Persicaria bistorta
| Persicaria bistorta (L.) Samp. | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Polygonaceae Juss.
|
| Род: | Persicaria Mill
|
| Врста: | |
| Синоними | |
| |
Срчењак (лат. Persicaria bistorta (L.) Samp.) је врста рода Persicaria Милл.
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
Срчењак је вишегодишња, неграната, бусенаста, зељаста биљка, висине до 1 м. Стабло је голо и дебело, са изувијаним, ваљкастим ризомом. Охрее су дуге, голе или длакаве, са копљастим врхом, без реса. Листови су на лицу голи, а на наличју голи, с воштаном превлаком или длакави. Доњи листови су дуги, троугласто-копљасти, скоро одрезане или сужене основе. Најгорњи листови су линеарни, седећи. Цветови су двополни. Цваст је вршни, дебео, ваљкаст или овално главичаст клас. Цветне дршке су дуже од цветног омотача, који је розе боје, петоделан и усечен до основе. Прашника има осам, а стубића тучка три, са главичастим жиговима. Плод је орашица, која вири из цветног омотача. Тространа је, оштрих ивица, глатка и сјајна. Срöењак цвета од маја до августа.[1] [2]
Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]
Срчењак насељава влажне ливаде или обале водених басена, у планинском или субалпијском појасу. Ређе се може наћи у шуми. Може се наћи на различитим типовима подлоге, углавном на слабо киселим, влажним и мочварним земљиштима. Насељава мезохигрофилне и мезофилне ливаде и пашњаке реда Molinietalia, односно заједнице свеза Deschampsion и Pancicion. Као едификаторска врста, изграђује асоцијацију Polygono bistortae-Poetum trivialis З. Павловић 1951. Констатована је и у субалпијској жбунастој заједници Salici-Alnetum viridis Чолић, Мишић, Поповић 1964, као и у заједници маљаве брезе и белог бора на тресавама Pino-Betuletum pubescentis Стефановић 1962. Распрострањен је у Европи и Азији, а у Северној Америци је адвентивна врста.
Употреба[уреди | уреди извор]
Користи се за исхрану стоке, као крма слабог квалитета, осим у младом стању. Млади листови се могу употребљавати у људској исхрани. Као лек се користи подземно стабло (Rhizoma Bistortae).[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јосифовић, M. (1972). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Тутин, Т. Г.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Ливадске биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ИСБН 978-86-01-02501-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
