Октејвија Батлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Oktejvija Batler
Oktavija Estel Batler potpisuje svoju knjigu
Лични подаци
Датум рођења(1947-06-22)22. јун 1947.
Место рођењаPasadena, Kalifornija, SAD
Датум смрти24. februar 2006.(2006-02-24) (58 god.)
Место смртиLejk Forest Park, Vašington, SAD
ОбразовањеPasadena City College, California State University, Los Angeles
Званични веб-сајт
www.octaviabutler.com

Октејвија Естел Батлер (енгл. Octavia Estelle Butler; 22. јун 194724. фебруар 2006) је америчка списатељица научне фантастике, најпознатија од неколико афроамериканки које пишу у том жанру. Освајала је награде Хјуго и Небјула.[1] Године 1995. постала је прва списатељица научне фантастике која је од Фондације Макартур добила стипендију „Геније“ (енгл. the MacArthur Foundation "Genius" Grant).

Порекло[уреди | уреди извор]

Батлерова је рођена и одрасла у Пасадени у Калифорнији. Њен отац Лорис, чистач ципела, умро је док је била беба, тако да су је подигле баба и мајка Октејвија M. Батлер која је радила као кућна помоћница.

Према Нортоновој Антологији афроамеричке књижевности („the Norton Anthology of African American Literature“), Батлерова је била „повучено, једино дете у ригидном баптистичком домаћинству“ и „рано су је привукли часописи као сто су „Amazing“, „Fantasy and Science Fiction“и „Galaxy“, а ускоро је почела да чита класике научне фантастике“.

Октејвија Млађа, чији је надимак био Џуни (енгл. Junie), била је стидљива и склона маштању, а имала је и дијагнозу дислексија. Са 10 година почела је да пише како би „побегла од усамљености и досаде“; у 12-ој години је почела да пише научну фантастику. „Писала сам своје причице, и када ми је било 12 година, гледала сам лош научнофантастични филм Ђаволска девојка са Марса („Devil Girl from Mars“) и тада сам схватила да могу да напишем бољу причу. Искључила сам телевизор, почела да пишем и пишем и дан данас“, испричала је списатељица за магазин „Black Scholar“.

Образовање и лични живот[уреди | уреди извор]

Након што је 1968. дипломирала на колеџу Пасадена Сити, уписала се на Државни универзитет Калифорније у Лос Анђелесу. Након краћег времена, напустила је Универзитет и почела да похађа часове писања на Универзитету UCLA Батлерова ће касније наводити две радионице писања као „најважније у њеном формирању као писца“: „Радионица отворених врата“ (1969—70) у организацији Америчког сценаристичког еснафа (the Screenwriters' Guild of America) - менторски програм за афроамеричке и латино писце. На овим радионицама упознала је признатог писца научне фантастике Харлана Елисона (Harlan Ellison). „Кларионова радионица за писце научне фантастике“ (The Clarion Science Fiction Writers Workshop) коју јој је препоручио Елисон и где је први пут упознала Самјуела Делејнија (Samuel R. Delany).

У новембру 1999. преселила се у Сијетл. Себе је описала као „добро неприлагођеног пустињака у сред Сијетла - песимисткињу ако нисам пажљива, феминисткињу, црнкињу, бившу баптисткињу, код које се комбинују амбиција, лењост, несигурност, извесности и жеље“.

У својим делима се бави проблемима везаним за расу, род, сексуалност.

Умрла је 24. фебруара 2006. у 58-ој години, испред своје куће у Лејк Форест Парку. У неким вестима је наведено да је умрла од повреда главе након пада и ударца о тротоар, а у другим да је умрла од можданог удара као последице задобијених повреда. У часопису Локус се појавила верзија да је умрла од повреда главе као последице пада након можданог удара.

Каријера[уреди | уреди извор]

Њена прва прича, „Crossover“, објављена је у Клариновој антологији из 1971; другу кратку причу „Childfinder“ откупио је Харлан Елисон за необјављену збирку прича „The Last Dangerous Visions“ . „Мислила сам да успевам као списатељица...“ написала је у колекцији својих кратких прича „Bloodchild and Other Stories“, „заправо, преда мном је било још пет година неуспеха и ружних, малих послова пре но што ћу продати једну једину реч“.

Радови[уреди | уреди извор]

Дела Октејвије Батлер нису преведена на српски језик.

Серије[уреди | уреди извор]

  • Серија „Patternist“
    • „Patternmaster“ (1976)
    • „Mind of My Mind“ (1977)
    • „Survivor“ (1978)
    • „Wild Seed“ (1980)
    • „Clay's Ark“ (1984)
    • „Seed to Harvest“ (компилација; 2007-не укључује „Survivor“)
  • „Lilith's Brood“ (претходно трилогија „Xenogenesis“)
    • „Dawn“ (1987)
    • „Adulthood Rites“ (1988)
    • „Imago“ (1989)
  • Серија „Parable“
    • „Parable of the Sower“ (1993)
    • „Parable of the Talents“ (1998)

Самостални романи[уреди | уреди извор]

  • „Kindred“ (1979)
  • „Fledgling“ (2005)

Кратке приче[уреди | уреди извор]

  • „Bloodchild and Other Stories“ (1995); Друго, проширено издање (2006)

Чланци[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Освојила[уреди | уреди извор]

  • 2010: Примљена у Кућу славних научне фантастике (Science Fiction Hall of Fame)
  • 2000: Награда за животно дело америчког PEN центра
  • 1999: Небјула за најбољи роман - „Parable of the Talents“
  • 1995: Стипендија "Геније" Фондације Макартур (MacArthur Foundation "Genius" Grant)
  • 1985: Хјуго за најбољу причу - „Bloodchild“
  • 1985: Локус за најбољу причу - „Bloodchild“
  • 1985: Награда Science Fiction Chronicle за најбољу причу - „Bloodchild“
  • 1984: Небјула за најбољу причу - „Bloodchild“
  • 1984: Хјуго за најбољу кратку причу - „Speech Sounds“
  • 1980: Награда Creative Arts, „L.A. YWCA“

Номинована[уреди | уреди извор]

  • 1994: Небјула за најбољи роман - „Parable of the Sower“
  • 1987: Небјула за најбољу причу - „The Evening and the Morning and the Night“
  • 1967: Пето место, „Writer's Digest Short Story Contest“

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Octavia E. Butler”. Fantastic Fiction. Приступљено 21. 1. 2019.