Плод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тикве
Кулинарски плодови
Разни јестиви плодови
Разни плодови
Колекција лимуна породице Медичи (Bartolomeo Bimbi, 1715.)
Бобице су једноставни меснати плод. У смеру казаљке на сату, од горе десно:
бруснице,
лињон бобице,
боровнице и
црвене америчке боровнице
Плод капсула једног љиљана (Lilium sp.)

Плод (лат. fructus) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника.[1] Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.[2][3]

Делови перикарпа су:

Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице.[4][5] Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.[6]

Ботанички и кулинарски плод[уреди]

Венов дијаграм приказује релацију између (кулинарског) поврћа и ботаничког воћа

Многи термини у широкој употреби за семенке и воће се не подударају са ботаничком класификацијом. У кулинарској терминологији, плод је обично било који биљни део слатког укуса, а посебно ботаничко воће; орах је било који тврди, уљасти, биљни продукт с љуском; а поврће је било који биљни продукт пријатног укуса или који је маље сладак.[7] Међутим, у ботаници, плод је зрели јајник или карпел који садржи семе, орах је тип плода а не семенка, и семе је сазрело неоплођено јаје.[8]

Примери кулинарског „поврћа“ и ораха који су ботанички плодови обухватају кукуруз, бундеве (e.g., краставац, дулек, и тикву голицу), плави патлиџан, махуне (пасуље, кикирикије, и грашкове), слатку паприку, и парадајз. Додатно, неки зачини, као што су најгвирц и чили, су плодови, ботанички гледано.[8] У контрасту с тим, рабарбара се обично назива воћем, јер се користи за прављење слатких десерата као што су пите, мада су само петељке (лисне петељке) биљке рабарбара јестиве,[9] и јестива семена голосеменица се обично називају воћем, e.g., гинко ораси и семе бора пињола.[a]

Ботанички, зрана житарица, као што су кукуруз, пиринач, или пшеница, су ито тако врста плода, званог крупа. Међутим, код њих је зид плода веома танак и спојен је да покривачем семена, тако да је скоро сав јестиви садржај житарица заправо семе.[11]

Подела плодова[уреди]

подела плодова
А) ПРОСТИ ПЛОДОВИ Б) СЛОЖЕНИ ПЛОДОВИ В) ЗБИРНИ ПЛОДОВИ
1. пуцајући 2. непуцајући дуд Morus-alba.jpg јагода Zbirniplod.jpg
махуна Beans dsc07814.jpg а) сушни б) сочни смоква Feige-Schnitt.jpg купина Blackberry fruits.jpg
мешак ZBalgfrucht-Nieswurz-orientalisch.jpg орашица Quercus cerris — Cerro — Ghianda e foglie.jpg бобица Wine grapes08.jpg малина Raspberries (Rubus Idaeus).jpg
љуска Herik 17-10-2005 14.00.34.JPG крупа VegCorn.jpg коштуница Nuss mit Schale.jpg ружа Rosa canina.jpg
љушчица Herderstasje vruchten.jpg ахенија Sunflower seeds.JPG помум Sterappel dwarsdrsn.jpg
чаура Grote klaproos vrucht Papaver rhoeas.jpg шизокарпијум Carawayseeds.JPG
чаура Aesculus hippocastanum fruit.jpg мерикарпијум Cynoglossum creticum a.jpg

Плодови се деле на:

  • просте,
  • сложене и
  • посебну врсту – збирне плодове.

Прости плодови настају од тучкова једног цвета, а сложени настају од цвасти.

Збирни плодови настају од цвета који има много тучкова, при чему се од сваког тучка образује посебан плодић. Плодићи не опадају сваки за себе, већ су повезани неким делом цвета. Такви су плодови јагоде, малине, купине. Код јагоде ситне плодиће повезује разрасла цветна ложа која је сочна и јестива.

Прости плодови[уреди]

Прости плодови, у зависности од тога како се семе ослобађа из плода – да ли оплодница пуца или се семе ослобађа труљењем оплоднице, могу бити:

  • пуцајући и
  • непуцајући.

Пуцајући плодови су :

Непуцајући плодови могу бити:

  • сушни и
  • сочни.

Сушни непуцајући плодови имају суву оплодницу и из њих се семе ослобађа труљењем оплоднице. Њима припада:

  • орашица која може бити:
    • са тврдом, одрвенелом оплодницом (лешник, жир),
    • са длачицама за разношење ветром (маслачак),
    • са израштајима у виду кукица којим се закачињу нпр. за крзно животиње итд.
  • ахенија и крупа као посебни облици орашице; код крупе је семе срасло са плодом (кукуруз, пшеница), док код ахеније нема тог срастања (сунцокрет).
  • шизокарпијум се састоји из две срасле орашице, настале од два оплодна листића (карпела), које се после сазревања одвајају цепањем (код мркве, кукуте, кима и др.);
  • мерикарпијум такође настаје од два оплодна листића, али се кад сазри цепа на четири орашице.

Сочни непуцајући плодови имају меснату оплодницу, а семена се ослобађају њеним труљењем. У сочне плодове спадају:

Код коштунице један део оплоднице је сочан, јестив, док је други одрвенео (коштица) и у њему се налази семе. Плод коштунице имају можда најпознатије међу биљкама:

Посебан облик коштунице је плод помум, присутан код:

Помум се образује срастањем добро развијене цветне ложе и самог плода. Ендокарп помума је јако чврст и гради кућице у којима су семена.

Бобица је плод код кога су сва три слоја оплоднице сочна и имају га:

Сложени плодови настају од цвасти, али не опадају сваки за себе, него су међусобно повезани неким од делова цвасти. Тако нпр. код смокве је разрасло вретено цвасти које се увлачи унутра и носи многобројне орашице. Код дуда орашице повезује разрасло вретено и међусобно срасли, сочни цветни листићи.

Дистрибуција семена[уреди]

Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од начина дистрибуције њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, експлозивном дехисценцијом, водом, или ветром.[12]

Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су Xanthium и Proboscidea.[13][14]

Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., дефекацијом). Слично томе, хранљива, уљаста језгра ораха привлаче глодаре (као што су веверице), које их сакупљају у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да проклијају и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.[8]

Други плодови су природно издужени и спљоштени, и тако постају танки, попут крила или хеликоптерских пропелера, e.g., плодови бреста, јавора, и лировог дрвета. Ово је један од еволуционих механизама да се повећа дисперзионо растојање од родитеља, путем ветра. Друго ветром преношено воће има мале папусе, e.g., маслачак, Asclepias, Tragopogon.[12]

Плодови кокосове палме могу да плутају хиљадама миља у океану и тим путем шире семе. Други плодови који се могу ширити водом су Nypa fruticans и Pandanus.[12]

Неки плодови избацују семе на знатна растојања (до 100 m код Hura crepitans) путем експлозивне дехисценције или других механизама, e.g., Impatiens и бризгајући краставац.[15]

Употреба[уреди]

Брескве су једно од многобројних плодова који се могу лако скувати.

Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су јабука, киви, манго, бресква, крушка, и лубеница) су комерцијално доступни као људска храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим презервираним облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., тортама, колачима, сладоледу, пецивима, или јогурту) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од јабуке, грожђа, или поморанџе) или алкохолним пићима (e.g., вињак, воћно пиво, или вино).[16] Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику воћних корпи и воћних аранжмана.

Многа „поврћа” у кулинарском говору су ботаничка воћа, укључујући паприку, краставац, патлиџан, боранију, бамију, дулек, тикву, парадајз, и тиквицу.[17] Плод маслине се пресује ради издвајања маслиновог уља. Зачини као што су најгвирц, црни бибер, паприка, и ванила су изведени из бобица.[18]

Нутритивна вредност[уреди]

Свака тачка се односи на послуживање од 100 g свежег воћа, дневни препоручени уноси витамина Ц су на X-оси и mg калијума (К) на Y-оси (почевши од 100 mg које сваки плод има), а величина диска представља количину влакана (кључ је у горњем десном углу). Лубеница, која готово да нема влакана, и има низак ниво витамина Ц и калијума, долази на последњем месту.

Свежи плодови генерално имају висок садржај влакана, витамина Ц, и воде.[19] Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.[20][21]

Непрехрамбена употреба[уреди]

Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:

Безбедност[уреди]

Ради безбедности хране, CDC препоручује коректно руковање воћем и његовом припремом да би се умањио ризик од контаминације хране и болести изазване храном. Свеже воће и поврће треба да буде пажљиво пребрано; при складишћењу оне не треба да буде оштећено или угњечено; и исечене комаде треба чувати у фрижидеру или у леду.

Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.

Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.[29]

Алергије[уреди]

Алергије на воће сачињавају око 10 % свих алергија изазваних храном.[30][31]

Складиште[уреди]

Свим плодовима користи одговарајућа њега након жетве, и код многих плодова, биљни хормон етилен узрокује сазревање. Стога је за многе плодове чување у ефикасном хладном ланцу оптималан приступ складиштењу, чији је циљ продужавање употребног века.[32]

Напомене[уреди]

  1. Јестиво је и семе већине других борова, али је ситно, па се не користи у кулинарству[10]

Референце[уреди]

  1. Lewis, Robert A. (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. CRC Press. ISBN 978-0-8493-2327-0. 
  2. Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
  3. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-686-6.
  4. Schlegel (2003). стр. 177.
  5. Mauseth (2003). стр. 271–272.
  6. „Sporophore from Encyclopædia Britannica”. 
  7. For a Supreme Court of the United States ruling on the matter, see Nix v. Hedden.
  8. 8,0 8,1 8,2 McGee (2004). стр. 247–248.
  9. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. стр. 367. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  10. Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 110—111 
  11. Lewis (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. стр. 238. ISBN 978-0-8493-2327-0. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Capon (2005). стр. 198–199.
  13. Heiser (2003). стр. 93–95.
  14. Heiser (2003-04-01). Weeds in My Garden. стр. 162—164. ISBN 978-0-88192-562-3. 
  15. Feldkamp (2002). стр. 634.
  16. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 7: A Survey of Common Fruits. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  17. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 6: A Survey of Common Vegetables. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  18. Farrell, Kenneth T. (1999). Spices, Condiments and Seasonings. Springer. стр. 17—19. ISBN 978-0-8342-1337-1. 
  19. Hulme, A.C, ур. (1970). „The Biochemistry of Fruits and their Products”. 1. London & New York: Academic Press. 
  20. Lim, Stephen S.; Vos, Theo; Flaxman, Abraham D.; Danaei, Goodarz; Shibuya, Kenji; Adair-Rohani, Heather; Amann, Markus; Anderson, H. Ross; Andrews, Kathryn G. (15. 12. 2012). „A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2224—2260. ISSN 1474-547X. PMC 4156511Слободан приступ. PMID 23245609. doi:10.1016/S0140-6736(12)61766-8. 
  21. Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB (2014). „Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. BMJ. 349 (Jul 29): g4490. PMC 4115152Слободан приступ. PMID 25073782. doi:10.1136/bmj.g4490. 
  22. Amber, K. (2001). Candlemas: Feast of Flames. Llewellyn Worldwide. стр. 155. ISBN 978-0-7387-0079-3. 
  23. Adams, Denise Wiles (2004). Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940. Timber Press. ISBN 978-0-88192-619-4. 
  24. Booth, Martin (1999). Opium: A History. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-20667-3. 
  25. Cothran, James R. (2003). Gardens and Historic Plants of the Antebellum South. University of South Carolina Press. стр. 221. ISBN 978-1-57003-501-2. 
  26. Adrosko, Rita J. (1971). Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-22688-0. 
  27. Wake, Warren (2000). Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization. John Wiley and Sons. стр. 162—163. ISBN 978-0-471-29976-9. 
  28. „The Many Uses of the Coconut”. The Coconut Museum. Приступљено 14. 9. 2006. 
  29. „Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC”. fruitsandveggiesmatter.gov. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2009. 
  30. „Asthma and Allergy Foundation of America”. Aafa.org. Приступљено 25. 4. 2014. 
  31. Mankovitz, Roy (2010). The Wellness Project. ISBN 9780980158441. Приступљено 25. 4. 2014. 
  32. Why Cold Chain for Fruits: Kohli, Pawanexh (2008). „Fruits and Vegetables Post-Harvest Care: The Basics” (PDF). Crosstree Techno-visors. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]