24. фебруар

24. фебруар (24.02) је 55. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 310 дана (311 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 303. — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.
• 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске.
• 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији.
• 1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље.
• 1804. — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе.
• 1826. — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат.
• 1868. — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона.
• 1917. — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама.
• 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе.
• 1943. — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.
• 1945. —
  • Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
  • Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
• 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
• 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума.
• 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
• 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
• 1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
• 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
• 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
• 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
• 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
• 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.
• 2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
  • Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.
• 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

Рођења

• 1557. — Матија је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске, краљ Чешке и цар Светог римског царства
• 1786. — Вилхелм Грим, немачки филолог и књижевник. († 1859.)
• 1803. — Миша Анастасијевић, српски трговац, бродовласник и добротвор († 1885.)
• 1847. — Сима Лозанић, српски хемичар († 1935.)
• 1887. — Бора Костић - српски шахиста († 1963.)
• 1879. — Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац († 1941.)
• 1902. — Недељко Гвозденовић, сликар, академик. († 1988.)
• 1923. — Михаило Марковић, српски филозоф, академик САНУ. († 2010.)
• 1926. — Никола Караклајић, новинар и уредник Радио Београда, публициста, шахиста, први југословенски диск-џокеј . († 2008.)
• 1944. — Ивица Рачан, хрватски политичар († 2007.)
• 1946. —
  • Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф. († 2013.)
  • Ратомир Дујковић, голман и фудбалски тренер.
• 1955. —
  • Ален Прост, француски аутомобилиста, возач "Формуле 1".
  • Стив Џобс, један од оснивача компаније Епл. († 2011.)
• 1961. — Стојан Матавуљ, српски глумац.
• 1977. — Перица Огњеновић, српски фудбалер.
• 1977. — Горан Стојановић, црногорски-катарски рукометаш.
• 1981. — Лејтон Хјуит, аустралијски тенисер.
• 1982. — Клара Кукалова, чешка тенисерка.
• 1987. — Марко Ђурковић, српски кошаркаш.
• 1990. — Богдан Ризнић, српски кошаркаш.
• 1992. — Никос Карелис, грчки фудбалер.

Смрти

• 1515. — Св. Ђорђе Кратовац, српски светац
• 1815. — Роберт Фултон је био амерички инжењер и иноватор (* 1765.)
• 1882. — Сима Андрејевић-Игуманов је био српски трговац и црквено-просветни добротвор. (* 1804.)
• 1974. — Синиша Станковић, српски биолог. (*1892.)
• 1975. — Николај Александрович Булгањин совјетски политичар. (* 1895.)
• 1990. — Алесандро Пертини, италијански државник. (* 1896.)
• 1993. — Боби Мур, енглески фудбалер. (* 1941.)
• 2001. — Клод Шенон, амерички научник и инжењер. (* 1916.)
• 2003. — Алберто Сорди, италијански филмски глумац. (* 1919.)
• 2006. — Октејвија Батлер, америчка списатељица научне фантастике. (* 1947.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Власија
  • Светог мученика Ђорђа Кратовца
  • Свету Теодору

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума