Плетени украс
Плетени украс, преплет, плетер или плетена орнаментика је декорација или украсна форма која се примењује у различитим областима људске делатности — уметности, градитељству и занатству. Настаје уплетањем две, три или више трака у разним материјалима, које потом образују различите облике.[1] Плетени украси су најчешће геометријског облика попут осмице, кругова (медаљона), преплетених дијагонала, плетенице, правокугаоника, переца или крстова. Понекад је плетени украс настао и комбиновањем више елемената, или различитих геоматријских форми.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Плетени украси са разним мотивима кроз љуску историју преносе се из једне културе у другу, при чему се нешто што је значајно за један менталитет усваја, а остало мења или прилагођава. Они су често типични и за одређену етничку целину, културни круг, стил или временски период. Уметност свих етнолошких група посебно негује плетене украсе у свим облицима ликовног стваралаштва. У мотивима, облицима и бојама плетених украс, често се огледа и дух , менталитет и поднебље. Мада и етничко и географско порекло утиче на изглед плетаних украса.
Важну карактеристика плетених украс представља и њихова повезаност са симболима храбрости, вере, правичности, мудрости... У том смислу често су плетени украси представљани мотивима крста, љиљана, дрвета живота, нара, змије, лава, кључа итд.
Осим облика, и боја плетених украсе имала је важну улогу и симболичко значење, као нпр. црвена боја је симбол моћи и власти, црна жалости, бела невиности и чистоте, итд.
- Материјали
Плетени украс се јављује на различитим материјалима: камену, керамици, металу, дрвету и тканини.
- Намена
Осим украсне функције, која је најзаступљенија, у различитим културама плетени украси крију у себи и различита симболична значења па тако на пример:
- у блискоисточној митологији представљају симбол воде и змије,
- у келтској уметности симболизују исти појам као и Уробор (грч. ουροβόρος, од „ουροβόρος όφις“ – „змија која једе сопствени реп“) – бесконачност и вечно обнављање.[2]
У изради плетениих украса на широком подручју Европе, Азије и северне Африке; почев од Шпаније до Мађарске, око подручја Средоземља, до Јерменије и Грузије, често се користе различити мотиви. У осталим деловима света плетени украси иако су присутни, слабије су заступљени.
Историја[уреди | уреди извор]
Почетке настанка плетеног украса тешко је одредити, иако се најранији примерци налазе на сумерским округлим и ваљкастим печатима (3. век. п. н. е.), на сиријској глиптици, а од гвозденог доба (око 800. године п. н. е. до 1. века н. е..) налазе се и на простору Европе.
Плетени украси у антици[уреди | уреди извор]
Плетени украс је био чест мотив и у етрурској уметности, а у античком периоду доживљава процват у облику украсног опшива мозаика који су красили подне површине јавних и приватних грађевина попут римских летњиковаца (вилла рустица).
- Плетени украси у периоду сеобе народа и средњовековној Европи
Током Велике сеобе народа у Европи (од 4. до 7. века), германске и номадске популације насељавајући нова подручја у Европи доносили су са собом и њима специфичну варварску уметност. Носиоци ове уметности била су германска племена, међу које убрајамо и Лангобарде који су кроз Панонију 568. године стигли у Италију, и у њој под утицајем римске културе створили један од стилова који карактерише прикази шематизованих животиња уоквирених комплексним плетеним украсом.
У предроманичко и ранороманичко доба у Европи и Средоземљу (крај 8. до 11. век.), плетеним украсом украшавани су делове црквене архитектуре и црквеног намештаја.
[уреди | уреди извор]
У Ирској и Британији током раног средњег века, од 8. до 10. века (у Ирској чак до 12. века) развијао се уметнички правац назван инзуларна или острвска уметност. Ова уметност настала је као спој културне оставштине римске уметности, рада хришћанских мисионара и доннетих уметнички елемената из варварске уметности. У овоме уметничком изразу нагласак је стављан на примену плетених украса у разноликим геометријским облицима који су увек били у вези са хршћанском симболиком. Нешто слично јавило се и на подручју Скандинавије у којој је настала викиншка уметност различитих стилова.
Плетени украси на Блиском истоку[уреди | уреди извор]
На подручју Блиског истока плетени украси у средњем веку били су јако популарни На подручју Египта плетени украс је био врло популаран и распрострањен међу коптским хришћанима, као и на простору Јерменије и Грузије где је коришћен као украс на каменим црквама у периоду од 11. до 13. века. Тако је настао појам Јерменски хачкар (Кхацхкарс) за камене споменике с рељефним приказима крстова окружених разним геометријским украсима, најчешће комплексном плетеном орнаментиком. Хачкари се први пут појављују у 9. веку, али традиционална израда ових споменика постоји и до данас, па се тако на подручју Јерменије може пронаћи више од 50.000 споменика, са плетеним украсима.
Плетени украси у Далмацији[уреди | уреди извор]
На јадранском приобалном подручју у раном средњем веку, паралелно са стварања хрватске кнежевине, развијала се и богата градитељска делатност, са којом се „раме уз раме” развија и клесарски занат о коме свједоче бројни остаци каменог црквеног намештаја и архитектонских украса широм Далмације. У раздобљу предроманичке уметности (која се често назива и уметност хршћанства), плетени украс који раскошно прекривају најистакнутије делове каменог намјштаја давали су посебан изглед црквама. Геометријској бесконачности плетеним украсима клесари су додавали и биљне елементе: лозу, палме и розете, а на делове споменика стављали су крст уз који су уметали птице које симболички зокружују гроздове божанске речи. Један од популарнијих мотива представљао је и Соломонов чвор.
Соломонов чвор (лат. сигиллум Саломонис) најчеши је назив за традиционални декоративни мотив, који припада другој групи симбола, које налазимо на свим континентима и у свим већим културама света.
Упркос називу, то је заправо учворена петља, а не прави чвор према дефиницији математичке теорије чворова. Делови петље међусобно наизменично прелазе изнад и испод, формирајући средишњи квадратни простор. Четири петље пружају се у шетири смера и могу имати овални, квадратни или трогласти завршетак.
Плетени украси у Србији[уреди | уреди извор]
Најраспростањенији вид ликовног изражавања у народној уметности на простору Србије, применом плетених украс исказан је у текстилним рукотворинама. У њима се користе стилизовани фигурална и геометријски плетени украси. Основну текстилног умећа и подлогу чини ткање.
Плетени украси се налази на значајним местима српске народне ношње: грудима, рукавима, сукњама, прегачама, торбама, ћилимима. Поред геометријских форми< које су најчешче издвајау се флорални мотиви као што су цветови, листови, лоза.
Моравски стил плетених украса, јако је познат у српској средњовековној архитектури, а сам назив је добио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални објекти. Врло чест случај употребе плетених украса на каменим розетама, као и рељефа који покривају све оквире портала, прозора, иконостаса Стил, сам по себи, представља аутентични српски стил. Најзначајнији архитектонски споменици моравског стила су манастир Раваница, Љубостиња, Каленић и Манасија.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Плетерна орнаментика У: Ликовни лексикон, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб, 2014.
- ^ Н, Царлос M.. Еире (2009). А верy бриеф хисторy оф етернитy. Принцетон Университy Пресс. стр. 29. ИСБН 9780691133577. Приступљено 2. 4. 2019. (језик: енглески)
- ^ Несторовић, Н., Богдан (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.