Протокол за комуникацију

С Википедије, слободне енциклопедије

Мрежни протокол је спецификација за стандардизоване пакете података који омогућавају размену информација међу мрежама. Протокол представља скуп правила и конвенција за слање информација преко мреже. Протоколи се могу селективно додавати и уклањати на свим мрежним и интерфејсима на серверу. Пакети информација крећу се уз стек протокола, низ њега, као и кроз медијуме за пренос.

Дефиниција мрежног протокола[уреди | уреди извор]

Протокол дефинише формат и редослед порука које се размењују између два или више комуникационих ентитета, као и акције које се предузимају приликом предаје или пријема поруке или неког другог догађаја.

Сваком активношћу на Интернету која подразумева комуникацију два или више удаљених ентитета управља протокол. На пример: протоколи у рутерима одређују путању пакета од његовог извора до одредишта, протокол за контролу загушења саобраћаја у крајњим системима контролише брзину преноса пакета између пошиљаоца и примаоца итд. Овладавање облашћу умрежавања рачунара практично би се могло поистоветити са разумевањем свих аспеката мрежних протокола.

Интернет протокол стек[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  • Умрежавање рачунара од врха ка дну са Интернетом у фокусу, J.F. Kurose, Keith W. Ross, РАФ-ЦЕТ, 2005

Спољашње везе[уреди | уреди извор]