Онсори Балхи
Онсори Балхи је био песник у доба Газнавидске династије.[1]:пп. 527.
Живот[уреди | уреди извор]
Умро је 1040. године. Био је „Цар међу песницима/Малик аш-шу’ара“ на двору Махмуда и Масуда од Газне, а назвали су га и „хакимом“. Познат је као неповредиви маестро касиде и занимали су га искључиво панегирици. Неке своје панегиричке касиде је компоновао у метру муктазаб и није волео да на почетку својих касида доноси ташбиб, тј. уводне стихове у главни део песме. У касидама вешто прилази и дискурзивним закључивањима и рационалном размишљању; такође, назире се епски тенор.[2]:пп. 108–109.
Његово песничко умеће понајвише се показује у његовој књижевној умерености и сразмерности.[1]:пп. 527. У панегирику, креирању нових врста хвалоспева, као и у усклађивању одабраних речи и израза са жељеним значењем, Онсори је показао изванредну вештину[3]:пп. 112–114. иако је био слабији на пољу стварања поетских имагинација.[4]:пп. 530.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.
- ^ Тамимдари, Ахмед (2004), Историја персијске књижевности, превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар I.Р. Ирана: Друштво српскоцрногорског-иранског пријатељства.
- ^ Форузанфар, Бадиозаман (1979), Сохан ва сохан-варан, Техран, Хорезми.
- ^ Шафеи Кадкани, Мохамад Реза (2016), Совар-е хијал дар ше'р фарси, Техран, Агах.