Пружалац апликационих услуга

Интернет хостинг омогућава рачунарске услуге корисницима преко мреже. Понуђени софтвер који користи АСП модел се понекад такође назива софтвер на захтев или софтвер услуге. Ово можемо најлакше објаснити тако што ћемо рећи да АСП омогућава приступ одређеном програму користећи стандардни протокол као што је ХТТП.

Потреба за АСП-ом је настала због растуће цене софтвера која је надмашила финансијске могућности малих и средњих предузећа. Такође, растућа сложеност софтвера је довела до огромне цене дистрибуирања софтвера до крајњих корисника. Кроз АСП сложеност и цена таквог софтвера се могу смањити. Додатно, проблеми при надоградњи софтвера су елеминисани, ту је 24/7 техничка подршка, физичка и електронска сигурност, и уграђена подршка за специфичне прохтеве корисника.

Значај ове сфере рачунарства се огледа у њеној величини. Од ране 2003-ће године, ово тржиште у САД-у има обрт од 1,5 до 4 милијарде долара. Клијенти који користе АСП услуге су предузећа, владине институције, и слично.

Типови провајдера

Постоје неколико форми АСП послова. Они су:

• Специјализовани АСП омогућава функционалност само једног програма, као што је плаћање кредитним картицама или евиденција времена рада;
• Вертикални АСП омогућава коришћење пакета програма за специфичан тип корисника, као што су зубари;
• Ентерприсе АСП омогућава приступ широком спектру решења;
• Локални АСП омогућава приступ програмима у оквиру одређене области.

Неки аналитичари препознају волуме АСП као пети тип. У основи ово је специјализовани АСП који нуди јефтине пакете решења путем њиховог сајта. ПаyПал је пример овог типа, и њихов АСП је био један од начина да се смањи цена сваке трансакције. Поред ових типова, неке велике компаније као што су ХП и ИБМ користе АСП концепт као посебни пословни модел као подршка за неке одређене кориснике.

АСП модел

Апликациони софтвер се налази на страни даваоца услуге и приступа му се кроз wеб прегледач користећи ХТМЛ или кроз посебни клијентски софтвер који је направио давалац услуге. посебни клијентски софтвер може такође да комуницира са овим системом кроз XМЛ АПИ. Ови АПИ-и могу такође да се користе када је потребно интегрисати АСП у локалне системе. АСП-ови могу али и не морају да користе вишеструкост у расподели софтвера клијентима; неки АСП-ови користе инстанцу или лиценцу за сваког корисника, а неки користе једну инстанцу у моду вишеструког приступа која се сада чешће назива СааС. Уобичајене могућности које се повезују са АСП-ом укључују:

• АСП у потпуности поседује и управља софтверском апликацијом
• АСП поседује, управља и одржава сервере који пружају подршку софтверу
• АСП омогућава приступ информацијама клијентима преко интернета или преко танког клијента
• АСП се наплаћује по коришћењу или преко месечне или годишње претплате

Предности овог приступа укључују:

• Проблеми са интеграцијом софтвера на клијентској страни су елеминисани
• Цена софтвера за програм је распоређена по свим клијентима
• Произвођачи могу да направе искусније апликације него што то може ИТ сектор неких компанија
• Кључни софтверски системи се увек надограђују, увек су доступни и са њима управљају експерти
• Повећана је поузданост, приступност, скалабилност и сигурност интерних ИТ система
• Лиценца провајдера гарантује одређени ниво услуге
• Приступ експертима посвећеним тачно одређеном производу
• Смањење интерних трошкова ИТ сектора на тачно одређену месечну цену
• Омогућава ИТ секторима у компанијама да се фокусирају на неке друге конкретне задатке

Неке мане су:

• Клијент некада мора да прихвати апликацију коју користи преко АСП-а такву каква јесте пошто провајдери могу да понуде прилагођена решења само највећим корисницима
• Клијент се ослања искљуциво на провајдера да обезбеди одређену функционалност програма што ограничава његову контролу над програмом
• Промене у АСП-у могу да резултују променом нивоа приступа сервису за одређене клијенте
• Интеграција са клијентским не-АСП системима може да буде проблематична

Процена да ли треба прећи на одређену АСП инфраструктуру може понекад доста да кошта јер фирма мора да процени све врсте ризика повезане са тим АСП-ом. У случају лоше процене ризика може доћи до:

• Губитка контроле над подацима предузећа
• Губитка контроле над имиџом предузећа
• Недовољне АСП сигурности да покрије ризике
• Дељења података предузећа са другим корисницима истог АСП-а
• Нарушавања интегритета података предузећа

Још неки ризици могу да укључују лошу процену стабилности АСП провајдера односно колико је стабилна сама та компанија, и колико се на њу може рачунати у будућности. Из ових разлога Цисцо Системс је развио одређене смернице при процени АСП-а. Ове смернице укључују процену ширине АСП сервиса, сигурност програма и способност АСП-а да се носи са проблемима сигурности. На крају, смернице указују на важност обављања ревизија од стране АСП-а које се односе на:

• Порт/нетwорк сервиси
• Рањивост апликација
• Људе који се баве АСП-ом

Личне посете компанији која је одговорна за АСП би такође требало да потврди њену сигурност и професионализам.

Историјат

Пошто је циљ свих АСП-ова да омогуће оутсоурце клијентима, тако да би они могли да се фокусирају на своју основну делатност, може се рећи да су АСП-ови директни наследници сервис бироа из 60-их и 70-их. Ови бирои су покушавали да испуне визију рачунарства као услуге, што је први пут предложено од стране Џона Макартија у говору на МИТ-у 1961. године. Јостејн Еикеланд, оснивач комапније Телецомпутинг, је одговоран за акроним АСП, који је смислио 1996. године, судећи по Инц. Магазине-у.

Спољашње везе

• Апплицатион Сервице Провидерс на сајту Curlie (језик: енглески)