Право пацијента за случај одсуства лекара или недовољних могућности за лечење

С Википедије, слободне енциклопедије

Право пацијента за случај одсуства лекара или недовољних могућности за лечење једно је од права у области здравствене заштите којим се штити непрекидност у лечењу пацијента за време одсуствовања лекара, због пословних и личних обавеза, или ако потребе лечења пацијента превазилазе лекарове могућности, знања и вештине.[1]

Поступак у остваривању права[уреди | уреди извор]

Одсутност лекара

За време одсуствовања, по било ком основу, лекар је дужан да се побрине за сталну медицинску заштиту својих пацијената, а у склопу система здравствене заштите, односно установе у којој он обавља делатност.

Правазилажење могућности лекара

Ако потребе лечења пацијента превазилазе могућности, знања и вештине лекара, он је у обавези да пацијента „преда” на лечење другом лекару, односно упути у здравствену установу, у којој пацијент такве услове може остварити.

Одбијање и прекидање лечења од стране лекара

Лекар има право и да одбије лечење и упути пацијента другом лекару:

  • ако сматра да није довољно стручан,
  • ако нема техничке могућности за успешно лечење,
  • ако не постоји однос пуног поверења пацијента у рад лекара који га лечи,
  • ако пацијент одбија сарадњу,
  • ако пацијент покушава да врши злоупотребе,

Лекар не сме да одбијање и прекине лечења једино у случају неопходности пружања хитне медицинске помоћи.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Члан 55. Брига о пацијентима за случај одсуства или недовољних могућности за лечење Кодекс медицинске етике Лекарске коморе Србије ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016)
  2. ^ Члан 57. Брига о пацијентима за случај одсуства или недовољних могућности за лечење, Кодекс медицинске етике Лекарске коморе Србије ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]