Персонална суброгација
Персонална суброгација у облигационом праву постоји када неко треће лице испуни дуг који дужник има према повериоцу, чиме повериочево потраживање прелази на испунитеља.То треће лице се зове солвенс (испунилац) и ступа на место повериоца тако да дужник уместо ранијем повериоцу дугује њему. Прелаз потраживања може наступити уговором закљученим између солвенса и поверица или на основу самог закона.[1]
Персонална суброгација разликује се од цесије потраживања (код које исто долази до промене повериоца) у следећем:
- Код цесије је потребна нотификација ( обавештење повериоца) док код персоналне суброгације није .
- Код цесије цедент одговара и за веритет и за бонитет, ако га уговоре, а код персоналне суброгације поверилац не одговара за постојање и наплативост потраживања.
- Код цесије тражбина прелази на цесионара у часу склапања уговора о цесији, а код суброгације тек у време испуњења обвезе дужника.
- Цесија може настати само на основу уговора, не и закона
Персонална суброгација зависно од тога да ли је испуњен цео или део дуга може бити потпуна или делимична.
Поред персоналне суброгације постоји реална суброгација где долази до замене чинидбе, тако да дужник уместо дуговане престације испуњава обавезу истом повериоцу, али другом чинидбом, односно реч је о замени самог предмета обавезе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђорђе Николић. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ISBN 86-86105-13-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђе Николић. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ISBN 86-86105-13-0.