Плод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тикве
Кулинарски плодови
Разни јестиви плодови
Разни плодови
Колекција лимуна породице Медичи (Bartolomeo Bimbi, 1715.)
Бобице су једноставни меснати плод.
У смеру казаљке на сату, од горе десно:
бруснице,
лињон бобице,
боровнице и
црвене америчке боровнице
Плод капсула једног љиљана (Lilium sp.)

Плод (лат. fructus) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника.[1] Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.[2][3]

Делови перикарпа су:

Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице.[4][5] Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.[6]

Ботанички и кулинарски плод[уреди]

Венов дијаграм приказује релацију између (кулинарског) поврћа и ботаничког воћа

Многи термини у широкој употреби за семенке и воће се не подударају са ботаничком класификацијом. У кулинарској терминологији, плод је обично било који биљни део слатког укуса, а посебно ботаничко воће; орах је било који тврди, уљасти, биљни продукт с љуском; а поврће је било који биљни продукт пријатног укуса или који је маље сладак.[7] Међутим, у ботаници, плод је зрели јајник или карпел који садржи семе, орах је тип плода а не семенка, и семе је сазрело неоплођено јаје.[8]

Примери кулинарског „поврћа“ и ораха који су ботанички плодови обухватају кукуруз, бундеве (e.g., краставац, дулек, и тикву голицу), плави патлиџан, махуне (пасуље, кикирикије, и грашкове), слатку паприку, и парадајз. Додатно, неки зачини, као што су најгвирц и чили, су плодови, ботанички гледано.[8] У контрасту с тим, рабарбара се обично назива воћем, јер се користи за прављење слатких десерата као што су пите, мада су само петељке (лисне петељке) биљке рабарбара јестиве,[9] и јестива семена голосеменица се обично називају воћем, e.g., гинко ораси и семе бора пињола.[а]

Ботанички, зрана житарица, као што су кукуруз, пиринач, или пшеница, су ито тако врста плода, званог крупа. Међутим, код њих је зид плода веома танак и спојен је да покривачем семена, тако да је скоро сав јестиви садржај житарица заправо семе.[11]

Подела плодова[уреди]

подела плодова
А) ПРОСТИ ПЛОДОВИ Б) СЛОЖЕНИ ПЛОДОВИ В) ЗБИРНИ ПЛОДОВИ
1. пуцајући 2. непуцајући дуд Morus-alba.jpg јагода Zbirniplod.jpg
махуна Beans dsc07814.jpg а) сушни б) сочни смоква Feige-Schnitt.jpg купина Blackberry fruits.jpg
мешак ZBalgfrucht-Nieswurz-orientalisch.jpg орашица Quercus cerris — Cerro — Ghianda e foglie.jpg бобица Wine grapes08.jpg малина Raspberries (Rubus Idaeus).jpg
љуска Herik 17-10-2005 14.00.34.JPG крупа VegCorn.jpg коштуница Nuss mit Schale.jpg ружа Rosa canina.jpg
љушчица Herderstasje vruchten.jpg ахенија Sunflower seeds.JPG помум Sterappel dwarsdrsn.jpg
чаура Grote klaproos vrucht Papaver rhoeas.jpg шизокарпијум Carawayseeds.JPG
чаура Aesculus hippocastanum fruit.jpg мерикарпијум Cynoglossum creticum a.jpg

Плодови се деле на:

  • просте,
  • сложене и
  • посебну врсту – збирне плодове.

Прости плодови настају од тучкова једног цвета, а сложени настају од цвасти.

Збирни плодови настају од цвета који има много тучкова, при чему се од сваког тучка образује посебан плодић. Плодићи не опадају сваки за себе, већ су повезани неким делом цвета. Такви су плодови јагоде, малине, купине. Код јагоде ситне плодиће повезује разрасла цветна ложа која је сочна и јестива.

Прости плодови[уреди]

Прости плодови, у зависности од тога како се семе ослобађа из плода – да ли оплодница пуца или се семе ослобађа труљењем оплоднице, могу бити:

  • пуцајући и
  • непуцајући.

Пуцајући плодови су :

Непуцајући плодови могу бити:

  • сушни и
  • сочни.

Сушни непуцајући плодови имају суву оплодницу и из њих се семе ослобађа труљењем оплоднице. Њима припада:

  • орашица која може бити:
    • са тврдом, одрвенелом оплодницом (лешник, жир),
    • са длачицама за разношење ветром (маслачак),
    • са израштајима у виду кукица којим се закачињу нпр. за крзно животиње итд.
  • ахенија и крупа као посебни облици орашице; код крупе је семе срасло са плодом (кукуруз, пшеница), док код ахеније нема тог срастања (сунцокрет).
  • шизокарпијум се састоји из две срасле орашице, настале од два оплодна листића (карпела), које се после сазревања одвајају цепањем (код мркве, кукуте, кима и др.);
  • мерикарпијум такође настаје од два оплодна листића, али се кад сазри цепа на четири орашице.

Сочни непуцајући плодови имају меснату оплодницу, а семена се ослобађају њеним труљењем. У сочне плодове спадају:

Код коштунице један део оплоднице је сочан, јестив, док је други одрвенео (коштица) и у њему се налази семе. Плод коштунице имају можда најпознатије међу биљкама:

Посебан облик коштунице је плод помум, присутан код:

Помум се образује срастањем добро развијене цветне ложе и самог плода. Ендокарп помума је јако чврст и гради кућице у којима су семена.

Бобица је плод код кога су сва три слоја оплоднице сочна и имају га:

Сложени плодови настају од цвасти, али не опадају сваки за себе, него су међусобно повезани неким од делова цвасти. Тако нпр. код смокве је разрасло вретено цвасти које се увлачи унутра и носи многобројне орашице. Код дуда орашице повезује разрасло вретено и међусобно срасли, сочни цветни листићи.

Напомене[уреди]

  1. Јестиво је и семе већине других борова, али је ситно, па се не користи у кулинарству[10]

Референце[уреди]

  1. Lewis, Robert A. (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. CRC Press. ISBN 0-8493-2327-4. 
  2. Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 9958-10-222-6.
  3. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 9958-10-686-8.
  4. Schlegel (2003). стр. 177.
  5. Mauseth (2003). стр. 271–272.
  6. „Sporophore from Encyclopædia Britannica”. 
  7. For a Supreme Court of the United States ruling on the matter, see Nix v. Hedden.
  8. 8,0 8,1 McGee (2004). стр. 247–248.
  9. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. стр. 367. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  10. Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 110—111 
  11. Lewis (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. стр. 238. ISBN 978-0-8493-2327-0. 

Литература[уреди]

  • Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
  • Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
  • Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Gollner, Adam J. (2010). The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession. Scribner. ISBN 978-0-7432-9695-3
  • Watson, R.R. / Preedy, V.R. (2010, eds.). Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables. Academic Press. ISBN 978-0-12-374628-3

Спољашње везе[уреди]