Песме дечака луталице (Густав Малер)

С Википедије, слободне енциклопедије

ПЕСМЕ ДЕЧАКА ЛУТАЛИЦЕ, кантата за мецосопран и оркестар.

Општи поглед[уреди | уреди извор]

Ово је у правом смислу те речи прво Малерово стваралачко ремек - дело. Настало је 1883, а следеће 1884. године и премијерно изведено у Каселу, где је Малер тада радио као диригент. Својим је музичким решењима послужило и као полазна основа за рад и реализацију његове Прве Симфоније. Чине га четири песме на стихове самог Малера, спеване у духу збирке песама ДЕЧАКОВ ЧАРОБНИ РОГ, којом се Малер током целог свог стваралачког века инспиративно напајао. Укупно ова кантата траје 18 минута. У овој кантати Малер још у стилу Франца Шуберта пева о недаћама живота и љубави. Штавише, уочава се и један типични чешки музикант, наивно драматичан и сентименталан.

Анализа дела[уреди | уреди извор]

Прва песма је Кад се моја драга удаје,тужан (ми) је дан. Оно ми је код речи (м)еинем, сам Малер додао, па се тексту тако произвољно мења значење и умањује драж неодређености. У првој песми циклуса се пева о вољеној драгој, која се удаје за другог, а рањена душа уметника налази утеху у природи. Друга песма је Кад сам јутрос ишао преко поља, још је роса блистала на трави. Својом мистичном, али дражесном музиком, она је надахнула лагани први став Прве Малерове Симфоније. Има у овој песми и имитативниох елементата, као што је опис цвркута зебе. Трећа песма је Имам болан нож у мојим грудима. То је драматичан, патезичан излив туге напуштеног љубавника. Четврта, последња песма циклуса је Два плава ока мога блага, у којој напуштени љубавник само у сну и смрти може заборавити очи и косу своје драге. Какарктеристичан је финални марш који нестаје у даљини. Он служи и као основа за средишњи марш у трећем ставу Прве Симфоније. Он се надовезује на речи Крај пута стоји једна липа и под њом сам заспао.

Закључак[уреди | уреди извор]

I тако кроз четири песме, мецосопран (или баритон), на наизменично пасторалне и патетичне звуке оркестра, распреда причу о младалачким јадима живота.

Извођачи[уреди | уреди извор]

Џенет Бејкер-мецосопран и Хале Оркестар из Лондона, диригент: Џон Барбироли

Тамара Марковић-мецосопран и Београдска Филхармонија, диригент: Јован Шајновић.