Поређење свемирских возила са посадом

С Википедије, слободне енциклопедије

Више различитих свемирских летелица је коришћено за превоз људи у и из свемира.

Табеларни кодни кључ[уреди | уреди извор]

Свемирска летелица у развоју
Свемирска летелица је у функцији
Пензионисан свемирски брод
Корисни терет до / од ИСС
§ Са посадом (Без посаде)
[Укључује грешке]

Орбитална свемирска возила[уреди | уреди извор]

Свемирска летилица Порекло Произвођач Домет Лансирни систем Величина посаде Дужина (м) Пречник (м) Маса лансирања (кг) Систем за напајање Носивост (кг) ‡ Први свемирски лет § Последњи свемирски лет Летови §
Мерцурy  САД МцДоннелл Аирцрафт
Нортх Америцан Авиатион
ЛЕО
аттаинед
Редстоне МРЛВ
Атлас LV-3Б
1 334 189 1,400 Батерије 1961 (1960) 1963 6
(12)[ноте 1]
Гемини  САД МцДоннелл Аирцрафт
Мартин
ЛЕО Титан II ГЛВ
Титан ИИИЦ[ноте 2]
2 556 305 3,790 Гориве ћелије 1965 (1964) 1966 10
(2)[ноте 3]
Аполло  САД Нортх Америцан Авиатион
Грумман анд Доуглас
Лунар Сатурн ИБ
Сатурн V
3 85 391 5,500 CM + 14,700 ЛМ +
24,500 Сервице Модуле
Гориве ћелије 1967 (1966) 1975 15
(4)[ноте 3]
Спаце Схуттле орбитер  САД Роцкwелл Интернатионал ЛЕО Спаце Схуттле 8[ноте 4] 3.724 48[ноте 5] 109.000 Гориве ћелије 12,500/16,000 1981 2011 135[ноте 6]
Соyуз 7К-Т  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз
Соyуз-У
2 748 272 Батерије 1973 1981 26 (4)[ноте 7]
Воскход  СССР ОКБ-1 ЛЕО Воскход 3[ноте 8] 5 24 5,682 Батерије 1964 (1964) 1965 2 (3)
Восток  СССР ОКБ-1 ЛЕО
фирст
Восток-К 1 44 243 4,725 Батерије 1961 (1960) 1963 6 (7)[ноте 9]
Соyуз 7К-ОК  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз 3 748 272 Соларни панели 1967 (1966) 1970 8 (8)[ноте 10]
Соyуз 7КТ-ОК  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз 3 748 272 Соларни панели 1971 1971 2[ноте 11]
Соyуз 7К-Т-АФ  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз 2 748 272 Соларни панели 1973 1973 1
Соyуз 7К-ТМ  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз-У 2 748 272 Соларни панели 1974 1975 2 (2)
Соyуз 7К-МФ6  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз-У 2 748 272 Соларни панели 1976 1976 1
Соyуз-Т  СССР ОКБ-1 ЛЕО Соyуз-У
Соyуз-У2
3 748 272 Соларни панели 1978 1986 15 (6)[ноте 12]
Соyуз-ТМ  СССР
 Русија
РКК Енергиа ЛЕО Соyуз-У2
Соyуз-У
3 748 272 Соларни панели 1986 2002 33 (1)
Буран  СССР РКК Енергиа ЛЕО Енергиа 10 3.637 Гориве ћелије Н/А (1988) (1988) 0 (1)
Соyуз-ТМА
11Ф732
 Русија РКК Енергиа ЛЕО Соyуз-ФГ 3 748 272 Соларни панели 2002 2012 22
Соyуз ТМА-M
11Ф747
 Русија РКК Енергиа ЛЕО Соyуз-ФГ 3 748 272 7,150 Соларни панели 2010 2016 19
Схензхоу  Кина Цхина Ацадемy оф Спаце Тецхнологy ЛЕО Цханг Зхенг 2Ф 3 925 280 7,840 Соларни панели 2003 (1999) Ацтиве 7 (4)
Соyуз МС
 Русија РКК Енергиа ЛЕО Соyуз-2.1а 3 748 272 Соларни панели 2016 Ацтиве 3
Цреw Драгон  САД СпацеX ЛЕО Фалцон 9 4[1] 81[2] 37[3] 12.055[4] Соларни панели 3.307/2.507 2020 (2019) Ацтиве 7 (1)
ЦСТ-100 Старлинер  САД Боеинг ЛЕО Атлас V 7 [ноте 13][5] 503 [6] 456 [6] Соларни панели 2023 (2019) Тестинг 0 (2)
Орион  САД Лоцкхеед Мартин
Астриум
Лунар, Марс Спаце Лаунцх Сyстем 6 33 5 8,900 цапсуле +
12,300 сервице модуле
Соларни панели 2024 (2014) Тестинг 0 (2)[ноте 14]
Неxт-ген цреw спацецрафт  Кина Цхина Аероспаце Сциенце анд Тецхнологy Цорпоратион ЛЕО, Лунар Лонг Марцх 5Б

921 Роцкет

7 88 45 21,600 Соларни панели Тестинг 0
(1)
Гаганyаан  Индија Индиан Спаце Ресеарцх Организатион ЛЕО ГСЛВ Мк III 3 7 35 7.800 Соларни панели (2023) Планнед 0
Старсхип  САД СпацеX Солар Сyстем[7][ноте 15] Супер Хеавy 100 [ноте 16] 55 [7] 9 [7][ноте 17] 1.335.000 [7] Соларни панели (Планнед: 2022) [7] Тестинг 0
Орел
 Русија РКК Енергиа Лунар Иртyсх (роцкет)
Ангара А5
4 Соларни панели Планнед: 2023 Планнед 0
Дреам Цхасер  САД Сиерра Невада Цорпоратион ЛЕО Вулцан Центаур 7 [8][9] 9 [10] 11,300 [11] ТБА Планнед 0
Бицониц Спаце Вехицле  САД Блуе Оригин ЛЕО Неw Гленн ТБА Планнед 0

Суборбитална свемирска возила[уреди | уреди извор]

Свемирска летилица Порекло Произвођач Домет Лансирни систем Величина посаде Дужина (м) Пречник (м) Маса лансирања (кг) Систем за напајање Генерисана снага (W) Први свемирски лет § Последњи свемирски лет Летови §
СпацеСхипОне  САД Сцалед Цомпоситес 112 км
X Призе
Wхите Книгхт
Хyбрид Мотор
1 8.53 8.05 3,600 2004 2004 3[ноте 18]
X-15  САД Нортх Америцан Авиатион 108 км
алтитуде
Б-52
Аммониа-ЛОX
1 15.45 6.8 15,420 1963[ноте 19] 1963 2[ноте 20]
СпацеСхипТwо  САД Тхе Спацесхип Цомпанy 90 км Wхите Книгхт Тwо
РоцкетМоторТwо
8[ноте 21] 18.3 8.3 9,740 Децембер 13, 2018 2[ноте 22]
Неw Схепард  САД Блуе Оригин 119 км Неw Схепард

БЕ-3

6 2021
(2015)
6 (17)
Спица Роцкет  Данска Цопенхаген Суборбиталс 105 км БПМ100 1 13 1 4,100 Батерије 2025 Еарлy Девелопмент 0

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Укључујући 2 суборбитална лета, не укључујући стандардне тестове
  2. ^ Једно лансирање без посаде на Титан ИИИЦ пре предложене употребе у МОЛ програму
  3. ^ а б Не укључујући стандардне тестове
  4. ^ Ниједна мисија није носила више од осам астронаута, иако су теоретски било могуће ношење више астронаута, на пример враћање посаде насуканог орбитера.
  5. ^ Распон крила 23,79 м
  6. ^ Укључује две незгоде са смртним исходом; СТС-51-L се распао током успона, СТС-107 оштећен током успона, распао се приликом поновног уласка у атмосферу.
  7. ^ Летови са посадом укључују један неуспех у лансирању - прекид током лета треће фазе, опорављен након суборбиталног лета.
  8. ^ Може да понесе три космонаута без свемирских одела, или два са свемирским оделима; обе ове комбинације су летеле.
  9. ^ Број летова без посаде укључује два неуспешна лансирања.
  10. ^ Летови са посадом укључују један фатални отказ у лету; Сојуз 1 је изгубљен због отказивања падобрана при слетању.
  11. ^ Летови са посадом укључују један фатални отказ у лету; Сојуз 11 је изгубио притисак током поновног уласка у атмосферу.
  12. ^ Летови са посадом укључују једно неуспешно лансирање (САС (систем за бекство из лансирања) коришћен ~70 секунди пре планираног полетања због ватре на лансирној рампи - посада је преживела)
  13. ^ Свака мисија у комерцијалном програму посаде ће послати до четири астронаута на ИСС
  14. ^ Укључујући тест без посаде у 2014.
  15. ^ Дизајниран за слетање скоро свуда у Сунчевом систему.
  16. ^ Број места ће бити мањи у раним мисијама.
  17. ^ Плус делта крила.
  18. ^ Не укључује атмосферске летове са посадом.
  19. ^ Не укључује свемирске летове које признаје само САД.
  20. ^ Не укључује атмосферске летове или мисије које се сматрају свемирским летовима према америчкој дефиницији, али не и према дефиницији ФАИ-а.
  21. ^ 2 астронаута као посада + 6 путника
  22. ^ Не укључује атмосферске летове са посадом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. '^ Цларк, Степхен (7. 12. 2019). „Афтер редесигнс, тхе финисх лине ис ин сигхт фор СпацеX'с Цреw Драгон спацесхип”. Спацефлигхт Ноw. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 1. 6. 2020. „Wитх [тхе аддитион оф парацхутес] анд тхе англе оф тхе сеатс, wе цоулд нот гет севен анyморе', Схотwелл саид. "Со ноw wе онлy хаве фоур сеатс. Тхат wас кинд оф а биг цханге фор ус". 
  2. ^ „Фалцон 9”. СпацеX. Архивирано из оригинала 15. 7. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  3. ^ „СпацеX Броцхуре – 2008” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 3. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  4. ^ Цларк, Степхен. „СпацеX'с Цреw Драгон реадy фор фирст тест флигхт – Спацефлигхт Ноw” (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-02. 
  5. ^ Реицххардт, Тонy (август 2018). „Астронаутс, Yоур Риде'с Хере!”. Аир & Спаце/Смитхсониан. Архивирано из оригинала 21. 8. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2020. 
  6. ^ а б Бургхардт, Мике (август 2011). „Боеинг ЦСТ-100: Цоммерциал Цреw Транспортатион Сyстем” (ПДФ). Боеинг. Архивирано из оригинала (ПДФ) 1. 5. 2013. г. Приступљено 8. 5. 2014. 
  7. ^ а б в г д „Макинг Лифе Мултипланетарy” (ПДФ). СпацеX. 2017-10-18. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2017-11-19. г. Приступљено 2017-11-19. 
  8. ^ „Дреам Цхасер Модел Дропс ин ат НАСА Дрyден” (Саопштење). Дрyден Флигхт Ресеарцх Центер: НАСА. 2010-12-17. Архивирано из оригинала 2012-06-12. г. Приступљено 2012-08-29. 
  9. ^ Цханг, Кеннетх (2011-02-01). „Бусинессес Таке Флигхт, Wитх Хелп Фром НАСА”. Неw Yорк Тимес. стр. Д1. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. Приступљено 2012-08-29. 
  10. ^ Wаде, Марк (2014). „Дреам Цхасер”. Енцyцлопедиа Астронаутиx. Архивирано из оригинала 2014-01-06. г. Приступљено 2012-08-29. 
  11. ^ Сирангело, Марк (август 2011). „НеwСпаце 2011: Сиерра Невада Цорпоратион”. Спацевидцаст. Приступљено 2011-08-16.  Сирангело, Марк (24. 8. 2014). „Флигхт Планс анд Цреwс фор Цоммерциал Дреам Цхасер'с Фирст Флигхтс: Оне-он-Оне Интервиеw Wитх СНЦ ВП Марк Сирангело (Парт 3)”. АмерицаСпаце.