С Википедије, слободне енциклопедије
Датум
24. фебруар је педесет пети дан у години у Грегоријанском календару . 310 дана (311 у преступним годинама ) остаје у години после овог дана.
303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства .
1389 — Данци , у бици код Фолкепинга , поразили Швеђане и заробили краља Алберта , после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске.
1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији .
1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље .
1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе .
1826 — Потписан је мир из Јандабоа , којим је окончан Први англо-бурмански рат .
1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона .
1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика , Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама .
1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе .
1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз , први већи окршај немачких и америчких трупа.
1945 —
1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине , започевши први од три мандата на челу те државе.
1966 — Војним ударом у Гани , збачен је с власти председник Кваме Нкрума .
1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан ) као независну државу.
1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито , регент од 1921 , када је заменио болесног оца и цар од 1926 . После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948 . оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту .
1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго .
2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора .
2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију , највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.
2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле .
1557 — Матија , владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске, краљ Чешке и цар Светог римског царства. (прем. 1619 )
1786 — Вилхелм Грим , немачки филолог и књижевник. (прем. 1859 )
1803 — Миша Анастасијевић , српски трговац, бродовласник и добротвор. (прем. 1885 )
1847 — Сима Лозанић , српски хемичар. (прем. 1935 )
1879 — Михаило Миловановић , српски сликар, вајар и писац. (прем. 1941 )
1882 — Љубомир Ивановић , српски сликар. (прем. 1945 )
1887 — Бора Костић , српски шахиста. (прем. 1963 )
1902 — Недељко Гвозденовић , српски сликар, академик. (прем. 1988 )
1923 — Михаило Марковић , српски филозоф, академик САНУ. (прем. 2010 )
1926 — Никола Караклајић , новинар и уредник Радио Београда, публициста, шахиста, први југословенски диск-џокеј. (прем. 2008 )
1940 — Денис Лоу , шкотски фудбалер.
1944 — Ивица Рачан , хрватски политичар. (прем. 2007 )
1946 — Ратомир Дујковић , српски фудбалски голман и фудбалски тренер.
1947 — Едвард Џејмс Олмос , амерички глумац, редитељ, продуцент и активиста.
1955 — Ален Прост , француски аутомобилиста, возач Формуле 1 .
1955 — Стив Џобс , један од оснивача компаније Епл . (прем. 2011 )
1961 — Стојан Матавуљ , српски глумац.
1967 — Брајан Шмит , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
1977 — Флојд Мејведер мл. , амерички боксер.
1977 — Перица Огњеновић , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1981 — Фелипе Балој , панамски фудбалер.
1981 — Лејтон Хјуит , аустралијски тенисер.
1982 — Клара Кукалова , чешка тенисерка.
1986 — Владимир Голубовић , црногорски кошаркаш.
1987 — Марко Ђурковић , српски кошаркаш.
1988 — Родриг Бобуа , француски кошаркаш.
1990 — Богдан Ризнић , српски кошаркаш.
1991 — Немања Убовић , српски ватерполиста.
1992 — Никос Карелис , грчки фудбалер.
1995 — Небојша Косовић , црногорски фудбалер.