Кубанска револуција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кубанска Револуција
Део Хладног рата
CheyFidel.jpg
Че Гевера и Фидел Кастро при триумфалном уласку у Хавану
Време: 26. јули, 19531. јануар 1959.
Место: Куба
Резултат: Пад Батистине диктакуре и долазак Кастра на власт
Сукобљене стране
M-26-7.svg Покрет 26. јул Влада Фугелесија Батисте
Команданти и вође
M-26-7.svg Фидел Кастро
M-26-7.svg Че Гевара
Flag of Cuba.svg Фулгенсио Батиста
подршка:
Flag of the United States.svg САД (до 1958)

Кубанска револуција (1953–1959) је био оружани устанак против ауторитативне власти Флугенсиа Батисте, вођен од стране Фидела Кастра и његовог покрета 26. јул. Устанак је трајао од 1953. године до 1. јануара 1959. године.

Долазак Батисте на власт[уреди]

За време Другог светског рата премијер Кубе био је Фулгенсио Батиста (то је била његова прва владавина Кубом), чија је кандидатура била потпомогнута од коалиције који су чинили комунисти. И поред тога што су омогучавали значајне повластице радничком покрету, ова коалиција (са Батистом и комунистима) није била прихваћена код већине грађана и то ће можда довести до поделе у револуцијонарном покрету. За време Батистине владе, енономска ситуација ће доживети значајан напредак због избијања Другог светског рата. Његов наследник Рамон Грау Сан Мартино, изабран 1944. захваљујући широкој подршци у народу коју је стекао захваљујући својим националистичким и демократским мерама које је увео за време његове претходне владавине.

Како Сан Мартино, тако је и Карлос Прио Сокарас (1948—1952) (обојица су били лидери кубанске револуционарне партије) - нису умели а камоли успели да искористе повољне економске услове за време својих мандата, својим мерама уместо да допринесу економско стаље не Куби, они су назадовали и тиме успорили наду у економском процвату, шверцерска индустрија је узимала свој мах, пљачка јавних фондова није била реткост, већ је и доживела успех невиђених размера. И Корупција није била реткост и она је доживела свој процват захваљујући многобројним гагстерским бандама које је влада подржавала да избаци комунисте из структура власти. Грађански и политички покрет "ortodoxia" побунио се због веома лошег стања у земљи. Њихом харизматични вођа, Едуардо Сивас, који ће 1951. године извршити самоубиство услед једне жестоке расправе са владиним представницима.

Иако је све на изборима показивало да је ortodoxia победила на изборима 1952. године, војни удар све ће променити. Добре намере бивше владе која је изгубила поверење због тога што су све реворме биле пропуштене, ишло је на руки Фугнелесију Батисти да уз подршку Америке изврши војни удар 10. марта 1953 године. Уследила је друга влада Фулгенсио Батиста која ће трајати од 1953. године до 1. јануара 1959 године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]