24. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. фебруар (24.02) је 55. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 310 дана (311 у преступној години).
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.
- 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске.
- 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен.
- 1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље.
- 1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима - Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз.
- 1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен "Комунистички манифест", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста" одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
- 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.
- 1917. — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама.
- 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе.
- 1945. —
- Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
- Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
- 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
- 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.
- 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
- 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
- 1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
- 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
- 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
- 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
- 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
- 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.
- 2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
- Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.
- 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.
Рођења[уреди]
- 1557. — Матија је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске, краљ Чешке и цар Светог римског царства
- 1786. — Вилхелм Грим, немачки филолог и књижевник. († 1859.)
- 1803. — Миша Анастасијевић, српски трговац, бродовласник и добротвор († 1885.)
- 1847. — Сима Лозанић, српски хемичар († 1935.)
- 1887. — Бора Костић - српски шахиста († 1963.)
- 1879. — Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац († 1941.)
- 1902. — Недељко Гвозденовић, сликар, академик. († 1988.)
- 1923. — Михаило Марковић, српски филозоф, академик САНУ. († 2010.)
- 1926. — Никола Караклајић, новинар и уредник Радио Београда, публициста, шахиста, први југословенски диск-џокеј . († 2008.)
- 1944. — Ивица Рачан, хрватски политичар († 2007.)
- 1946. —
- Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф. († 2013.)
- Ратомир Дујковић, голман и фудбалски тренер.
- 1955. —
- Ален Прост, француски аутомобилиста, возач "Формуле 1".
- Стив Џобс, један од оснивача компаније Епл. († 2011.)
- 1961. — Стојан Матавуљ, српски глумац.
- 1965. — Ханс Дитер Флик, немачки фудбалер и тренер.
- 1977. — Перица Огњеновић, српски фудбалер.
- 1977. — Горан Стојановић, црногорски-катарски рукометаш.
- 1981. — Лејтон Хјуит, аустралијски тенисер.
- 1982. — Клара Кукалова, чешка тенисерка.
- 1987. — Марко Ђурковић, српски кошаркаш.
- 1990. — Богдан Ризнић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 1815. — Роберт Фултон је био амерички инжењер и иноватор (* 1765.)
- 1882. — Сима Андрејевић-Игуманов је био српски трговац и црквено-просветни добротвор. (* 1804.)
- 1974. — Синиша Станковић, српски биолог. (*1892.)
- 1975. — Николај Александрович Булгањин совјетски политичар. (* 1895.)
- 1990. — Алесандро Пертини, италијански државник. (* 1896.)
- 1993. — Боби Мур, енглески фудбалер. (* 1941.)
- 2001. — Клод Шенон, амерички научник и инжењер. (* 1916.)
- 2003. — Алберто Сорди, италијански филмски глумац. (* 1919.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
