са Академиком Проф.др Владимиром Костићем.
Стални едукатор и члан испитне комисије за ужу специјализацију из Клиничке неурофизиологије и епилептологије на Медицинском факултету у Београду. Најстарији Члан Конзилијума за прехируршку евалуацију епилепсије на Институту за неурологију КЦС. Био председник испитне комисије за специјализацију из Клиничке психологије.
Преко 30 година интерклинички консултант из области Неуропсихијатрије, Психијатрије, Психосоматике, Неуроендокринологије, Неуроимиџинга, ЕЕГ-а, Епилептологије на клиникама Клиничког центра Србије.
Експерт у области психотерапије и психофармакотерапије психосоматских поремећаја и поремећаја спавања.
Професор Физиологије, Неурологије, Психијатрије, као и Биолошких основа понашања, на Високој медицинској сколи струковних студија "Милутин Миланковић" у Београду.
Професор по позиву на докторским студијама на Машинском факултету у Београду на одсеку за Неуроинжињеринг.
Члан Судско-психијатријског одбора Медицинског факултета у Београду и овлашћени судски вештак за област неуропсихијатрије и епилептологије.
Члан Научног већа Медицинског факултета у Београду.
Аутор нове дијагностичко-терапијско-рехабилитацијске стратегије у неуропсихијатрији под називом “Рестауративна психијатрија”.
Аутор теорије о електромагнетној природи спавања и функцији спавања као процеса заштите мозга од критичног расхлађења и прегревања, затим оригиналних клиничко-неурофизиолошких модела поремећаја спавања и свести код менталних болести, као и хипотеза о новим функцијама РЕМ и НРЕМ спавања (улога спавања и сањања у неуралној “интра-нет” и “интер-нет” комуникацији) и улози спавања у одржању континуитета респирације.
Коаутор неурорехабилитацијске методе “ВИЛАН” (аутор В. Иланковић). – ПАТЕНТ заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије.
Аутор и коаутор преко 150 стручних и научних радова, 6 ауторских научно-истраживачких монографија, коаутор 3 уџбеника и аутор поглавља у 11 монографија.
Био руководилац и учесник у више домаћих и међународних научних пројеката, а сада учесник у два пројекта код Републичког министарства за науку у сарадњи са Проф. Ђуром Коругом односно Проф. Браниславом Филиповићем.
Ауторске монографије Проф. Иланковића: “Болести спавања - дијагностика и лечење”, “Схизофренија - болест душе и/или тела”, “Психомоторна рехабилитација у психијатрији” (ВИЛАН метода), “Рестауративна психијатрија 1 и 2”, “Свест, спавање, снови ’99”, “Психомоторни развој” (са V. Иланковић) и “Неуропсихијатрија 2013. (у припреми за штампу).
Стални рецензент престижних светских научних часописа: Бритисх Јоурнал оф Псyцхиатрy, Сцхизопхрениа Ресеарцх, Америцан Јоурнал оф Псyцхиатрy, Јоурнал оф Wорлд Федератион оф Биологицал Псyцхиатрy, Фертил анд Стерил, Аероспаце Медицине, итд.
Чланство у професионалним удружењима
[уреди | уреди извор]- Председник Удружења неуропсихијатара Југославије односно Србије и Црне Горе (ЈУНЕП, основано 2002), Удружења за биолошку психијатрију СЦГ
- Председник и оснивач Удружења неуропсихијатара Србије
- Председник Секције за ЕЕГ и клиничку неурофизиологију СЛД
- Члан Председништва СЛД и Председништва Удружења неурофизиолога Југославије
- Члан издавачког савета часописа за психијатрију "Енграми"
- Члан Психијатријске секције СЛД
- Почасни члан Српског хипнолошког друштва и Друштва за биолошку психијатрију Србије
- Члан Њујоршке академије наука (НYАС)
- Члан Америчког удружења психијатара (АПА)
- Члан Америчке академије за медицину спавања (ААСМ)
- Члан Канадског удружења психијатара (ЦПА)
- Члан Америчког колеџа за ангиологију (ФАЦА)
- Члан Британског удружења за неуропсихијатрију (БНПА)
- Члан Британског удружења за психијатрију (Роyал Цоллеге оф Псyцхиатрy РЦПсyцх)
- Члан Секција за Схизофренију, Психофизиологију и Имунопсихијатрију Светског удружења психијатара (WПА)
- Члан Америчког биографског института (ФАБИ)
- Члан ЦИНП-а (Цоллегиум Интернатионале НеуроПсyцхопхармацологицум)
- Амбасадор ЦИНП-а за Србију и Црну Гору
- Члан Медитеранског Медицинског Друштва
- Члан Немачког удружења неуролога и психијатара
- Члан Немачког ЕЕГ друштва
- Члан Израелског друштва за биолошку психијатрију
- Члан Светске асоцијације за истраживање биолошких ритмова (СЛТБР)
- Члан Европске Академије за истраживање Епилепсије (ЕУРЕПА)
- Члан Интернационалног Неуропсихијатријског удружења (ИНА)
- Члан Светске федерације удружења за биолошку психијатрију (WФСБП)
- Иницијатор и главни координатор електронске Европске НеуроПсихијатријске Мреже (ЕНПН)
- Оснивач Европске академије за експерте у психијатрији и неуропсихијатрији (2012) заједно са Проф.др Х.Ј. Моеллер-ом, Проф.др Wолфгангом Гаебел-ом, Проф.др Норбертом Муеллером и Проф.др Петером Фалкаи-ем са седиштем у Минхену.
Стручно усавршавање
[уреди | уреди извор]- 1980. и 1981. СР Немачка - из Неуропсихијатрије, Хипнологије, Психосоматике, Психофизиологије - на Неуролошкој и Неурохируршкој клиници Wестенд - ментор Проф. Кубитзкy, на Универзитетској психијатријској клиници Фреи Универзитета у Берлину (ментор Проф. Хелмцхен), Клиници за психосоматске болести у Ринтелну/Ханновер (ментор Проф. W. Догс) и Центру за хрономедицину Лудwиг Маxимиллиан Универзитета у Wуерзбургу (ментор Доц. Урош Јовановић)
- 1986. и 1987. САД - из Биолошке психијатрије, Клиничке Неурофизиологије, Хрономедицине и Епилептологије - на Алберт Еинстеин Цоллеге у Неw Yорку (ментор Проф. Херманн Ван Прааг), у Бетхесди/Wасхингтон DC на Националном институту за ментално здравље (НИМХ) - ментор Др Роберт Пост и на Националном институту за неуролошке болести (НИНДС) - ментори Др Рогер Портер и Сусуми Сато, у Лабораторији за неуробиологију Универзитета Георге Wасхингтон - ментор Др Даниел Wеинбергер, затим у Центру за хрономедицину, психофизиологију и неуропсихофармакологију Ветеранске администрације (WА) и Универзитета Јужна Калифорнија у Сан Диегу (Ла Хоја) - ментори Проф. Цхрис Гиллин и Проф. D. Ф. Крипке
- 1987. Немачка – неурофизиологија, неурорехабилитација, клиничка психијатрија, биолочка психијатрија, психофармакологија, епилептологија и хипнологија - на Универзитетској психијатријској клиници и Институту за психијатрију Маx Планцк у Минхену - ментори Проф. Ханс Хиппиус, Проф. Јоханн Куглер и др Хартмутх Сцхулз, као и на Клиници за неуротрауме, неурорехабилитацију и неуропсихологију Минхен-Богенхаусен - ментор Проф. Вон Црамон.
- 1987. Аустрија - неурологија, неуротрауматологија, поремећаји свести (апалицни синдроми), ЕЕГ тренд-мониторинг - на Универзитетској неуролошкој клиници у Иннсбруцку - ментор Проф.др Франз Гаерстенбранд и Проф. Ханс Хинтерхубер.
- 1990. Швајцарска - Гост професор (Хрономедицина: Спавање-Депресија-Терапија светлом, Полисомнографија) на Универзитетској психијатријској клиници у Базелу (ПУК) - директор Проф. Wалтер Поелдингер, ментор Проф. Анна Wиртз-Јустизе.
- 1989, 1992, 1995, 2005, 2006, 2008 Немачка - Гост Професор (Неуропсихијатрија, Биолошка психијатрија, Поремећаји спавања, Епилепсије, Имунопсихијатрија) - Универзитетска психијатријска клиника ЛМУ, Неуролошка и Неурохируршка клиника Гроссхадерн Лудwиг Маxимиллиан Универзитета у Минхену, Немачка - домаћини Проф. Ханс-Јуерген Моеллер, Проф. Норберт Муеллер, Проф. Ролпх Енгел, Проф. Е. Меисензахл, Проф. Данек, Проф. Wинклер, Др Ноацхтар.
- 2003, 2004, 2005,2006, 2007, 2008. САД - Неw Yорк, Сан Францисцо, Атланта, Wасхингтон DC, Цхицаго (Америчко удружење психијатара - АПА годишњи скупови и Цоллегиум Интернатионале НеуроПсyцхопхармацологицум ЦИНП
- 2004, 2005, 2006, 2007. и 2009. Лондон, V. Британија - Гост професор и предавач по позиву у три наврата (Британско неуропсихијатријско удружење –БНПА) и на Институту за психијатрију, Кингс Цоллеге. Домаћини: Проф.др Мицхаел Тримбле и Проф. Антхонy Давид.
- 2011, 2012. и 2013. Минхен, Немачка – Гост професор на Универзитетској психијатријској клиници (домаћини: Проф. Ханс-Јуерген Моеллер и Проф. Петер Фалкаи) и учесник међународног пројекта из Психоимунологије (руководилац Проф. Норберт Муеллер).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Вештина измишљања нових болести”. www.ртс.рс. Приступљено 2021-05-29.
- ^ „Иланковић Никола”. булевар.медигроуп.рс (на језику: рс). Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 2021-05-29.
- ^ Анксиозност - др Никола Иланковић (на језику: српски), Приступљено 2021-05-29
- ^ НЕСАНИЦА // Др Никола Иланковић - психијатар (на језику: српски), Приступљено 2021-05-29
- ^ „ПРОФ. ДР НИКОЛА ИЛАНКОВИЋ ЗА ЛЕНУ: Здрав сан предуслов виталности организма”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2021-05-29.