Pad Olimpa

С Википедије, слободне енциклопедије
Пад Олимпа
Пад Олимпа - Лого
Изворни насловОлyмпус Хас Фаллен
Жанракциони трилер
РежијаАнтоан Фукуа
Сценарио
  • Крејтон Ротенбергер
  • Катрин Бенедикт
Продуцент
УредникЏон Рефуа
Главне улоге
МузикаТревор Морис
КинематографијаКонрад V. Хол
Студио
ДистрибутерФилмДистрицт
Година2013.
Трајање119 минута[1][2]
Земља САД
Језикенглески
Буџет70 милиона долара[3]
Зарада170 милиона долара[3]
Следећи
Веб-сајтwww.sonypictures.com/movies/olympushasfallen
IMDb веза

Пад Олимпа је амерички акциони трилер из 2013. године, режиран од стране Антоана Фукуе, написан од стране Крејтон Ротенбергера  и Катрин Бенедикт. То је први део у филмском серијалу „Пад“. У филму глуме Џерард Батлер, Арон Екхарт, Морган Фриман, Анџела Басет, Роберт Форстер, Кол Хаузер, Ешли Џад, Мелиса Лио, Дилан Макдермот, Рада Мичел и Рик Јун. Радња говори о нападу генерала Северне Кореје на Белу кућу и фокусиран је на срамни покушај агента америчке тајне службе, Мајка Бенинга да спаси америчког председника, Бенџамина Ашера.

Филм је објављен 22. марта 2013. године у САД-у, од стране ФилмДистрицт-а. Зарадио је 170 милиона долара, насупрот продукцијском буџету од 70 милиона долара. Филм је изазвао подељена мишљења критичара, који су хвалили Фуку-ову режију и Батлер-ов наступ, али су критиковали насиље и сценарио. „Пад Олимпа“ је био један од два филма објављена 2013. који су се бавили терористичким нападом на Белу кућу: други је био „Мисија: Бела кућа“.

Наставак, назван „Пад Лондона“, објављен је 4. Марта 2016. године, где су главни глумци поново играли своје улоге. Још један наставак, „Пад Анђела“, објављен је 2019.

Радња филма[уреди | уреди извор]

Бивши ренџер америчке војске, Мајк Бенинг (Џерард Батлер) је агент тајне службе коме је додељен задатак да води рачуна о америчком председништву, одржавајући лични, пријатељски однос са председником Бенџамином Ашером (Арон Екхарт), првом дамом Маргарет (Ешли Џад) и њиховим сином Конором (Финли Џејкобсен). Током снежне божићне вожње од кампа Дејвид до прикупљања средстава за кампању, кола која су превозила председничку породицу изгубила су контролу на залеђеном мосту. Бенинг извлачи Ашера из возила, али не успева да спаси Маргарет која пада у смрт.

Осамнаест месеци касније, Бенинг ради у благајни, уклоњен је са задатка да води рачуна о председнику. Током Ашеровог састанка са јужнокорејским премијером Ли Тае-Вуом (Кеонг Сим) у Белој кући, Корејци за уједињену слободу (КУФ), севернокорејска терористичка група коју предводи Канг Јонсак (Рик Јун), пуцају у ваздух (из АЦ-130 пушака) и започињу напад за заузимање зграде. Уз помоћ́ појединих чланова обезбеђења премијера, укључујући бившег приватног уговарача агента Тајне службе Дејва Форбса (Дилан Мек Дермот), они држе Ашера и неколико високих званичника као таоце у ПЕОЦ-у, где је Ли погубљен на видео снимку уживо. Пре него што је убијен, агент Рома (Кол Хаузер) упозорава директорку тајне службе Лин Џејкобс (Анџела Басет) да је "Олимп пао". Бенинг се придружује браниоцима Беле куће током почетног напада КУФ-а. Упада назад у Белу кућу, онеспособљава унутрашњи надзор и добија приступ Ашеровом сателитском ушном телефону који користи за одржавање контакта са Џејкобсом и предсједником Куће Аланом Трумбулом (Морган Фриман), сада вршиоцем дужности председника, у извештајној соби Пентагона .

Канг користи Ашеров статус таоца како би приморао Трумбула да повуче Седму флоту и америчке снаге са Корејског полуострва, чиме уклања америчку опозицију севернокорејској инвазији на Јужну Кореју и настоји да детонира амерички нуклеарни арсенал, претварајући Сједињене Државе у озрачену пустош, као освету за мајчину смрт. Да би то учинио, потребне су му приступне шифре Церберусовом систему које држе само Ашер, министарка одбране Рут Мек Милан (Мелиса Лео) и председавајући Заједничког шефа Адмирал Жозеф Хоениг (Џејмс Ингерсол), а сви су унутар ПЕОЦ-а. Ашер наређује Мек Милановој и Хоенигу да открију своје кодове како би им спасили живот, сигуран да неће одати сопствени код.

Овлашћен да настави, Бенингов први чин је спашавање Конора, кога Канг планира да искористи да би приморао Ашера да открије свој Церберус код. Бенинг открива да се Конор сакрио у зидовима зграде и склања га на сигурно. При извиђању Бенинг убија неколико терориста, укључујући Форбса. Након покушаја да превари Бенинга, Форбс је изложен јер је знао Кангово име. Они се боре, а Бенинг надвладава Форбса. На питање зашто, Форбс каже да је "изгубио пут". Бенинг му даје шансу да се искупи користећи радио да каже Кангу да има Бенинга, што Форбес тада ради. Бенинг тада убија Форбеса. У међувремену, начелник Генералштаба војске Едвард Клег (Роберт Форстер) убедјује Трумбула да нареди ваздушни напад СЕАЛ-а на Белу кућу. КУФ открива напад и активира напредни противавионски систем Хидра 6. Бенинг саветује Трумбула и Клега да прекину мисију, али нови систем оружја уништава већину напада, пре него што га Бенинг може зауставити. Канг се свети пуцањем потпредседника Чарлија Родригеза (Фил Остин) у главу, преносећи то уживо преко њиховог видео линка у просторији за обавештавање.

Након што је Бенинг онемогућио Кангове комуникације, и док је чекао хеликоптер који је тражио, Канг потом покушава да погуби Мек Милана испред Беле куће пред медијима, али Бенинг га спашава у последњи тренутак пре него што Канг запуца. Бенинг извлачи већину Кангових снага, али Канг бежи и повлачи се назад у бункер. С падом КУФ-а, Канг лажира његову и Ашерову смрт жртвујући неколико својих командира и преосталих талаца у ватреној експлозији хеликоптера, вероватно узрокованој бомбом подметнутом на једног од путника. Бенинг види предвиђа превару и наставља свој пут ка контролном бункеру где је дефинитивно Канг. Након што је већ добио два Церберус кода, Канг на крају разбије Ашеров код користећи грубу силу и активира систем. Док Канг и његови преостали људи из КУФ-а покушавају да побегну, Бенинг из заседе убија све њих, осим Канга. Ашер се покушава ослободити Канговог стиска и бива погођен у стомак. Бенинг се сукобљава и укључује у борбу без оружја са Кангом, који убрзо добија предност. У сред покушаја да  угуши Бенинга до смрти, Ашер на тренутак одврати пажњу Кангу, што омогућава Бенингу да окрене столове, сломи Кангу руку и затим га удари у главу како је и обећао. Ашер открива да ће се Церберус активирати. Бенинг потрчи у контролну собу, назове собу за информисање и добија шифру да онемогући Церберус уз помоћ Трумбула и његовог особља. Церберус је деактивиран са само три секунде.

Бенинг излази са Ашером , дочекан од стране војника који су тамо постављени да чекају њихов долазак. По завршетку напада, Бенинг је именован да још једном руководи председниковим безбедносним детаљима.

Улоге[уреди | уреди извор]

Наставак[уреди | уреди извор]

Џерард Батлер, Морган Фриман, Арон Екхарт, Анџела Башет и Рада Мичел се враћају у наставку названом Пад Лондона који се врти око великог терористичког напада на Лондон током сахране британског премијера.[15] Почетак продукције је био заказан за Мај 2014, у Лондону, са Крејтон Ротенбергером и Кетрин Бенедикт иза сценарија. Међутим продуцент Антоан Фукуа се није вратио због својих обавеза на филму „Праведник“.[16]

1. Маја 2014 је објављено да је „Фоцус Феатурес“ стекао права дистрибуције наставка и да ће бити објављен 2. Октобра 2015, иако је касније ово померено за 22. Јануар 2016.[17] Међутим, премијера филма је одложена до 4. Марта 2016. 18. Августа 2014. објављено је да ће Фредрик Бонд, режисер филма „Чарли Кантримен“, преузети режију од Фукуе[18], али је Бонд напустио филм 18. Септембра, само шест недеља пре почетка снимања.[19] 28. Септембра 2014. је објављено да ће Бабак Наџафи преузети улогу режисера овог наставка.[20]

10. Октобра 2014. објављено је да ће се Џеки Ерл Хејли придружити Паду Лондона као заменик начелника Мејсон.[21] Снимање овог наставка започето је 24. Октобра 2014.[22] Филм је објављен 4. Марта 2016.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дигитал Цинема Пацкаге (ДЦП) – ФилмДистрицт УСА Релеасе
  2. ^ ОЛYМПУС ХАС ФАЛЛЕН (15)”. Бритисх Боард оф Филм Цлассифицатион. 21. 3. 2013. Архивирано из оригинала 24. 3. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  3. ^ а б „Олyмпус Хас Фаллен (2013)”. Боx Оффице Мојо. Приступљено 25. 5. 2013. 
  4. ^ Снеидер, Јефф (22. 6. 2012). „Аарон Ецкхарт јоинс 'Олyмпус Хас Фаллен'. Вариетy. 
  5. ^ Флеминг, Мике (22. 3. 2013). „ФилмДистрицт Мовес 'Олyмпус Хас Фаллен' То Марцх 22, 2013”. Деадлине.цом. 
  6. ^ а б Кит, Борyс (10. 7. 2012). „Мелисса Лео анд Рицк Yуне Јоининг 'Олyмпус Хас Фаллен'. Тхе Холлywоод Репортер. 
  7. ^ Снеидер, Јефф; МцНарy, Даве (25. 6. 2012). „Ангела Бассетт јоинс 'Олyмпус'. Вариетy. 
  8. ^ а б Кит, Борyс (12. 7. 2012). „Асхлеy Јудд, Роберт Форстер Јоин 'Олyмпус Хас Фаллен'. Тхе Холлywоод Репортер. 
  9. ^ Кит, Борyс (9. 7. 2012). „Цоле Хаусер Јоинс Ацтион Мовие 'Олyмпус Хас Фаллен'. Тхе Холлywоод Репортер. 
  10. ^ Кролл, Јустин (29. 6. 2012). „Дyлан МцДермотт цлимбс 'Олyмпус'. Вариетy. 
  11. ^ Паттен, Доминиц (7. 7. 2012). „'Олyмпус Хас Фаллен' Аддс Радха Митцхелл”. Деадлине.цом. 
  12. ^ „Ланце Броадwаy Гоес фром Мајор Леагуе Басебалл то ОЛYМПУС ХАС ФАЛЛЕН”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2013. г. 
  13. ^ Кит, Борyс (25. 7. 2012). „Торy Киттлес Јоинс 'Олyмпус Хас Фаллен'. Тхе Холлywоод Репортер. 
  14. ^ „Интервиеw wитх Малана Леа”. Архивирано из оригинала 17. 4. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013. 
  15. ^ „ОЛYМПУС ХАС ФАЛЛЕН Сеqуел ЛОНДОН ХАС ФАЛЛЕН Мовинг Форwард wитх Герард Бутлер”. Цоллидер. 
  16. ^ „Лондон Хас Фаллен хеадс то АФМ”. сцреендаилy.цом. 
  17. ^ „Фоцус Феатурес Датес 'Олyмпус' Сеqуел 'Лондон Хас Фаллен' Фор Оцтобер 2015”. Деадлине.цом. 22. 3. 2013. Приступљено 1. 5. 2014. 
  18. ^ „Фредрик Бонд то Дирецт 'Олyмпус Хас Фаллен' Сеqуел”. Вариетy. 18. 8. 2014. Приступљено 19. 8. 2014. 
  19. ^ Кит, Борyс (18. 9. 2014). „'Олyмпус Хас Фаллен' Сеqуел Лосес Итс Дирецтор”. Тхе Холлywоод Репортер. Приступљено 19. 9. 2014. 
  20. ^ „Бабак Најафи то Хелм Лондон Хас Фаллен”. Цомингсоон.нет. 28. 9. 2014. Архивирано из оригинала 30. 09. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2014. 
  21. ^ Снеидер, Јефф (10. 10. 2014). „'Олyмпус Хас Фаллен' Сеqуел Ландс Јацкие Еарле Халеy Ас Фирст Неw Цаст Мембер (Еxцлусиве)”. Тхе Wрап. Приступљено 11. 10. 2014. 
  22. ^ „Инстаграм”. Инстаграм.цом. Приступљено 18. 12. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]