Пријављивање злостављања животиња у Србији

Злостављање и убијање животиња представља битан аспекат насиља у друштву. Својим активностима, човек може наносити животињама бол, патњу, страх, стрес и повреду. Такође може нарушити и  генетску целовитост животиње, а у најтежим случајевима, он може својим понашањем проузроковати и смрт животиње. Некада се то чини намерно, некада невољно, из нехата. У сваком случају, у свим овим ситуацијама реч је о злостављању животиња. Због тога је важно препознати злостављање животиња као показатељ агресивног и деструктивног понашања и правовремено га спречити, односно санкционисати.

Дефиниција злостављања животиња

Злостављање животиње јесте свако поступање или непоступање са животињама којим се намерно или из нехата изазива бол, патња, страх, стрес, повреда, нарушава генетска целовитост животиње и изазива смрт, и то: физичко злостављање и психичко злостављање.

Физичко злостављање животиње представља нарушавање физичке целовитости оштећењем ткива и органа, као што је: батинање, шутирање, бичевање, сексуално насиље, присиљавање на рад или обуку који превазилазе издржљивост животиње, неодговарајући начини хватања и обуздавања, спровођење интервенција на животињама супротно одредбама овог закона и свесно репродуковање јединки које пате од наследних болести, ако се оно не врши у огледне сврхе у складу са законом.

Психичко злостављање животиње је облик злостављања којим се нарушава њена психичка целовитост и које може изазвати или изазива поремећаје у понашању, и то: онемогућавање животињи да задовољи своје основне потребе у понашању, да искористи простор за одмор и заклон, разјаривање животиње применом физичке силе, другим животињама или надражајима који јој нису својствени, наношење страха, патње и проузроковање осећаја досаде и несигурности, као и спречавање животиње да успостави социјалну везу са животињама исте врсте.

Историја кривичноправне заштите животиња у Србији

Злостављање животиња је у нашој земљи, све до 2006. године, било само прекршајно санкционисано. За овај прекршај била је прописана новчана казна у распону од 100 до 1000 динара. еадекватна примена прописа у пракси и генерално неодговарајућа казнена политика, условљавали су врло често изостанак кажњавања починиоца. Сматрало се да је злостављање животиња мање друштвено опасна, мало распрострањена и са становишта друштвене заједнице, не претерано значајна појава која наноси штету само животињама. Реакција државних органа на злостављање животиња практично није било.

Организација за поштовање и бригу о животињама  (ОРЦА) која кроз јавно заступање утиче на усвајање бољих закона, њихово спровођење и промену културе друштва у односу на природу и животиње је 2003. године покренула кампању „СТОП злостављању“ чији је циљ био да се мучење и убијање животиња означи као кривично дело. Тада је организована петиција коју је потписало преко 10.000 грађана. Као одговор на очекивања грађана, Народна Скупштина Републике Србије усвојила је Кривични законик Републике Србије који у 269. члану, први пут у историји наше земље, инкриминише убијање и мучење животиња.

Током  2008. године формулисана је нова иницијатива за даље унапређивање кривичноправне заштите животиња. Резултат ове иницијативе биле су измене и допуне Кривичног законика из 2009. година, којима је проширена заштита животиња кроз Кривични законик: повећане су казне са 6 месеци на годину дана затвора (за основни облик кривичног дела), а борбе животиња први пут су означене као кривично дело за које је предвиђена казна затвора од три месеца до три године затвора.

Током 2012. године, ОРЦА је формулисала нови, свеобухватни предлог за измене и допуне Кривичног законика у области добробити животиња. Овај предлог је више пута достављан Министарству правде: 2012, 2015 и 2018. године. У јануару 2019. године, ОРЦА је покренула петицију за измене и допуне кривичног законика, коју је потписало преко 30.000 грађана. У априлу 2019. године, Министарство правде објавило је Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика, где је предложено да се члан 269. измени тако да казне за злостављаче животиња и организаторе борби животиња буду увећане.

У мају 2019. године, посланици Народне скупштине Републике Србије изгласали су измене Кривичног законика које је предложило Министарство правде. Уместо новчане казне или затвора до једне године, злостављачи животиња биће кањени затвором до две године. Доња граница затворске казне за организаторе борби животиња из користољубља померена је са три месеца на шест месеци.

Присутност злостављања и убијања животиња у Србији

Званични подаци

Према званичним подацима Републичког завода за статистику Србије, од 2006. до 2017. године због кривичног дела "убијање  и злостављање животиња" пријављено је укупно 1788 пунолетних лица. Од тог броја јавно тужилаштво је поднело оптужни предлог против 350 лица, а суд је кривим огласио укупно 246 лица – од тога 239 мушкарца и 7 жена.

Подаци ОРЦА

Извештаји Организације за поштовање и бригу о животињама – ОРЦА, односно структура обрађених предмета које грађани подносе ОРЦА, указују на велику присутност различитих видова противправног поступања према животињама, злостављања и убистава, а уочава се тенденција благог али константног пораста.

ОРЦА је у периоду од првог јанура 2006. године до 31. децембра 2018. године, стручно обрадила и анализирала 6500 случајева злостављања и убијања животиња. На основу анализе података (ОРЦА, 2006-2018) утврђено је да је најчешће присутно физичко злостављање животиња (52%), затим занемаривање (32%), психичко злостављање (13%), појаве хордашења (2%), и на крају сексуално злостављање (1%).

Приликом интерпретација званичних статистичких података о обиму ове врсте криминалитета, неопходно је имати на уму да је код кривичног дела убијање и злостављање животиња велика “тамна бројка”, односно да је велики број кривичних дела и извршилаца овог кривичног дела остане неоткривен, односно неевидентиран.

Процес пријављивања и злостављања животиња и поступање надлежних органа

Коме се и на који начин подноси кривична пријава?

Пријава се подноси надлежном јавном тужиоцу, писмено или усмено. Основно право и дужност јавног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дела. Ако се пријава подноси усмено, пријавилац ће се упозорити на последице лажног пријављивања. О усменој пријави саставиће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачиниће се службена белешка. Пријава се подноси месно надлежном јавном тужиоцу, што подразумева надлежност према месту извршења или покушаја дела.

Пријава може бити поднета против познатог или непознатог извршиоца. У кривичној пријави потребно је навести што је могуће више података (личне податке, податке о називу кривичног дела које пријављујете, члан закона у којем се кривично дело дефинише, што детаљније описати како је дотично кривично дело извршено, датум, време и место извршења кривичног дела, као и улица у којој је кривично дело извршено, подаци који се односе на осумњиченог - име, презиме и адресу пребивалишта, надимак, занимање, радно место...).

Ако је пријава поднета полицији, она ће без одлагања спровести потребне радње претходне истраге и предузети одређене поступке како би се допринело откривању и очувању доказа.

Обавезност поступања полиције по пријави за дело из члана 269. прописана је Законом о кривичном поступку и Законом о полицији. Полиција је дужна да у складу са одредбама Закона о кривичном поступку поднесе обавештење јавном тужиоцу о извршењу кривичног дела у законом прописаном року.

Не постоји никаква обавезна форма у којој се мора поднети кривична пријава. То се може учинити писаним путем, путем телефона или усмено, непосредним одласком у полицију или у тужилаштво. Према Закону о приступу информација од јавног значаја, грађани имају право на информацију о праћењу пријаве коју су поднели.

Без обзира на то ком органу је поднета пријава, надлежном јавном тужиоцу или полицији, сви органи су обавезни да поступе по њој, зато што је реч о делу за које се гони по службеној дужности, док је њихов међусобни однос регулисан Законом о кривичном поступку.

Обавезност поступања полиције по пријави за дело из члана 269 прописана је поред Законика о кривичном поступку и Законом о полицији. Полиција је дужна да поднесе обавештење јавном тужиоцу о извршењу кривичног дела у законом прописаном року.

Поступци на месту извршења кривичног дела

Поред постојања дужности пријављивања кривичног дела, грађани и надлежни органи који се нађу на месту извршења кривичног дела убијање и мучење животиња, тј. на месту проналаска трагова кривичног дела или леша животиње, имају још једну дужност. Морају предузети мере потребне да се сачувају трагови кривичног дела и учиниоца и докази, тј. предмети помоћу којих је учињено кривично дело.

Потребно је:

• обавестити надлежне државне органе (полиција, тужилаштво) о постојању сумње да је извршено кривично дело
• предузети мере да се сачувају трагови кривичног дела и учиниоца и други докази;
• предузети мере да би се лице затечено при извршењу кривичног дела задржало на лицу места до доласка надлежних органа

Потребе за даљим унапређењем кривичноправне заштите у Србији

У циљу унапређења кривичноправне заштите животиња, Организација за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА) и Српски телеграф, предали су Министарству правде крајем 2018. године допис са две иницијативе.

Прва иницијатива се односи на измене и допуне Кривичног законика у области добробити животиња, тј. повећање казни за злостављање и убијање животиња, проширење формулације за борбе животиња како се не би кажњавале само оне које се организују из користољубља, дефинисање напуштања животиња као кривичног дела, кажњавање за покушај извршења кривичног дела и две мере обезбеђења: одузимање животиња и забрана држања у случају извршења кривичног дела.

Друга иницијатива подразумева  формирање Координационог тима за спровођење прописа из области добробити животиња чији би задатак био да кроз размену информација и координисану акцију надлежних државих органа ефикасно спроводи прописе о добробити животиња. Координациони тим би окупљао представнике јавног тужилаштва, полиције, ветеринарске инспекције и других надлежних органа. На основу иницијативе ОРЦА, Координациони тим за спровођење прописа у области добробити животиња у Србији, први пут је конституисан 30. јула 2009. и функционисао је до реформе правосуђа 2010. године. Чинили су га представници Републичког јавног тужилаштва, Министарства унутрашњих послова Републике Србије – ПУ за Град Београд, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Градског судије за прекршаје. Административно – техничке послове рада Координационог тима обављала је ОРЦА.

Да би иницијативе подстакле надлежне органе да увиде њихов значај и подршку грађана њиховој примени, ОРЦА је у јануару 2019. године покренула Петицију за веће казне за злостављаче и боље спровођење закона у области добробити животиња,  коју је за три месеца потписало 30.000 грађана Србије. На основу подршке грађана иницијативама, Министарство правде је предложило измене члана 269 Кривичног законика, а скупштина Србије је у мају 2019. године одлучила да се у члану 269 пооштре казне за убијање и злостављање животиња, као и за организаторе борби животиња.

Да би кривичноправна заштита у Србији била унапређена, потребно је усвајање осталих тачака предлога за измену и допуну Кривичног законика:

• дефинисање напуштања животиња као кривичног дела;
• предвиђање могућности кажњавања за покушај извршења кривичног дела злостављања и убијања животиња;
• прописивање две нове мере обезбеђења: одузимање животиње и забрана држања животиње у случају извршења кривичног дела злостављања и убијања животиња

Спољашње везе

• Закон о добробити животиња
• Кривични законик
• Историја иницијатива за измену и допуну Кривичног законика