Острвски гигантизам

Велики хаастов орао и моа са Новог Зеланда (обоје изумрли)

Острвски гигантизам је биолошки феномен где се величина животиња изолованих на неком острву драматично повећава кроз неколико генерација.

То је облик природне селекције код које веће димензије осигуравају предности у преживљавању. Велике димензије биљоједима често онемогућавају бежање или сакривање од нападача, док на острву обично нема нападача. Острвски гигантизам, зато, није еволуциони процес одређен потпуно новим темељним параметрима у животу врсте који би одређивали њену мобилност (физички облик) као код острвског патуљастог раста, већ недостатак острвских грабљиваца који би их ограничавали у несметаном развоју. Осим грабљиваца појава недостатка интерспецијске компетиције (ривалства) омогућава да велике јединке узимају и велике и мале комаде хране за себе, а и велики раст осигурава бољу енергетску ефикасност (дуже и лакше преживљавање у екстремним условима).

Са доласком људи и домаћих грабљиваца као што су пси, мачке, свиње, пацови, многе су велике острвске ендемске врсте изумрле. Острвски гигантизам можемо пронаћи код већине великих група кичмењака и бескичмењака.