Општа вештачка интелигенција
Општа вештачка интелигенција (АГИ) је врста вештачке интелигенције (VI) која може да ради једнако добро или боље од људи на широком спектру когнитивних задатака,[1] за разлику од уске вештачке интелигенције, која је дизајнирана за специфичне задатке.[2] То је једна од многобројних дефиниција јаке VI.[3] Ит ис оне оф вариоус дефинитионс оф стронг АИ.
Стварање АГИ је примарни циљ истраживања вештачке интелигенције и компанија као што су ОпенАИ,[4] Дипмајнд и Антропик. Истраживање из 2020. идентификовало је 72 активна АГИ Р&D пројекта у 37 земаља.[5]
Временски оквир за развој АГИ остаје предмет сталне дебате међу истраживачима и стручњацима. Према подацима из 2023. године, део јавног мњења сматра да би то могло бити могуће за неколико година или деценија; други сматрају да би то могло потрајати век или дуже; а мањина верује да се то можда никада неће постићи.[6] Постоји дебата о тачној дефиницији АГИ, као и о томе да ли су модерни велики језички модели (ЛЛМ) као што је ГПТ-4 рани, некомплетни облици АГИ.[7] АГИ је уобичајена тема у научној фантастици и студијама будућности.
Постоји спор око потенцијала да АГИ представља претњу човечанству;[8] на пример, ОпенАИ тврди да они то третирају као егзистенцијални ризик, док други сматрају да је развој АГИ превише удаљен да би представљао ризик.[9][6][10]
Терминологија[уреди | уреди извор]
Општа вештачка интелигенција је такође познат као јака VI,[11][12] пуна VI,[13] вештачка интелигенција на нивоу човека[6] или општа интелигентна акција.[14] Међутим, неки академски извори резервишу термин „јака АИ“ за компјутерске програме који доживљавају осете или свест.[а] Насупрот томе, слаба VI (или уска VI) је у стању да реши специфичан проблем, али јој недостају опште когнитивне способности.[15][12] Неки академски извори користе „слабу вештачку интелигенцију“ за све програме који нити доживљавају свест нити имају ум у истом смислу као људи.[а]
Повезани концепти укључују вештачку суперинтелигенцију и трансформативну вештачку интелигенцију. Вештачка суперинтелигенција (АСИ) је хипотетички тип АГИ који је генерално много интелигентнији од људи,[16] док се појам трансформативне VI односи на VI која има велики утицај на друштво, на пример, слично пољопривредној или индустријској револуцији.[17]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ а б Сее белоw фор тхе оригин оф тхе терм "стронг АИ", анд сее тхе ацадемиц дефинитион оф "стронг АИ" анд wеак АИ ин тхе артицле Цхинесе роом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хеавен, Wилл Доуглас (16. 11. 2023). „Гоогле ДеепМинд wантс то дефине wхат цоунтс ас артифициал генерал интеллигенце”. МИТ Тецхнологy Ревиеw (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01.
- ^ Крисхна, Сри (2023-02-09). „Wхат ис артифициал нарроw интеллигенце (АНИ)?”. ВентуреБеат (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01.
- ^ Крисхна, Сри (2023-02-09). „Wхат ис артифициал нарроw интеллигенце (АНИ)?”. ВентуреБеат (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01.
- ^ „ОпенАИ Цхартер”. опенаи.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-06.
- ^ Баум, Сетх, А Сурвеy оф Артифициал Генерал Интеллигенце Пројецтс фор Етхицс, Риск, анд Полицy (ПДФ), Глобал Цатастропхиц Риск Институте Wоркинг Папер 20, Архивирано (ПДФ) из оригинала 14. 11. 2021. г., Приступљено 13. 1. 2022
- ^ а б в „АИ тимелинес: Wхат до еxпертс ин артифициал интеллигенце еxпецт фор тхе футуре?”. Оур Wорлд ин Дата. Приступљено 2023-04-06.
- ^ „Мицрософт Ресеарцхерс Цлаим ГПТ-4 Ис Схоwинг "Спаркс" оф АГИ”. Футурисм. Приступљено 2023-12-13.
- ^ Морозов, Евгенy (30. 6. 2023). „Тхе Труе Тхреат оф Артифициал Интеллигенце”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 30. 6. 2023. г. Приступљено 30. 6. 2023.
- ^ „Импрессед бy артифициал интеллигенце? Еxпертс саy АГИ ис цоминг неxт, анд ит хас 'еxистентиал' рискс”. АБЦ Неwс (на језику: енглески). 2023-03-23. Приступљено 2023-04-06.
- ^ „Артифициал генерал интеллигенце: Аре wе цлосе, анд доес ит евен маке сенсе то трy?”. МИТ Тецхнологy Ревиеw (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-06.
- ^ Курзwеил 2005, стр. 260.
- ^ а б Курзwеил, Раy (5. 8. 2005а), „Лонг Ливе АИ”, Форбес, Архивирано из оригинала 2005-08-14. г.: Курзwеил десцрибес стронг АИ ас "мацхине интеллигенце wитх тхе фулл ранге оф хуман интеллигенце."
- ^ „Тхе Аге оф Артифициал Интеллигенце: Георге Јохн ат ТЕДxЛондонБусинессСцхоол 2013”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2014.
- ^ Неwелл & Симон 1976, Тхис ис тхе терм тхеy усе фор "хуман-левел" интеллигенце ин тхе пхyсицал сyмбол сyстем хyпотхесис.
- ^ „Тхе Опен Университy он Стронг анд Wеак АИ”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2009. г. Приступљено 8. 10. 2007.
- ^ „Wхат ис артифициал суперинтеллигенце (АСИ)? | Дефинитион фром ТецхТаргет”. Ентерприсе АИ (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-08.
- ^ „Артифициал интеллигенце ис трансформинг оур wорлд – ит ис он алл оф ус то маке суре тхат ит гоес wелл”. Оур Wорлд ин Дата. Приступљено 2023-10-08.
Литература[уреди | уреди извор]
- УНЕСЦО Сциенце Репорт: тхе Раце Агаинст Тиме фор Смартер Девелопмент. (ПДФ). Парис: УНЕСЦО. 11. 6. 2021. ИСБН 978-92-3-100450-6. Архивирано (ПДФ) из оригинала 18. 6. 2022. г. Приступљено 22. 9. 2021.
- Александер, Игор (1996), Импоссибле Миндс
, Wорлд Сциентифиц Публисхинг Цомпанy, ИСБН 978-1-86094-036-1 - Азеведо ФА, Царвалхо ЛР, Гринберг ЛТ, Фарфел Ј, et al. (април 2009), „Equal numbers of neuronal and nonneuronal cells make the human brain an isometrically scaled-up primate brain”, The Journal of Comparative Neurology, 513 (5): 532—541, PMID 19226510, S2CID 5200449, doi:10.1002/cne.21974, Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г., Приступљено 4. 9. 2013
- Berglas, Anthony (2008), Artificial Intelligence will Kill our Grandchildren, Архивирано из оригинала 23. 7. 2014. г., Приступљено 31. 8. 2012
- Chalmers, David (1996), The Conscious Mind, Oxford University Press.
- Clocksin, William (август 2003), „Artificial intelligence and the future”, Philosophical Transactions of the Royal Society A, 361 (1809): 1721—1748, Bibcode:2003RSPTA.361.1721C, PMID 12952683, S2CID 31032007, doi:10.1098/rsta.2003.1232.
- Crevier, Daniel (1993). AI: The Tumultuous Search for Artificial Intelligence. New York, NY: BasicBooks. ISBN 0-465-02997-3.
- Darrach, Brad (20. 11. 1970), „Meet Shakey, the First Electronic Person”, Life Magazine, стр. 58—68.
- Drachman, D. (2005), „Do we have brain to spare?”, Neurology, 64 (12): 2004—2005, PMID 15985565, S2CID 38482114, doi:10.1212/01.WNL.0000166914.38327.BB.
- Feigenbaum, Edward A.; McCorduck, Pamela (1983), The Fifth Generation: Artificial Intelligence and Japan's Computer Challenge to the World, Michael Joseph, ISBN 978-0-7181-2401-4
- Gelernter, David (2010), Dream-logic, the Internet and Artificial Thought, Архивирано из оригинала 26. 7. 2010. г., Приступљено 25. 7. 2010
- Goertzel, Ben; Pennachin, Cassio, ур. (2006), Artificial General Intelligence (PDF), Springer, ISBN 978-3-540-23733-4, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2013. г.
- Goertzel, Ben (децембар 2007), „Human-level artificial general intelligence and the possibility of a technological singularity: a reaction to Ray Kurzweil's The Singularity Is Near, and McDermott's critique of Kurzweil”, Artificial Intelligence, 171 (18, Special Review Issue): 1161—1173, doi:10.1016/j.artint.2007.10.011
, Архивирано из оригинала 7. 1. 2016. г., Приступљено 1. 4. 2009. - Gubrud, Mark (новембар 1997), „Nanotechnology and International Security”, Fifth Foresight Conference on Molecular Nanotechnology, Архивирано из оригинала 29. 5. 2011. г., Приступљено 7. 5. 2011
- Halal, William E. „TechCast Article Series: The Automation of Thought” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2013. г.
- Holte, R. C.; Choueiry, B. Y. (2003), „Abstraction and reformulation in artificial intelligence”, Philosophical Transactions of the Royal Society B, 358 (1435): 1197—1204, PMC 1693218 , PMID 12903653, doi:10.1098/rstb.2003.1317.
- Howe, J. (новембар 1994), Artificial Intelligence at Edinburgh University: a Perspective, Архивирано из оригинала 17. 8. 2007. г., Приступљено 30. 8. 2007
- Johnson, Mark (1987), The body in the mind, Chicago, ISBN 978-0-226-40317-5
- Kurzweil, Ray (2005), The Singularity is Near, Viking Press
- Lighthill, Professor Sir James (1973), „Artificial Intelligence: A General Survey”, Artificial Intelligence: a paper symposium, Science Research Council
- Luger, George; Stubblefield, William (2004), Artificial Intelligence: Structures and Strategies for Complex Problem Solving (5th изд.), The Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc., стр. 720, ISBN 978-0-8053-4780-7
- McCarthy, John (октобар 2007), „From here to human-level AI”, Artificial Intelligence, 171 (18): 1174—1182, doi:10.1016/j.artint.2007.10.009 .
- McCorduck, Pamela (2004), Machines Who Think (2nd изд.), Natick, MA: A. K. Peters, Ltd., ISBN 1-56881-205-1
- Moravec, Hans (1976), The Role of Raw Power in Intelligence, Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г., Приступљено 29. 9. 2007
- Moravec, Hans (1988), Mind Children, Harvard University Press
- Moravec, Hans (1998), „When will computer hardware match the human brain?”, Journal of Evolution and Technology, 1, Архивирано из оригинала 15. 6. 2006. г., Приступљено 23. 6. 2006
- Nagel (1974), „What Is it Like to Be a Bat” (PDF), Philosophical Review, 83 (4): 435—50, JSTOR 2183914, doi:10.2307/2183914, Архивирано (PDF) из оригинала 16. 10. 2011. г., Приступљено 7. 11. 2009.
- Newell, Allen; Simon, H. A. (1963), „GPS: A Program that Simulates Human Thought”, Ур.: Feigenbaum, E. A.; Feldman, J., Computers and Thought, New York: McGraw-Hill
- Newell, Allen; Simon, H. A. (1976). „Computer Science as Empirical Inquiry: Symbols and Search”. Communications of the ACM. 19 (3): 113—126. doi:10.1145/360018.360022 .
- Nilsson, Nils (1998), Artificial Intelligence: A New Synthesis, Morgan Kaufmann Publishers, ISBN 978-1-55860-467-4
- NRC (1999), „Developments in Artificial Intelligence”, Funding a Revolution: Government Support for Computing Research, National Academy Press, Архивирано из оригинала 12. 1. 2008. г., Приступљено 29. 9. 2007
- Omohundro, Steve (2008), The Nature of Self-Improving Artificial Intelligence, presented and distributed at the 2007 Singularity Summit, San Francisco, California
- Poole, David; Mackworth, Alan; Goebel, Randy (1998), Computational Intelligence: A Logical Approach, New York: Oxford University Press, Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г., Приступљено 6. 12. 2007
- Russell, Stuart J.; Norvig, Peter (2003), Artificial Intelligence: A Modern Approach (2nd изд.), Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall, ISBN 0-13-790395-2
- Sandberg, Anders; Boström, Nick (2008), Whole Brain Emulation: A Roadmap (PDF), Technical Report #2008-3, Future of Humanity Institute, Oxford University, Архивирано (PDF) из оригинала 25. 3. 2020. г., Приступљено 5. 4. 2009
- Searle, John (1980), „Minds, Brains and Programs” (PDF), Behavioral and Brain Sciences, 3 (3): 417—457, S2CID 55303721, doi:10.1017/S0140525X00005756, Архивирано (PDF) из оригинала 17. 3. 2019. г., Приступљено 3. 9. 2020
- Simon, H. A. (1965), The Shape of Automation for Men and Management, New York: Harper & Row
- Sutherland, J. G. (1990), „Holographic Model of Memory, Learning, and Expression”, International Journal of Neural Systems, 1—3: 256—267.
- Turing, Alan (октобар 1950), „Computing Machinery and Intelligence”, Mind, LIX (236): 433—460, ISSN 0026-4423, doi:10.1093/mind/LIX.236.433
- de Vega, Manuel; Glenberg, Arthur; Graesser, Arthur, ур. (2008), Symbols and Embodiment: Debates on meaning and cognition, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-921727-4.
- Wang, Pei; Goertzel, Ben (2007). „Introduction: Aspects of Artificial General Intelligence”. Advances in Artificial General Intelligence: Concepts, Architectures and Algorithms: Proceedings of the AGI Workshop 2006. IOS Press. стр. 1—16. ISBN 978-1-58603-758-1. Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2020.
- Williams, R. W.; Herrup, K. (1988), „The control of neuron number”, Annual Review of Neuroscience, 11: 423—453, PMID 3284447, doi:10.1146/annurev.ne.11.030188.002231.
- Yudkowsky, Eliezer (2006), „Artificial General Intelligence” (PDF), Annual Review of Psychology, Springer, 49: 585—612, ISBN 978-3-540-23733-4, PMID 9496632, doi:10.1146/annurev.psych.49.1.585, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2009. г..
- Yudkowsky, Eliezer (2008), „Artificial Intelligence as a Positive and Negative Factor in Global Risk”, Global Catastrophic Risks, Bibcode:2008gcr..book..303Y, ISBN 9780198570509, doi:10.1093/oso/9780198570509.003.0021.
- Zucker, Jean-Daniel (јул 2003), „A grounded theory of abstraction in artificial intelligence”, Philosophical Transactions of the Royal Society B, 358 (1435): 1293—1309, PMC 1693211 , PMID 12903672, doi:10.1098/rstb.2003.1308.
- Cukier, Kenneth, "Ready for Robots? How to Think about the Future of AI", Foreign Affairs, vol. 98, no. 4 (July/August 2019), pp. 192–98. George Dyson, historian of computing, writes (in what might be called "Dyson's Law") that "Any system simple enough to be understandable will not be complicated enough to behave intelligently, while any system complicated enough to behave intelligently will be too complicated to understand." (p. 197.) Computer scientist Alex Pentland writes: "Current AI machine-learning algorithms are, at their core, dead simple stupid. They work, but they work by brute force." (p. 198.)
- Domingos, Pedro, "Our Digital Doubles: AI will serve our species, not control it", Scientific American, vol. 319, no. 3 (September 2018), pp. 88–93. "AIs are like autistic savants and will remain so for the foreseeable future.... AIs lack common sense and can easily make errors that a human never would... They are also liable to take our instructions too literally, giving us precisely what we asked for instead of what we actually wanted." (p. 93.)
- Gleick, James, "The Fate of Free Will" (review of Kevin J. Mitchell, Free Agents: How Evolution Gave Us Free Will, Princeton University Press, 2023, 333 pp.), The New York Review of Books, vol. LXXI, no. 1 (18 January 2024), pp. 27–28, 30. "Agency is what distinguishes us from machines. For biological creatures, reason and purpose come from acting in the world and experiencing the consequences. Artificial intelligences – disembodied, strangers to blood, sweat, and tears – have no occasion for that." (p. 30.)
- Hanna, Alex, and Emily M. Bender, "Theoretical AI Harms Are a Distraction: Fearmongering about artificial intelligence's potential to end humanity shrouds the real harm it already causes", Scientific American, vol 330, no. 2 (February 2024), pp. 69–70. "[H]ype [about "existential risks"] surrounds many AI firms, but their technology already enables myriad harms, including... discrimination in housing, criminal justice, and health care, as well as the spread of hate speech and misinformation... Large language models extrude... fluent... coherent-seeming text but have no understanding of what the text means, let alone the ability to reason.... (p. 69.) [T]hat output... becomes a noxious... insidious pollutant of our information ecosystem.... [T]oo many... publications [about] AI come from corporate labs or... academic groups that receive... industry funding. Many of these publications are based on junk science [that] is nonreproducible... is full of hype, and uses evaluation methods that do not measure what they purport to... Meanwhile 'AI doomers' cite this junk science... to [misdirect] attention [to] the fantasy of all-powerful machines possibly going rogue and destroying humanity." (p. 70.)
- Hughes-Castleberry, Kenna, "A Murder Mystery Puzzle: The literary puzzle Cain's Jawbone, which has stumped humans for decades, reveals the limitations of natural-language-processing algorithms", Scientific American, vol. 329, no. 4 (November 2023), pp. 81–82. "This murder mystery competition has revealed that although NLP (natural-language processing) models are capable of incredible feats, their abilities are very much limited by the amount of context they receive. This [...] could cause [difficulties] for researchers who hope to use them to do things such as analyze ancient languages. In some cases, there are few historical records on long-gone civilizations to serve as training data for such a purpose." (p. 82.)
- Immerwahr, Daniel, "Your Lying Eyes: People now use A.I. to generate fake videos indistinguishable from real ones. How much does it matter?", The New Yorker, 20 November 2023, pp. 54–59. "If by 'deepfakes' we mean realistic videos produced using artificial intelligence that actually deceive people, then they barely exist. The fakes aren't deep, and the deeps aren't fake. [...] A.I.-generated videos are not, in general, operating in our media as counterfeited evidence. Their role better resembles that of cartoons, especially smutty ones." (p. 59.)
- Marcus, Gary, "Am I Human?: Researchers need new ways to distinguish artificial intelligence from the natural kind", Scientific American, vol. 316, no. 3 (March 2017), pp. 61–63. Marcus points out a so far insuperable stumbling block to artificial intelligence: an incapacity for reliable disambiguation. "[V]irtually every sentence [that people generate] is ambiguous, often in multiple ways. Our brain is so good at comprehending language that we do not usually notice." A prominent example is the "pronoun disambiguation problem" ("PDP"): a machine has no way of determining to whom or what a pronoun in a sentence—such as "he", "she" or "it"—refers.
- Marcus, Gary, "Artificial Confidence: Even the newest, buzziest systems of artificial general intelligence are stymmied by the same old problems", Scientific American, vol. 327, no. 4 (October 2022), pp. 42–45.
- Press, Eyal, "In Front of Their Faces: Does facial-recognition technology lead police to ignore contradictory evidence?", The New Yorker, 20 November 2023, pp. 20–26.
- Roivainen, Eka, "AI's IQ: ChatGPT aced a [standard intelligence] test but showed that intelligence cannot be measured by IQ alone", Scientific American, vol. 329, no. 1 (July/August 2023), p. 7. "Despite its high IQ, ChatGPT fails at tasks that require real humanlike reasoning or an understanding of the physical and social world.... ChatGPT seemed unable to reason logically and tried to rely on its vast database of... facts derived from online texts."
