Полуострво Хикакос
Полуострво Хикакос (шпан. Пенинсула де Хицацос)) је посебна географска целина на обали Кубе, у провинцији Матанзас, дуга 18 километара између залива Карденас и теснаца на Флориди. Полуострво Хицацос, у свету је познатије као туристичко подручје Варадеро, јер је данас једна од највећих туристичких дестинација на Куби са преко 60 хотела и других за туристе атрактивних садржаја. Уз мало тога сачуваног из прошлости, полуострво је у великој мери изграђено туристичком инфраструктуром.[1]
Назив[уреди | уреди извор]
Име полуострва потиче од једне врсте кактуса.
Положај[уреди | уреди извор]
Полуострво Хикакос се налази општини Карденса, на најсевернијој тачки Кубе у покрајини Манатнзас, на обали Атланског океан у природном резервату Варахикакос.
На северу и западу омеђеен је Флоридским теснацом, на југу Санта Мартом, на југоистоку Карданским заливом, а на истоку са Сабана-Цамагüеy.
Као најсјевернија тачка копна на Куби, полуострво Хикакос је најближа америчкој територији. Док је Пунта Лас Морлас источна граница полуострва.
Целом његовом дужином пружа се аутопут све до северне тачке Виа Бланца и омогућава приступ бројним одмаралиштима и марини која се налази на северној страни полуострва.
Удаљено је 24 км од аеродрома Варадеро, 140 км од аеродрома Хавана и 32 км од града Матанзас.
Навигацијским каналом Кавама, између Карденаског залива и северне обале Кубе према отвореном мору полуодзтво је одвојено од копна, како би се омогућио бржи транзит бродова из луке Карденас до северне обале. Тиме је полуоство данас одвојено од копна, а мост је постао једини сувоземни приступни пут полуострву.
- Географски положај
- Северна географска ширина: 81° 12′
- Источна географска дужина 23° 12′
- Надморска висина: м
Географија[уреди | уреди извор]
Најважнија географска карактеристика полуострва је радикална разлика између геоморфолошких структура северне и јужне обале. Север је абразивно-кумулативан и састоји се од система пешчаних плажа које су понекад раздвојене абразивним литицама, састављеним од стене формираних од песка с укрштеним слојем. Како о полуоострво непрестано ударају морски таласи на њему су формиране литице са пећинама морског порекла.
Ова територија Кубе која се налази између Карденаског залива и Николског канала у Атлантском океану, са крајњаом тачком (Пунта Хицацос) представља најсевернију тачку острва Куба. Ово територијално проширење Кубе је површине 16,3 км² и у дужине се пружа у североисточном смеру 22 км. Ширина му варира и креће се од 0,5 км до 2,5 км.[2]
Пејзаж[уреди | уреди извор]
На полуострву Хикакос превладава равничарски пејзаж с вегетацијом и фауном од посебног значаја, која је концентрисана само у одређеним подручјима природних резервата. С гледишта његове пејзажне вредности постоје нека подручја полуострва која се истичу у односу на целину и у њима се могу уочити седеће врсте пејзажа:
- Пешчане плажа — које претстављау купалишни простор који се једним делом састоји од осунчаног песка, а другим делом од обалне вегетације.
- Стене — високе између 4 и 10 м које се стрмо уздижу над морем. То је једно од најзанимљивијих пејзажних подручја.
- Обалне лагуне — у североисточном углу полуострва.
- Равно пешчано подручје — врло мало разнолико и углавном урбанизовано, који чини већину полуострва.
- Мочваре — које су претежно плитке мочварна подручја повезана са јужном обалом.
- Фосилне дине — благо валовите равнице које се састоје од фосилних дина.
Хидрографија[уреди | уреди извор]
Хидрографска мреж на полуострву практично не постоји. Нема ни река ни потока. Вода се инфилтрира директно кроз слој песка и олеонита. На површинама калцифицираних кречних тераса вода продире у подземље кроз мала удубљења у земљи. На северном ободу полуострва између тераса и обалних дина и гребена олује су формиран низ лагуна (Лас Царабелас) који представљају плитке удубљења формирана ударима таласа. Веће лагуне формирају практично два система у граничним деловима полуострва: систем Пасо Мало и систем Мангон и Мангонцито. Постоје две мање лагуне: Јосоне Ретреат Парк и резервоар за воду Дупонт, које иако су мање величине дубље су од претходних.
Цео јужни сектор полуострва прекривен је мочварним површинама. Лети се мочваре пуне водом до дубине од 10 до 20 цм осим рубних делова. Током зимске сезоне ниво водоносног слоја који ос слане воде спушта се до дубине од око 20 - 50 цм, па површина остаје сува. Изнад овог нивоа постоји и слатководни плашт који настаје од инфилтрације речних вода због различите густине и мале турбуленције.
Најшира и највиша подручја која имају већи плашт питке воде, су углавном према центру полуострва. Овај се плашт помера се заједно са нивоом сланог водоносног слоја за време осеке и често је веома близу површини ако узмемо у обзир његову малу дубину у многим пределима полуострва
Клима[уреди | уреди извор]
Клима на полуострву као и на целој Куби је тропска. Током целе године је топло, а постоје две климатске сезоне, сува од новембра до априла и кишна од маја до октобра. Од јуна до новембра могућа је појава урагана. Нема великих варијација између дневних и ноћних температура а просечна температура креће се од 25 °Ц до 30 °Ц. Летња просечна температура је око 27 °Ц, а зимска око 20 °Ц.
Клима је тропска, са честим променама времена због многих фактора — попут изложености ураганима, ветровима, тропским олујама и ефекту хлађења тропских ветрова. Током целе године је топло, а постоје две климатске сезоне, сува од новембра до априла и кишна од маја до октобра.
Влажност ваздуха у просеку износи 81%. Просечна годишња количина падавина је око 1.400 милиметара.
Нема великих варијација између дневних и ноћних температура. Годишња средња вредност температуре ваздуха је 25˚Ц. Летња средња температура ваздуха је 27 °Ц, а зимска 21 °Ц.
Обалу хотелске плаже повремено запљускују огромни морски телеси који хладе топао ваздух који допире из Северне Америке. Сезона урагана почиње 1. јуна и обично се завршава 15. новембра. Октобар и септембар су циљни месеци када се најчешће јављају урагани. Један од најпознатијих је ураган Ирма, који настаје на Атлантику, и који снагом ветра који достиже и до 125 мпх, наноси велику штету кубанском туризму и привреди.
Историја[уреди | уреди извор]
Себастиáн де Оцампо, први је Европљанин који је посетио полуострво Хикакос 1508. године, и убрзо подтсп познат прво по својим соланама, а потом и по каменоломима, пре него што је постао један од зсчтникс Кубанског туризмс.
Како су се дуж читавог полуострва још од његовог настанка протезали километри белих пешчаних плажа и тиркизног мора овај део Кубе уназад 150 година, постао је за туристе и инвеститоре хотела све више атрактиван, када су први туристи почели масовније да посећују полуострво. Међутим вађење соли и даље је била основна економска ставка, да би се 1883. године био зачет развој туристичке индустрије. Те године је Мамерто Виллар саградио угоститељски објекат и гостионицу;- Како је посао за град Карденас био толико оскудним на крају је власник овог објекта био ослобађао плаћања пореза. Исте године Антонио Торрес Арменгол поставио је киоск Торрес за продају безалкохолних пића и пржене рибе. Оснивање првих угоститељских објеката је просперирало и сматра се зачетником великих хотела који су се током Републике отворили на полуострву. Тих година изграђено је прво позориште на територији, а три године касније оснивање све већег броја плесних и вокалних група гарантовало је туристима забаву и весеље у дугим врућим летним ноћима.[3]
Градња првих луксузних хотела започела је почетком 20. века. То је повећало број познатих и богатих гостију који су започели да граде своје виле или су само долазили на одмор. До краја тридесетих, место је у комбинацији са географским положајем, добило изглед правог раја за туристе.
Почетком 1950-их на подручју полусострва било је 17 хотела. Томе се додају, између 1956. и 1958., и друге хотелски објекти „Оазе”. Било је 18 пансиона, 30 признатих ноћних клубова и 17 гастрономских јединица, који нису укључивали барове или кафиће.[3]
Након Кубанске револуције, сви грађевински капацитети су прешли у државно власништво, већина је претворена у својеврсне музеје а Варадеро је постао културни и спортски центар са специфичним туристичким објектима намењеним новом „интегрисаном туризму“.
Током 1990-тих почела је кампања изградње хотелских комплекса високе класе и потпуно отварање полуострва за стране туристе,. То је сврстало полуострво међу топ „алл инцлусиве“ дестинације, са око 60 изграђених хотелских комплекса високе класе, са више од 18.000 смештајних капацитета. Тако су на улазу у полострво настала врата „за улазак у рај и авантуру”.[3]
Туризам[уреди | уреди извор]
Плаже са белим песком и најчистијом водом на Куби (које се пружају дуж целе северне обале полуострва у дужини од 20 км), одлични услови за роњење, јахтинг, риболов и остале атрактивне водене спортове, и историјске и природне атракције, учиниле су да полуотострва Хицацос данас ужива углед једног од најбољих подручја на Куби.
Просечна ширина сунчаног дела песка је 28 м, просечна висина обалне дине је нешто већа од једног метра (ови подаци покривају само подручје између хотела Оасис и Пунта Хицацос). Плажа је камените, како у купалишту, тако и на обали, у неким малим деловима полуострва. Подручје за купање су са изутено чистом водом и без подводне вегетације, тако да вода има велику прозирност, и плаве је боје у разним нијансиама. Песак је ситнозрнат 0,17 мм (просек) и крем боје. Подводна падина плаже је глатка, дубине 1,8 м на просечној удаљености 70 метара од обале.
Све напред наведено утицалео је на туристички развој Хикакоса а пре свега Варадера као највећег туристичког места близу копна, од кога се све до крајњих граница полуострва пружа око 60 одмаралишта (луксузних хотела) са пратећим туристичким садржајима.
- Парк Јонсон
Парк Јосоне који се налази између две области полуострца и мала марина и делфинаријум налазе се на југоисточној обали.
- Парк природе Хикакос Поинт
Парк природе Хикакос Поинт, основан 1974. године на североисточном врху полуострва, простире се на површаини од 3,12 км². Он представља еколошки резерват са 250 м дугом пећинуом Амбросио, језером Мангон (које је станиште за 31 врсту птица и 24 врсте гмизаваца) и остацима солане Ла Цалавера (Лобања), једне од првих солана изграђених од стране Шпанаца у Новом свету. [1]
Ту је и неколико пећина у којима се налазе камене слике и фосили абориџина.
Туристичка сезона[уреди | уреди извор]
Висока туристичка сезона на полуострву Хикакос као и на Куби је период од децембра до априла, мада су најтоплији дани (али са већим бројем кишних дана) у периоду европског лета.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Пенинсула оф Хицацос: Варадеро” (ПДФ). Приступљено 8. 4. 2023.
- ^ Тхе Цолумбиа Газеттеер оф Нортх Америца, едитед бy Саул Б. Цохен. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 2000.
- ^ а б в Миланyс Пéрез Паз y доцументациóн де Гарцíа Изqуиердо, Сантамарíа Сáнцхез е Иглесиас Одуардо)Аyер де Варадеро www.јувентудребелде.цу, Публицадо: Сáбадо 04 јунио 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Полуострво Хикакос на Викимедијиној остави
- Пенíнсула (Цáрденас) (језик: шпански)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
