Однос организма и спољашње средине
Однос организма и животне средине подразумева однос који постоји између сваке јединке и њеног станишта. Свако живо биће је нераскидиво повезано са средином коју насељава, стаништем, пошто из средине узима све ресурсе потребне за живот (храњиве материје, воду, кисеоник...), а у средину ослобађа непотребне и штетне материје. Спољашња средина се непрекидно мења и животиње на те промене реагују или тако што напуштају станиште или остају на станишту и прилагођавају се променама. Животиње које остају на станишту и прилагођавају се деле се на конформисте и регулаторе.[1]
Конформисти[уреди | уреди извор]
Конформисти су животиње код којих се параметри унутрашње средине мењају паралелно са променама у спољашњој средини. На основу тога, који параметар унутрашње средине се мења конформисти могу бити: термоконформисти – телесна температура се мења са променом спољашње температуре (овде спадају све животиње, осим птица и сисара), осмоконформисти – мења се концентрација телесних течности (осмотски притисак) са променом спољашње концентрације (морски бескичмењаци), упоредо са променом концентрације може да се мења и запремина тела – волуменоконформисти, оксиконформисти – мења се концентрација кисеоника са променом концентрације у спољашњој средини.[1]
Термоконформисти[уреди | уреди извор]
Конформисти су развили различите активности којим се прилагођавају променама средине. Гуштери немају сталну телесну температуру, због тога се „сунчају“ када је спољашња температура ниска, како би повећали своју телесну температуру и на тај начин обезбедили нормално одвијање метаболичких процеса и осталих функција. Такође, када је спољашња температура висока гуштери се склањају у сенку и тако спречавају прегревање организма.
Осмоконформисти[уреди | уреди извор]
Концентрација унутрашње средине – осмотски притисак морских бескичмењака (нпр. морске звезде) има приближно исту вредност као и средина тј. морска вода. I једна и друга садрже значајну количину растворених осмотски активих материја, тј. имају високе концентрације. Са променом концентрације воде у којој живе код ових организама се мења и осмотски притисак унутрашње средине. Због тога ове животиње могу живети само на местима где је концентрација околне воде приближна њиховој унутрашњој концентрацији. У случају да доспеју у разблажену морску воду суочиће се са проблемом претераног уласка воде у тело и губитка соли тј. осмотски активих материја (јер се тежи да се уједначи концентрације унутрашње и спољашње средине). Истовремено, како вода улази у тело мења се и његова запремина, тако да су ови организми и волуменоконформисти. Оваква ситуација неминовно доводи до смрти организма.[2]
Оксиконформисти[уреди | уреди извор]
Неке врсте црва имају могућност да опстану у условима значајне промене концентрације кисеоника у средини, јер метаболичке процесе прилагођавају количини кисеоника, због тога су они осмоконформисти.
Регулатори[уреди | уреди извор]
Регулатори су животиње код којих се унутрашња средина не мења са променом спољашње средине, јер они имају развијене регулаторне механизме који неутралишу промене и унутрашња средна остаје непромењена. Регулатори могу бити: терморегулатори – телесна температура је стална (птице и сисари), осморегулатори – стална је концентрација телесних течности, оксирегулатори – стална концентрација кисеоника.
Терморегулатори[уреди | уреди извор]
Терморегулатори имају развијене механизме којима региструју промене телесне температуре и у складу са тиме активирају одређени процес. Ако дође до повећања телесне температуре знојне жлезде убрзавају свој рад, крвни судови у кожи се шире и на тај начин организма се ослобађа вишка топлоте. У случају да телесна температуре почне да опада активирају се катаболички процеси у којима се приликом разлагања органских молекула ослобађа и топлотна енергија која се користи за загревање тела.[1]
Осморегулатори[уреди | уреди извор]
Осморегулатори одржавају стални осмотски притисак телесних течности захваљујући раду, пре свега, органа за излучивање. Грађа и функција ових органа прилагођена је средини у којој организам живи. Морски организми имају развијене механизме којима се решавају вишка соли који доспе у организам заједно са водом, док воду задржавају. Слатководни организми решавају супротан проблем, они морају да се ослободе велике количине воде, а да задрже соли у организму. Органи за излучивање копнених организама омогућавају очување и воде и соли које су унете храном.[2]
Оксирегулатори[уреди | уреди извор]
Оксирегулатори имају развијене механизме којима одржавају сталну концентрацију кисеоника у организму.
Хомеостаза[уреди | уреди извор]
Код регулатора, сталност унутрашње средине или њена промењивост у уским границама назива се хомеостаза. Хомеостаза се одржава захваљујући деловању нервног и ендокриног система, постојањем посебних биолошких контролних система, који делују по принципу повратне спреге, односно крајњи производ контролише процес свог настанка. Ови системи непрекидно надгледају стање унутрашње средине, региструју промене и активирају одговарајући механизам који ће ту промену неутралисати. Повратна спрега може бити позитивна – када крајњи производ убрзава процес свог настанка, или негативна – када крајњи производ успорава процес свог настанка.[1]