Профаза
Изнад је зачетак деобеног вретена
Профаза у митози означава почетак M-фазе. Профазу карактерише присуство максимално издужених хромозома кончастог изгледа, мрежасто испреплетаних по целом једру. На сваки крај ћелије тј. на полове, одлази по један пар центриола будући да је дошло до њиховог дуплирања у Г2 фази интерфазе.[1]
Миграција центриола на супротне полове ћелије одвија се на тај начин што парови центриола, који након дуплирања стоје у непосредној близини, интензивно синтетишу микротубуле које се умећу између њих као зрачно уобличене нити. Како полимеризација микротубула напредује ове нити се све више издужују и потискују центриоле на супротне крајеве ћелије. Фигура која у овом процесу настаје назива се митотско деобено вретено.
Крајем ове фазе хромозоми постају видљиви, краћи, дебљи и тамније су боје, а уздужно су подељени на две идентичне хроматиде које су спојене центромером. На свакој центромери долази до формирања два кинетохора, по један на свакој хроматиди, смештеним на супротним странама хромозома. Кинетохор представља протеински комплекс за који ће се везати одређени тип микротубула, односно нити деобног вретена тзв. кинетохорне микротубуле. Остале микротубуле представљају поларне микротубуле и оне се протежу између супротно постављених парова центриола, али у пределу екватора не долазе у контакт са хромозомима. У хуманим соматским ћелијама за један кинетохор се закачи у просеку 30 микротубула.[2]
Профаза мејозе је много сложенији процес, који укључује неколико потфаза, у којима се дешавају значајне појаве у рекомбиновању генетичког материјала.
