Ортогонална пројекција

С Википедије, слободне енциклопедије
Ортогонална пројекција
Распоред погледа

Ортогонална пројекција је главни начин представљања предмета, делова, објеката, машина,итд. на техничким цртежима.[1] Са перспективе линеарна алгебре и функционалне анализе, пројекција је линеарна трансформација P из векторског простора у себе тако да је P2 = P. Она оставља слику непромењену.[2] Мада апстрактна, ова дефиниција пројекције формализује идеју графичке пројекције.

Погледи[уреди | уреди извор]

Код ортогоналне пројекције све тачке предмета пројектују се ортогонално (нормално-под правим углом - 90°) на три пројекцијске равни :

  • V - вертикалну
  • Х - хоризонталну
  • П - профилну

На овај начин се добијају три слике које дефинишу предмет. Ове слике зову се погледи.

На вертикалницу се пројектује поглед спреда, на хоризонталницу поглед одоздо, а на профилницу поглед слева. Три профилне равни чине просторни координатни систем, који се засецањем по одређеној оси заокреће и своди у равански. Отогоналном пројекцијом се у извесном смислу простор претвара у раван. Из тог разлога је ортогонална пројекција најпогоднија за цртање предмета на техничким цртежима.

Могућа су шест погледа, али се у пракси најчешће користе три, горе поменута. Предмет се на техничком цртежу по правилу представља само у довољно броју прегледа.

Распоред погледа[уреди | уреди извор]

Стандард дефинише два распореда погледа: европски и амерички.

Европски распоред погледа[уреди | уреди извор]

  • Поглед с преда-црта се по избору,
  • Поглед слева-црта се десно од погледа спреда,
  • Поглед одозго-црта се доле,
  • Поглед здесна-црта се лево,
  • Поглед одоздо-црта се горе,
  • Поглед одпозади-црта се лево од погледа здесна.

Амерички распоред погледа[уреди | уреди извор]

  • Поглед с преда-црта се по избору,
  • Поглед здесна-црта се десно од погледа спреда,
  • Поглед одозго-црта се горе,
  • Поглед слева-црта се лево,
  • Поглед одоздо-црта се доле,
  • Поглед одпозади-црта се лево од погледа здесна.
  • Меyер, C. D. (2000). Матриx аналyсис анд апплиед линеар алгебра. Пхиладелпхиа: Социетy фор Индустриал анд Апплиед Матхематицс. ИСБН 978-0-89871-454-8. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маyнард 2005, стр. 22
  2. ^ Меyер, C. D. (2000). Матриx аналyсис анд апплиед линеар алгебра. Пхиладелпхиа: Социетy фор Индустриал анд Апплиед Матхематицс. ИСБН 978-0-89871-454-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]