Прелази за дивље животиње
Прелаз за дивље животиње, надвожњак за дивље животиње, зелени мост или екодукт је специјализовани објекат и алтернативни прелаз преко или испод великих путних и других саобраћајница, у пределима очуване природе, који има за циљ да што мање поремети њихов начин живота, спречи истребљење животиња, и заштити људске животе.
Називи и врсте
[уреди | уреди извор]Прелаз за дивље животиње — надвожњак за дивље животиње — зелени мост — екодукт су прелази намењени за крупну дивљач
Тунели и канали — су прелази намењени за пролаз малих сисара, попут јежева и видри,
Зелених кровови —намењени су лептирима.
Амфибијски тунели и „мердевине” — су прелази за рибе и друге водене животиње,
Предуслови
[уреди | уреди извор]Пре мање од 100 година, први аутомобили широм света стигли су до Националних паркова и других великих станишта дивљих животиња, у то време прашњавим и уским путевима, што је ограничавало промет и брзину кретања возила. Међутим у другој половини 20. века, почели су да се у овим просторима граде; једна, две а затим и четири асфалтирана траке савремених аутопутева. То је утицало на све већи промет туриста и возила, али и на све већу учесталост несрећа и погибија животиња у бројним сударима са животињама.
Ово је изазвало дебату, шире јавности. I док су многи веровали да ће све више километара изграђених аутопутева убити више дивљих животиња, и тим нарушити екосистеме у природи, други су тврдили да ће аутопут осигурати безбедније путовање за људе. Дебата је била интензивна, и довела је до развоја бројних програма за проучавање ефеката аутопута на дивље животиње. Из ових студије о утицају саобраћаја на аутопуту на екосистеме и заштиту животиња пртоизашле у и препоруке за подизање надземних и изградњу подземних простора за прелаз животиња.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Први прелаз за дивље животиње изграђен је 1950.тих у Француској. Ода тада је њиховим искуством пошло много земаља Европе (Швајцарска, Холандија, Немачка), које су све више почеле да граде ове необичне грађевине. Само у Холандији таквих прелаза данас има преко 600.[2]
Из Европе искуства у градњи надвожњак за дивље животиње, пренето је у Северну Америку, па се тако најпознатији прелази налазе у Канади у покрајини Алберта, у којој већи број надвожњака прелази преко четири траке Транс—Канада аутопута, у националном парку Банф. Преко ових прелаза годишње прође, савакодневно, велики број медведа, јелена, мусова (лосова), вукова, и других дивљих животиња. Студија великих размера спроведена у Националном парку Банф, показала је да је само у јануару 2007. године, 10 врста великих сисара (укључујући гризлије, којоте, лоса, медведа, јелена, пуму, вука...) обавило укупно 84.000 прелаза.[3]
Својим архитектонским дизајном истиче се надвожњак за људе и дивље животиње у близини Сеула у Кореји, за који су њени конструктори, архитекте: Иване Кснеласхвили, Петрас Ишора, Доминyкас Даунyс и Она Лозураитyтė - освојили прву награду на такмичењу „Yанг Јагогае Ецо-Бридге Десигн Цомпетитион”. Овај прелаз подсећа на ритмичку природу традиционалних корејских вртних павиљона који су коришћени као начин успостављања јаче везе са природом. Средишње језгро моста је за кретање људи, а сегменти са стране стварају благо валовит нагиб који користе животиње.[4]
Основне поставке
[уреди | уреди извор]Масовна изградња путева, пруга, далековода, и сеча шума у великим природним резерватима очуване природе и стаништима дивљих животиња, доводи животиње у неприлагођене услове живота, ремети њихове уобичајене токове кретања у потрази за храном и новим стаништима, али и резултује и истребљењем животиња у бројним сударима са возилима при покушају преласка саобраћајница.
- Намена
Имајући у виду напред наведно прелази за дивље животиње преко великих и јако прометних саобраћајница, данас се греде у многим земљама света у виду надвожњака (за крупну дивљач) или амфибијских тунела и мердевина за рибе и друге водене животиње, канала за мале сисаре, попут јежева и видри, и зелених кровова за лептире. Они се граде на локацијама на којима је дошло до драстичне фрагментације станишта, као би се тиме спречиле било какво ограничење у миграцији животиња и незељени контакти животиња са возилима у покрету.
Поред заштите животиња, овим прелазима штите се и људи, према статистичким подацима, само из Сједињених Америчких Држава и Канаде, постиже се заштита од честих судара возила са белорепим јеленима, Флоридским пантерима, Канадским мусовима (лосовима), мрким медведима, који на годишњем нивоу, на необезбеђеним правцима прелазима за животиње, изазову штету на аутомобилима од 1,1 милијарду долара.[2]
- Конструкција
При изградњи ових прелаза посебна пажња се поред дизајна и поштовања основих грађевинских норнатива за ову врсту грађевина, врши се и насипање земљом и њено богато прекривање травом и другим високим растињем, како би ове прелазе животиње прихватила као природно окружење, и почеле да их користе.
Како би се животиње усмериле на кретање преко ових прелаза, путне комуникације се штите жичаним мрежама, иу другим физичким препрекама.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Немачка -
Немачка -
Холандија -
Холандија -
Канада -
Аустрија -
Аустрија -
Луксембург -
Белгија -
Словенија
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Биссонетте, а ресеарцх сциентист wитх тхе У.С. Геологицал Сурвеy Утах Цооперативе Фисх анд Wилдлифе Ресеарцх Унит анд а профессор ат Утах Стате Университy, Логан, ис принципал инвестигатор фор НЦХРП Пројецт 25-27, анд Хедгес ис сениор програм оффицер, ТРБ.
- ^ а б в „Надвожњак за дивље животиње”. www.медиас.рс, 8.11.2016. Приступљено 12. 6. 2018.
- ^ ТОНY ЦЛЕВЕНГЕР Банфф Wилдлифе Цроссингс Пројецт ТР НЕWС 249 МАРЦХ–АПРИЛ 2007.
- ^ Гроздановић, Лидија. „„Живи“ зелени мост изнад ауто-пута који чува животну средину”. www.градјевинарство.рс 30.06.2017. Приступљено 12. 6. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Надвожњак за дивље животиње — www.медиас.рс
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
