24. фебруар

24. фебруар је педесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 310 дана (311 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.
• 1389 — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске.
• 1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији.
• 1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље.
• 1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе.
• 1826 — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат.
• 1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона.
• 1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама.
• 1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе.
• 1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.
• 1945 —
  • Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
  • Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
• 1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
• 1966 — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума.
• 1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
• 1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
• 1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
• 1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
• 1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
• 2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
• 2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
• 2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.
• 2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
  • Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.
• 2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

Рођења

• 1557 — Матија, владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске, краљ Чешке и цар Светог римског царства. († 1619)
• 1786 — Вилхелм Грим, немачки филолог и књижевник. († 1859)
• 1803 — Миша Анастасијевић, српски трговац, бродовласник и добротвор († 1885)
• 1847 — Сима Лозанић, српски хемичар († 1935)
• 1882 — Љубомир Ивановић, српски сликар. († 1945)
• 1887 — Бора Костић - српски шахиста († 1963)
• 1879 — Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац († 1941)
• 1902 — Недељко Гвозденовић, сликар, академик. († 1988)
• 1923 — Михаило Марковић, српски филозоф, академик САНУ. († 2010)
• 1926 — Никола Караклајић, новинар и уредник Радио Београда, публициста, шахиста, први југословенски диск-џокеј . († 2008)
• 1944 — Ивица Рачан, хрватски политичар († 2007)
• 1946 — Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф. († 2013)
• 1946 — Ратомир Дујковић, голман и фудбалски тренер.
• 1955 — Ален Прост, француски аутомобилиста, возач "Формуле 1".
• 1955 — Стив Џобс, један од оснивача компаније Епл. († 2011)
• 1961 — Стојан Матавуљ, српски глумац.
• 1967 — Брајан Шмит, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
• 1977 — Перица Огњеновић, српски фудбалер.
• 1981 — Фелипе Балој, панамски фудбалер.
• 1981 — Лејтон Хјуит, аустралијски тенисер.
• 1982 — Клара Кукалова, чешка тенисерка.
• 1987 — Марко Ђурковић, српски кошаркаш.
• 1990 — Богдан Ризнић, српски кошаркаш.
• 1992 — Никос Карелис, грчки фудбалер.

Смрти

• 1515 — Св. Ђорђе Кратовац, српски светац
• 1815 — Роберт Фултон је био амерички инжењер и иноватор (* 1765)
• 1856 — Николај Лобачевски, руски математичар. (* 1793)
• 1882 — Сима Андрејевић-Игуманов је био српски трговац и црквено-просветни добротвор. (* 1804)
• 1974 — Синиша Станковић, српски биолог. (*1892)
• 1975 — Николај Александрович Булгањин совјетски политичар. (* 1895)
• 1990 — Алесандро Пертини, италијански државник. (* 1896)
• 1993 — Боби Мур, енглески фудбалер. (* 1941)
• 2001 — Клод Шенон, амерички научник и инжењер. (* 1916)
• 2003 — Алберто Сорди, италијански филмски глумац. (* 1919)
• 2006 — Октејвија Батлер, америчка списатељица научне фантастике. (* 1947)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Власија
  • Светог мученика Ђорђа Кратовца
  • Свету Теодору

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума