Пређи на садржај

Потенциометар (мерни инструмент)

С Википедије, слободне енциклопедије

Потенциометар је инструмент за мерење потенцијала (напон) кола. Пре увођења покретног калема и дигиталних волт метара, потенциометри су коришћени за мерење волтаже. Овај метод је описао Јохан Христијан Погендорф око 1841. Он је временом постао стандардна лабораторијска техника.[1][2]

Фракција познатог напона са клизног отпорника се пореди са непознатим напоном користећи галванометар. Клизећи контакт потенциометра се подеси и галванометар се за тренутак повеже између клизног контакта и непознатог напона. Отклон галванометра се очита и клизач се подеси тако до галванометар остане на нули. У том тренутку у галванометару нема струје из непознатог извора, и величина напона се може израчунати из положаја клизног контаката.

Потенциометри се деле у четири главне класе:

  • Потенциометри константне струје
  • Потенциометри константног отпора
  • Микроволтни потенциометри
  • Термоспрегнути потенциометри

Аналитичка хемија[уреди | уреди извор]

Потенцијал ћелије се мери да би извршило потенциометријско одређивање аналита у раствору. Измерена величина се мора кориговати користећи референтни потенцијал. Концентрација аналита се затим може израчунати користећи Нернстову једначину. Постоји знатан број варијација овог основног принципа за извођење квантитативних мерења.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Potentiometer Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2009), retrieved 2010 Nov 2
  2. ^ Р.К. Рајпут (2005). А Теxтбоок оф Елецтрицал Тецхнологy. Лаxми Публицатионс. ISBN 81-7008-617-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]