Odnos organizma i spoljašnje sredine
Odnos organizma i životne sredine podrazumeva odnos koji postoji između svake jedinke i njenog staništa. Svako živo biće je neraskidivo povezano sa sredinom koju naseljava, staništem, pošto iz sredine uzima sve resurse potrebne za život (hranjive materije, vodu, kiseonik...), a u sredinu oslobađa nepotrebne i štetne materije. Spoljašnja sredina se neprekidno menja i životinje na te promene reaguju ili tako što napuštaju stanište ili ostaju na staništu i prilagođavaju se promenama. Životinje koje ostaju na staništu i prilagođavaju se dele se na konformiste i regulatore.[1]
Konformisti[уреди | уреди извор]
Konformisti su životinje kod kojih se parametri unutrašnje sredine menjaju paralelno sa promenama u spoljašnjoj sredini. Na osnovu toga, koji parametar unutrašnje sredine se menja konformisti mogu biti: termokonformisti – telesna temperatura se menja sa promenom spoljašnje temperature (ovde spadaju sve životinje, osim ptica i sisara), osmokonformisti – menja se koncentracija telesnih tečnosti (osmotski pritisak) sa promenom spoljašnje koncentracije (morski beskičmenjaci), uporedo sa promenom koncentracije može da se menja i zapremina tela – volumenokonformisti, oksikonformisti – menja se koncentracija kiseonika sa promenom koncentracije u spoljašnjoj sredini.[1]
Termokonformisti[уреди | уреди извор]
Konformisti su razvili različite aktivnosti kojim se prilagođavaju promenama sredine. Gušteri nemaju stalnu telesnu temperaturu, zbog toga se „sunčaju“ kada je spoljašnja temperatura niska, kako bi povećali svoju telesnu temperaturu i na taj način obezbedili normalno odvijanje metaboličkih procesa i ostalih funkcija. Takođe, kada je spoljašnja temperatura visoka gušteri se sklanjaju u senku i tako sprečavaju pregrevanje organizma.
Osmokonformisti[уреди | уреди извор]
Koncentracija unutrašnje sredine – osmotski pritisak morskih beskičmenjaka (npr. morske zvezde) ima približno istu vrednost kao i sredina tj. morska voda. I jedna i druga sadrže značajnu količinu rastvorenih osmotski aktivih materija, tj. imaju visoke koncentracije. Sa promenom koncentracije vode u kojoj žive kod ovih organizama se menja i osmotski pritisak unutrašnje sredine. Zbog toga ove životinje mogu živeti samo na mestima gde je koncentracija okolne vode približna njihovoj unutrašnjoj koncentraciji. U slučaju da dospeju u razblaženu morsku vodu suočiće se sa problemom preteranog ulaska vode u telo i gubitka soli tj. osmotski aktivih materija (jer se teži da se ujednači koncentracije unutrašnje i spoljašnje sredine). Istovremeno, kako voda ulazi u telo menja se i njegova zapremina, tako da su ovi organizmi i volumenokonformisti. Ovakva situacija neminovno dovodi do smrti organizma.[2]
Oksikonformisti[уреди | уреди извор]
Neke vrste crva imaju mogućnost da opstanu u uslovima značajne promene koncentracije kiseonika u sredini, jer metaboličke procese prilagođavaju količini kiseonika, zbog toga su oni osmokonformisti.
Regulatori[уреди | уреди извор]
Regulatori su životinje kod kojih se unutrašnja sredina ne menja sa promenom spoljašnje sredine, jer oni imaju razvijene regulatorne mehanizme koji neutrališu promene i unutrašnja sredna ostaje nepromenjena. Regulatori mogu biti: termoregulatori – telesna temperatura je stalna (ptice i sisari), osmoregulatori – stalna je koncentracija telesnih tečnosti, oksiregulatori – stalna koncentracija kiseonika.
Termoregulatori[уреди | уреди извор]
Termoregulatori imaju razvijene mehanizme kojima registruju promene telesne temperature i u skladu sa time aktiviraju određeni proces. Ako dođe do povećanja telesne temperature znojne žlezde ubrzavaju svoj rad, krvni sudovi u koži se šire i na taj način organizma se oslobađa viška toplote. U slučaju da telesna temperature počne da opada aktiviraju se katabolički procesi u kojima se prilikom razlaganja organskih molekula oslobađa i toplotna energija koja se koristi za zagrevanje tela.[1]
Osmoregulatori[уреди | уреди извор]
Osmoregulatori održavaju stalni osmotski pritisak telesnih tečnosti zahvaljujući radu, pre svega, organa za izlučivanje. Građa i funkcija ovih organa prilagođena je sredini u kojoj organizam živi. Morski organizmi imaju razvijene mehanizme kojima se rešavaju viška soli koji dospe u organizam zajedno sa vodom, dok vodu zadržavaju. Slatkovodni organizmi rešavaju suprotan problem, oni moraju da se oslobode velike količine vode, a da zadrže soli u organizmu. Organi za izlučivanje kopnenih organizama omogućavaju očuvanje i vode i soli koje su unete hranom.[2]
Oksiregulatori[уреди | уреди извор]
Oksiregulatori imајu razvijene mehanizme kojima održavaju stalnu koncentraciju kiseonika u organizmu.
Homeostaza[уреди | уреди извор]
Kod regulatora, stalnost unutrašnje sredine ili njena promenjivost u uskim granicama naziva se homeostaza. Homeostaza se održava zahvaljujući delovanju nervnog i endokrinog sistema, postojanjem posebnih bioloških kontrolnih sistema, koji deluju po principu povratne sprege, odnosno krajnji proizvod kontroliše proces svog nastanka. Ovi sistemi neprekidno nadgledaju stanje unutrašnje sredine, registruju promene i aktiviraju odgovarajući mehanizam koji će tu promenu neutralisati. Povratna sprega može biti pozitivna – kada krajnji proizvod ubrzava proces svog nastanka, ili negativna – kada krajnji proizvod usporava proces svog nastanka.[1]