Пређи на садржај

Периплазматични простор

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћелијски зид грам негативне бактерије

Периплазма је простор ограничен са две селективне пермеабилне баријере, и.е., биолошке мембране, као што су унутрашња мембрана (и.е., цитоплазматична мембрана) и спољашња мембрана код грам-негативних бактерија. Стриктно говорећи, периплазматични простор није присутан код грам-позитивних бактерија, јер оне поседују само једну мембрану, цитоплазматичну мембрану. Регион зван "унутрашња зона зида" (ИWЗ) је присутан између цитоплазматичне мембране и зрелог ћелијског зида.[1][2]

Периплазма се може сачињавати и до 40% укупне ћелијске запремине код грам-негативних бактерија, док је периплазматични простор драстично мањи код грам-позитивних бактерија.[3]

Мада се бактерије конвенционално деле у две главне групе — грам-позитивне и -негативне, на основу њиховог задржавања грамове боје — тај класификациони систем је несигуран, јер се може односити на три дистинктна аспекта (резултат бојења, организацију ћелијског омотача, таксономиску групу), који нису увек једнозначни код неких бактеријских врста.[4][5][6][7] Мада је одговор бактерија на бојење по граму емпиријски критеријум, његова основа лежи у знатним разликама у ултраструктури и хемијском саставу два главна типа прокариотских ћелија заступљених у природи. Та два типа ћелија се међусобно разликују по присуству или одсуству спољашње липидне мембране, што је поузданија и фундаменталнија карактеристика бактеријских ћелија.[4][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ , Матиас, V. Р., анд Т. Ј. Беверидге. 2005. Црyо-елецтрон мицросцопy ревеалс нативе полyмериц целл wалл струцтуре ин Бациллус субтилис 168 анд тхе еxистенце оф а перипласмиц спаце. Мол. Мицробиол. 56:240-251. . дои:10.1111/ј.1365-2958.2005.04535.x.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  2. ^ , Зубер Б, Хаенни M, Рибеиро Т, Минниг К, Лопес Ф, Мореиллон П, Дубоцхет Ј. 2006. Гранулар лаyер ин тхе перипласмиц спаце оф Грам-поситиве бацтериа анд фине струцтурес оф Ентероцоццус галлинарум анд Стрептоцоццус гордонии септа ревеалед бy црyо-елецтрон мицросцопy оф витреоус сецтионс. Ј Бацтериол. 188:6652-6660. . дои:10.1128/ЈБ.00391-06.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Отто Холст; Гунтрам Селтманн (2001). Тхе Бацтериал Целл Wалл. Берлин: Спрингер. ИСБН 3-540-42608-6. 
  4. ^ а б Гупта, Р.С. (1998) Протеин пхyлогениес анд сигнатуре сеqуенцес: А реаппраисал оф еволутионарy релатионсхипс амонг арцхаебацтериа, еубацтериа анд еукарyотес. Мицробиол. Мол. Биол. Рев. 62: 1435-1491.
  5. ^ Гупта, Р.С.(2000) Тхе натурал еволутионарy релатионсхипс амонг прокарyотес. Црит. Рев. Мицробиол. 26: 111-131.
  6. ^ , Десвауx M, Хéбрауд M, Талон Р, Хендерсон ИР. 2009. Сецретион анд субцеллулар лоцализатионс оф бацтериал протеинс: а семантиц аwаренесс иссуе. Трендс Мицробиол. 17:139-145. . дои:10.1016/ј.тим.2009.01.004.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ , Сутцлиффе ИЦ. 2010. А пхyлум левел перспецтиве он бацтериал целл енвелопе арцхитецтуре. Трендс Мицробиол. 18:464-470. . дои:10.1016/ј.тим.2010.06.005.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ Гупта, Р. С. (1998). Wхат аре арцхаебацтериа: лифе’с тхирд домаин ор монодерм прокарyотес релатед то Грам-поситиве бацтериа? А неw пропосал фор тхе цлассифицатион оф прокарyотиц органисмс. Молецулар Мицробиологy. 29(3):695-707.

Литература[уреди | уреди извор]

  • D. Wхите, Тхе Пхyсиологy анд Биоцхемистрy оф Прокарyотес, Оxфорд Университy Пресс, Оxфорд, 2000, пп. 22.