Протокол за пренос хипертекста
![]() |
Internet protokoli |
---|
Sloj aplikacije |
BGP • DHCP • DNS • FTP • HTTP • IMAP • IRC • LDAP • MGCP • NNTP • NTP • POP • RIP • RPC • RTP • SIP • SMTP • SNMP • SOCKS • SSH • Telnet • TLS/SSL • XMPP |
Transportni sloj |
TCP • UDP • DCCP • SCTP • RSVP • ECN |
Internet sloj |
IP • IPv4 • IPv6 • ICMP • ICMPv6 • IGMP • IPsec |
Sloj veze |
ARP • NDP • OSPF • Tunneling protocol • L2TP • PPP • Media access control • Eternet • DSL • ISDN • FDDI |
HTTP (енгл. HyperText Transfer Protocol) је мрежни протокол који припада слоју апликације ОСИ референтног модела, представља главни и најчешћи метод преноса информација на вебу. Основна намена овог протокола је испоручивање HTML докумената, тј. веб страница. HTTP је само један од интернет протокола. Развој и стандардизацију HTTP протокола надгледају W3C и Internet Engineering Task Force.
HTTP протокол[уреди]
HTTP је протокол за комуникацију између сервера и клијента, који функционише по принципу захтев/одговор. HTTP клијент, који је најчешће веб прегледач, иницира пренос података након што успостави TCP/IP везу с удаљеним веб-сервером на одређеном порту.
Сервер константно ослушкује захтеве на одређеном мрежном комуникацијском порту (типично порт 80), чекајући да се клијент повеже и пошаље свој захтев. Захтев се састоји од основне HTTP команде (чија је синтакса прописана стандардом и која се састоји од назива команде, имена траженог документа и верзије подржаног HTTP-а) и заглавља које се састоји од одређеног броја редова текста који поближе одређују аспекте захтева.
Захтев клијента се обрађује на серверу и, у зависности од исправности захтева и могућности задовољавања истог, клијенту се шаље одговарајући одговор. Одговор се састоји од извештаја о статусу захтева (који се састоји од троцифреног кода и кратког дескриптивног текста статуса, нпр. 200 ОК
) и од конкретног одговора, уколико је захтев могуће задовољити. Одговор се састоји од заглавља, које је исте синтаксе као и заглавље захтева и даје основне податке о природи одговора, и од евентуалног конкретног садржаја који се тражио у захтеву. У зависности од верзије HTTP протокола као и од заглавља захтева, веза се може након тога прекинути, а може се иста веза искористити за слање новог захтева, ради уштеде времена.
Пример[уреди]
Пример једног захтева за документ од стране клијента:
GET /index.html HTTP/1.1 Host: www.example.com
Пример одговора на HTTP захтев:
HTTP/1.1 200 OK Date: Mon, 23 May 2005 22:38:34 GMT Server: Apache/1.3.27 (Unix) (Red-Hat/Linux) Last-Modified: Wed, 08 Jan 2003 23:11:55 GMT Etag: "3f80f-1b6-3e1cb03b" Accept-Ranges: bytes Content-Length: 438 Connection: close Content-Type: text/html; charset=UTF-8 ...
Три тачке означавају садржај траженог документа.
HTTPS је верзија HTTP протокола која користи алгоритам SSL/TLS за заштиту садржаја захтева и одговора од евентуалног прислушкивања. Овај протокол обично користи порт 443.
Локација HTTP (и HTTPS) докумената се одређује помоћу URL адресе.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Протокол за пренос хипертекста на Викимедијиној остави. |