Пређи на садржај

ОпенРИСЦ 1200

С Википедије, слободне енциклопедије
Блок дијаграм архитектуре процесора ОР1200

OpenRISC 1200 (OR1200) је примена архитектуре OpenRISC 1000 RISC отвореног кода [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2017).

ЦПУ (енгл. CPU) језгро које је могуће синтетизовати, дуги низ година је одржаван од стране програмера на OpenCores.org-у, мада је од 2015. године ту активност сада преузела Фондација слободног и отвореног кода Силикон (енгл. Free and Open Source Silicon Foundation ) на веб локацији [2]librecores.org . Верилог РТЛ опис објављен је под ГНУ-овом мањаом општом јавном лиценцом (енгл. GNU Lesser General Public License (LGPL)).

Архитектура[уреди | уреди извор]

Блок шема OR1200 CPU/DSP

ИП језгро (енгл. IP core) OR1200-а је имплементирано у Верилог HDL-у . Као језгро отвореног кода, његов дизајн је у потпуности јаван и свако га може преузети и изменити. Званичну имплементацију одржавају програмери на OpenCores.org-у. Имплементација одређује јединицу за управљање напајањем, јединицу за отклањање грешака, тајмер, програмабилни контролер прекида (ПИЦ), централну процесну јединицу (CPU) и хардвер за управљање меморијом. Периферни системи и меморијски подсистем могу се додати коришћењем процесорске имплементације стандардизованог 32-битног интерфејса сабирнице Вишбоне (енгл. Wishbone). OR1200 је намењен да има перформансе упоредиве са АРМ10 процесорском архитектуром.

CPU/DSP[уреди | уреди извор]

OR1200 ЦПУ је имплементација 32-битне ORBIS32 архитектуре скупа инструкција (енгл. ISA) и (опционо) ORFP32X ISA који имплементира подршку за једнострану прецизност са покретним зарезом у складу са IEEE-754. Архитектура скупа инструкција има пет формата инструкција и подржава два начина адресирања: регистровати индиректно са померањем и релативни бројач програма. Имплементација има петостепени цевовод са једним издањем и способна је за извршавање у једном циклусу по већини упутстава. ЦПУ такође садржи МАЦ јединицу (енгл. MAC) како би се боље подржала апликација дигиталне обраде сигнала.

Управљање меморијом[уреди | уреди извор]

OR1200 дизајн користи харвардску меморијску архитектуру и зато има одвојене јединице за управљање меморијом ( енгл. MMUs) за меморије података и инструкција. Сваки од ових ММУ-ова састоји се од бафера асоцијативног за превођења (TLB) (енгл. translation lookaside buffer) са директним мапирањем на основу хеша са величином странице од 8KiB и подразумеваном величинаом од 64 уноса. TLB-ови су појединачно скалабилни од 16 до 256 уноса. Такође постоји једносмерна, директно мапирана кеш меморија, свака за меморију инструкција и за меморију података. Свака кеш меморија има подразумевану величину од 8KiB , али оба су појединачно скалабилна између 1 и 64KiB . ММУ укључује подршку за виртуелну меморију.

Перформансе[уреди | уреди извор]

Језгро постиже 1,34 CoreMark-ова по MHz на 50MHz на Xilinx FPGA технологији. [1]

У најгорем случају, фреквенција такта за OR1200 је 250MHz на 0,18μm 6LM процесу израде. Користећи Dhrystone бенчмарк, 250MHz OR1200 процесор у најгорем случају изводи 250 Dheystone милиона инструкција у секунди (енгл. Dhrystone millions of instructions per second (DMIPS)). Процењена потрошња енергије 250MHz-ог процесора на 0,18μм процеса је мањи од 1W при пуном гасу и мањи од 5mW на пола гаса.[тражи се извор]

Апликације[уреди | уреди извор]

Генерално, OR1200 је намењен за употребу у разним уграђеним апликацијама, укључујући телекомуникације, преносиве медије, кућну забаву и аутомобилске апликације. Ланац ГНУ алата (енгл. GNU toolchain) (укључујући ГЦЦ ) такође је успешно пренет на архитектуру, иако није без грешака. [2] Постоји порт Линукс кернела за OR1K који ради на OR1200. Недавни портови уграђених Ц библиотека newlib и uClibc су такође доступни за платформу.

Имплементације[уреди | уреди извор]

OR1200 је успешно имплементиран користећи FPGA и ASIC технологије.

Историја[уреди | уреди извор]

Први јавни запис о архитектури OpenRISC 1000 објављен је 2000. године. [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2021. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 22. 05. 2021. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 22. 05. 2021. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]