Палата Ћипико у Трогиру
| Палата Ћипико у Трогиру | |
|---|---|
 Палата Ћипико у Трогиру | |
| Опште информације | |
| Место | Трогир |
| Држава |  Хрватска |
| Време настанка | 13. до 15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
Палата Ћипико у Трогиру је скуп грађевина које су градиле генерације трогирске породице Ћипико (по којој је и добила назив) у периоду од 13. до 15 века.[1]
Трогир који се данас сматра правим град-музејом, настао пре 2.800 година, током своје историје и живота на веома малом простору, створио је богато културно наслеђе, што је био основ да га УНЕСЦО уврсти у списак светске културне баштине. Поред великог броја објеката сакралне архитектуре (цркава и самостана) у овом граду има и неколико старих грађевина, међу којима су оне истакнутих породица и још једно су ремек-дело овог града. Најпознатије су: Мала и Велика палата Ћипико и Палата Гарањин-Фанфоња.[2]
Положај[уреди | уреди извор]
Комплек Палата Ћипико, налази се на градском тргу, малом просторном делу историјског језгра Трогира, у коме сокруженом тесним улицама, окупљене на једном месту најрепрезентативније грађевине: катедрала, Комунална палата, градска ложа - судница, црква Светог Себастијана са торњем градског сата и комплекс палата Ћипико.
Историја[уреди | уреди извор]
Међу градитељима плата Ћипико у трогиру свакако је најпознатији трогирских хуманиста Кориолан Циппицо (1425 - 1493.), главна личност трогирске политичке и културне историје друге половине 15. века , аутор књиге, инкунабуле, Петри Моценици императорис гесторум либри трес (познатије под насловом Де белло асиатицо), штампане 1477. године, која је касније имала више издања.469 То његово дело није заборављено ни у савременој млетачкој историографији. Описује ратничке подвиге Пиетра Моценига, под чијимом се командом, као сопракомита трогирске галије, ратовало против Турака у Малој Азији, Егејском и Јонскоме мору. Кориолан Циппицо је био свестрана личност, са ренесансним особностима, вичан мачу, перу и политици; више пута био је изабран за посланика (оратора) у Венецији; више пута је био биран и за операрија (старатеља) и ризничара катедрале, тако да је имао прилике ангажовати познате уметнике не само на градњи капеле Светог Ивана Трогирског већ и на својој палати.[3]
- Мала и велика палата Ћипико
Мала палата је склоп више повезаних зграда, а већина је из 13. века. Интересантно је ренесансно двориште, а портал на првом спрату украшен је канделабрима, омиљеним мотивом Николе Фирентинца.
Велика Ћипикова палата, чија адаптација се везује за касноготички стил, највероватније је дело више градитеља, па се тако:
- две касноготичке трифоре на источном прочељу и јужни портал, приписују градитељу и вајару Андрији Алешију.[4]
- јужни портал, Андрији Алешију и Николи Фирентинцу.[5][6]
- источни, ренесансни портал који је наспрам Катедрале, приписује се Ивану Дукновићу; као и кип анђела који у једној руци држи бакљу а у другој породични грб Ћипико.[7]
Остаје отворено питање: коме приписати веома успели рељеф у дворишту с ликом лава који се пропиње? Наравно, осим Алешија значајан удео у конципирању адаптације средњовјековних кућа у палату треба приписати самом власнику и наручитељу, веома способном Кориолану Ћипику.
- Палата Гарањин-Фанфоња
Палата Гарањин је насталао као и многе друге племићке палате, повезивањем више кућа у јединствену целину. Ова палата је била у власништву венецијанске породице Гарањин, од 18. века, која се у 19. веку ородила са угледном задарском породицом Фанфоња, из које су се бирали команданти коњице у млетачкој војсци. Данас се у овој згради налази Музеј града Трогира, у коме се могу видети предмети из хеленистичког, римског и средњевековног Трогира. Интересантан је салон у коме је изложен намештај из 17. и 18. века, портрети племића и оружје... Веома је значајна библиотека породице Гарањин, која броји око 5.500 наслова. У партеру се налази Лапидаријум, а чини га збирка старих споменика изведених у камену, приказаних хронолошки - од антике до барока.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Комплекс Палате Ћипико чини велика (домус магна) и мала палата.
Велика палата породице Ћипико[уреди | уреди извор]
Велика палата Домус магна, како се назива у опоруци Кориолана Ћипика – настала је је спајањем више средњовјековних кућа и њиховом радикалном адаптацијом почетком друге половине 15. века. Средишњи део палате чини некадашња кућа породице Цега која је наслешивањем прешла у власништво породице Чипико. Као време адаптације куће у палату може се узети 1457. година, на основу натписа у дворишту палате:
П.Ф. ХЕЦ.СТАТВЕНДА.
ЦВРАВИТ.СИБИ.ЕТ.CVI.ДЕВС.
ДЕДЕРИТ. МЦЦЦЦЛВИИ
Велика палата Ћипико налази се преко пута катедрале и припадала је познатој породици Ћипико. Најпознатији члан ове породице, Кориолан Ћипико, писац и хуманиста, ангажовао је Николу Фирентинца и Андрију Алешија на обнови палате. У атријуму палате налази се дрвени петао са кљуна турске галије, својеврсна успомена на битку код Лепанта 1571.године.[8]
Мала палата је такође склоп више повезаних зграда, а већина је из 13. века. За ову палату је карактеристично ренесансно двориште, и портал на првом спрату украшен канделабрима, омиљеним мотивом Николе Фирентинца.
Због скоро два века градње на палатама се уочавају различита стилска решења од ренесансних, романичких, готичких до касноренесансних, а и утицај бројних познати трогирски мајстори градитеља палате: Андрија Алеши, Никола Фирентинац и Иван Дукновић — који су платама дали и своја лична обележја
_-_panoramio.jpg)
Мала палата породице Ћипико[уреди | уреди извор]
Такозвана мала палача Ћипико смештена је у главној уздужној улици, насупрот градској ложи и цркви Светог Мартина (Барбаре). У приземљу палате откривен је антички плочник могуће агоре (форума) Трагурија.
Палата је склоп кућа чије језгро чини двориште са тремом и спољашњим степеништем. Најранија фаза тих кућа датира у 13. век, у доба романичког стила (према вратима са српастим луком смештеним у дворишту или по романичком прозору на трећем спрату), видљивом с главног трга.
Ове куће породица Ћипико је стекла осамдесетих година 15. века, и на њима извршила измене у ренесансном стилу у чему је веројатно имао учешће Иван Дукновић.
Крило палате са јужне стране дворишта затвара кућа која је некада припадала породици Луцић. Волумен, с прочељем према истоку, према главној уздужној улици, до југозападне ивице трга сућељава се са Великом ложом, и припадао је до 1481. године трговцима, браћи Николи и Ивану Саламунићу.
На прочељу зграде, у ниву првог спрата су две готичке трифоре, од којих је лева реплика из средине 20. века. На десној трифори, која датира с почетка 15. века, накнадно је додан ренесансни оквир на којем је грб породице Ћипико. Трифора је веројатно дело градитеља и вајара Петра Позданчића из 1410-тих година. У дворишту се са западне стране пружа трем, а на источној је спољашње степениште.
Двориште је доживело измену осамдесетих година 15. века, у доба кад куће прелазе у власништво породице Ћипико и на западној и на северној страни добија балконе у нивоуи првог и дугог спрата. Ограда балкона на првом спрату састављена је од камених плоча, унутар којих су кругови с уписаним четверолистима. Између тих плоча уметнуте су мање плоче с ренесансним мотивом канелура – ужљебљења на којима су грбови породице Ћипико.
- Портал на првом спрату и врх степеништа украшен је канделаберима, који су дело Николе Фирентинца.
- Портал према Тргу, који се сучељава са Катедралом изградио је Иван Дукновић,
- Готичку трифору и двориште с колонадама и галеријама у средини ове грађевинске у целине дело су Андрије Алешија.[9]
- Заједно с пиластрима, палата има укупно око 10 м ограде у унутрашњем дворишту површине 41 м2 Пиластри су клесани одвојено од парапетних плоча и потом монтирани као монолитни „капитани" којима су са страна придодате трафориране плоче.
- Галерија која се у палати Ћипико протеже над два крила дворишта (570 и 426 цм), док се уз треће крило успињу степенице.
- На јужним вратима је скулпрура са лавовима дело Николе Фирентинца и натпис: НОСЦЕ ТЕ ИПСУМ, чији је превод: Упознај самога себе.[10]
На балкону првог спрата је стуб са капителом готичких стилских карактеристика који прихвата балкон другог спрата, неуспешно реконструиран с бетонском гредом.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Иво Бабић, Јужни портал Велике палаче Ципико у Трогиру Рад. Инст. повиј. умјет. 33/2009. (67–76)
- ^ Иво Бабић, Простор између Трогира и Сплита, Музеј града Трогира, 1991.
- ^ БАБИЋ, I. (2006.а), 33-49
- ^ Љубо Караман, Умјетност у Далмацији у XV и XVI стољећу, Загреб, 1933., 75
- ^ Адолфо Вентури, Сториа делл’ арте италиана VI. Ла сцултура дел Qуаттроценто, Милано, 1908., 444.
- ^ Само Штефанац Кипарство Николе Фирентинца, Сплит, 2006., 116–117.
- ^ Цвито Фисковић, Дукновићева врата Ципикове палаче у Трогиру, у: Перистил, 10–11 (1968.), 51–58.
- ^ Антун Травирка. Трогир: история, культура, художественное наследие = Трогир: повијест, култура, умјетничка баштина. — Задар : Форум, 2008. — 112 с. — ИСБН 978-953-291-047-6.
- ^ П. Колендић, Документи о Андрији Алешију у Трогиру , Архив за арбанашку старину, језик и етнологију, II, вол. 1, Београд, 1924., док. VII, стр. 74.
- ^ „Велика палача Ћипико”. www.трипраббитс.цом. Трипабитис 2017. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- C. Фисковић, "Умјетнички обрт XV.-XVI. стољећа у Сплиту", Зборник Марка Марулића 1450-1950, Загреб, 1950.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Палата Ћипико у Трогиру на Викимедијиној остави
