Примарна батерија
Примарна батерија или примарна ћелија је батерија (галванска ћелија) која је дизајнирана да се једном употреби и одбаци, и није пуњива за разлику од секундарне ћелије (пуњива батерија). Уопштено говорећи, електрохемијска реакција која се дешава у ћелији није реверзибилна, што чини ћелију непунљивом. Како се користи примарна ћелија, хемијске реакције у батерији троше хемикалије које стварају енергију; када их нема, батерија престаје да производи струју. Насупрот томе, у секундарној ћелији, реакција се може преокренути покретањем струје у ћелији са пуњачем батерије да би се поново напунила, регенеришући хемијске реактанте. Примарне ћелије су направљене у низу стандардних величина за напајање малих кућних апарата као што су батеријске лампе и преносиви радио.
Примарне батерије чине око 90% тржишта батерија вредног 50 милијарди долара, али секундарне батерије задобијају удео на тржишту. Око 15 милијарди примарних батерија се сваке године баци широм света, а практично све заврше на депонијама. Због токсичних тешких метала, јаких киселина и алкалија које садрже, батерије су опасан отпад. Већина општина их класификује као такве и захтевају одвојено одлагање. Енергија потребна за производњу батерије је око 50 пута већа од енергије коју она садржи.[1][2][3][4] Због високог садржаја загађивача у поређењу са малим енергетским садржајем, примарна батерија се сматра расипном технологијом која није прихватљива за животну средину. Углавном због повећане продаје бежичних уређаја и бежичних алата који се не могу економично напајати примарним батеријама и долазе са интегралним пуњивим батеријама, индустрија секундарних батерија бележи висок раст и полако замењује примарну батерију у врхунским производима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хилл, Марqуита К. (2004). Ундерстандинг Енвиронментал Поллутион: А Пример
. Цамбридге Университy Пресс. стр. 274. ИСБН 0521527260. „баттерy енергy 50 тимес енвиронмент поллутион.”
- ^ Wаттс, Јохн (2006). Гцсе Едеxцел Сциенце. Леттс анд Лонсдале. стр. 63. ИСБН 1905129637.
- ^ Wастебустерс (2013). Тхе Греен Оффице Мануал: А Гуиде то Респонсибле Працтице. Роутледге. стр. 96. ИСБН 978-1134197989.
- ^ Данахер, Кевин; Биггс, Сханнон; Марк, Јасон (2016). Буилдинг тхе Греен Ецономy: Суццесс Сториес фром тхе Грассроотс. Роутледге. стр. 199. ИСБН 978-1317262923.
