Пређи на садржај

Психро пећина

С Википедије, слободне енциклопедије
Психро пећина
Психро пећина
Психро пећина
Положај
Место
(планина)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Надм. висина 1,025 м

Психро пећина, Диктеон пећина (на грчком: Δικταίο Άντρο) или Зевсова пећина једна је од најпознатијих пећина, од 3.000 колико их има острву Криту у Грчкој. Сматра се да је пећина дуго поштована као свето место и место ходочашћа. Иако ово није једина пећина на Криту за коју се према митологији тврди да је место Зевсовог одрастања, време је показало да она највише привлачи људе из свих крајева света.[1][2]

Митологија и археолошка истраживања[уреди | уреди извор]

Грчка митологија наводи да је место Зевсовог рођења у селу Психро, по којем је касније и пећина добила име „Психро пећина”, мада је она туристима познатија под називом „Зевсова пећина”. Међутим на Криту постоје и друга места која су посвећена Зевсу.[3]

Митологија даље говори да је Зевс овде чуван у тајности и то по наређењу његове мајке Рее, како би га заштитила од његовог оца, јер је он био познат по томе што је јео своју децу одмах након рођења. Иначе, како је временом критска религија показивала прелазак од култа жена до мушкарца, у почетку, се све базирало на култу жене и рађању, док се касније све померило као свадбеним обичајима односно на мушкарцима. Животиње и птице појављују се такође као култ фигуре, а нарочито је чест симбол бика.

Према неким причама овде је такође долазила и Богородица, која је последње године живота проводила у кући близу Ефеса.

Психро пећина се повезује са тим митом тек крајем 19. века, када су извршена прва ископавања у којима је откривен велики број статуа посвећене старогрчком богу Зевсу.

Прва ископавања у пећини извршена су 1886. године,[4] а следила су следећа 1895. и 1900. године. Поред Зевсових статуета, откривена је и керамика из ране минојске цивилизације и пост-римског раздобља.[5]

У пећини се може видети тиркизно мало језеро, које је представљено као Зевсов кревет.

Легенда кажу и да се Зевс купао у језерцету на дну пећине, и да је купање долазио и са лепим девојкама скривајући се од своје жене Хере.

Туристима је нарочито занимљива легенда која каже да уколико баците новчић у мало језерце на дну пећине, Зевс ће вам испунити жељу.

Историја[уреди | уреди извор]

Култна пракса у пећини вероватно је започела у раном минојском периоду (2800.-2300. годинеи п. н. е.) - мада су у предворју сачувани трагови још ранијег коришћења - али најважнији налази датирају се из средњег минојског периода (1800. година п. н. е) и касније, кроз много векова, све до геометријског периода (8. век п. н. е) и оријенталистичког-архаичног периода (7. до 6. век п. н. е.). Налази доказују да је пећина била посећивана и у римском раздобљу.

Након што су у последњим деценијама 19. века, становници подручја око пећине пронашли древне предмете у пећини; то је 1886. године на овај локалитет довело археологе Јосепх Цхатзидакис и Ф. Халбхерра који су вршили прва ископавања, али не у великом обиму. Пећину су истраживали и А. Еванс 1897, Ј. Демаргне и Г. Хогартх 1899, али систематско ископавање до данс још није извршено. Налази откривени током легалних и илегалних ископавања (готово сви) су 1961. године евидентирани од стране Ј. Боардмана, и данас изложени Археолошком музеју у Ираклиону.

Положај[уреди | уреди извор]

Психро пећина се налази на планини Дикти у источном делу острва Крит, са које се пружа предиван поглед на висораван Ласити.

Географски положај
  • Сверна географска ширина — 35° 09′ 46″ Н
  • Источна географска дужина — 25° 26′ 42″ Е
  • Надморска висина — 1025 м

Због велике висине и каменитог терена пут до пећине није једноставан,. За неке посетиоце права је авантура, доћи до висоравни испред уског улаза у пећину. Прво треба савладати путању до врха планине (1025 м), и улаза у печину — дугим каменим и високим степеницама или на леђима магарца. Затим се улази у пећину, и спушта опет дугим степеницама до дна, на коме се налази мало језерце.

Улаз у пећину

Изглед[уреди | уреди извор]

Када се уђе у пећину, са десне стране је предворје величине 42 x 19 м, са правоугаоним олтаром, висине 1 м, изграђеним од пољског камења; из неолитског периода, раног минојског (2800—2200. године п. н. е.) или средње минојског доба (2200—1550. године п. н. е.). У северном делу предворја, на нижем нивоу, формиран је простор у коме се налазила неправилна камена ограда с траговима грубо поплочаног пода, највероватније нека врста теменоса.[6]

На предворје са надовезује велика дворана димензија 84 x 38 м, са нагнутим подом и малом нишом која води у мању комору названу „Зевсов ликнон”. Већа ниша је димензија 25 x 12 м и налази се са десне стране двоане и подељена је на два дела: један, који има мали базен (језерце), и други врло импресиван обложен сталактитима, познатим као „Зевсов плашт”. Унутар главне дворане истраживањем је пронађено мноштво „понуда верника” (обредних предмета), углавном бронзаних фигурица, бодежа, стрелица и двоструких секира. Бројне „понуде” из ове пећине сада су изложена у музеју у Ираклиону и Ашмолеанском музеју у Оксфорду.[6]

Унутрашњост мале и велике дворане са малим базеном и Завсовим плаштом
  • Велика дворана (84 x 38 м)
    Велика дворана (84 x 38 м)
  • Мања дворана са језерцетом (25 x 12 м)
    Мања дворана са језерцетом (25 x 12 м)
  • „Зевсов плашт”, пећински накит
    „Зевсов плашт”, пећински накит

Информације за туристе[уреди | уреди извор]

Летње радно време

У летњем периоду пећина је отворена за посетиоце од 1. априла до 14. октобра, од 8.00 — 20.00 часова.[7]

Зимско радно време

У зимском периоду пећина је отворена за посетиоце од 15. октобра до 31. марта, од 08.30 — 15.00 часова

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Руткоwски, Б. анд Крзyсзтоф Ноwицки, 1996. Тхе Псyцхро Цаве анд Отхер Сацред Гроттоес ин Црете (Wарсаw: полисх Ацадемy оф Сциенце).
  2. ^ Wатроус, L. Ванце 1996. Тхе Цаве Санцтуарy оф Зеус ат Псyцхро: А Студy оф Еxтра-Урбан Санцтуариес ин Миноан анд Еарлy Ирон Аге Црете (Лиèге/Аустин:Университé де Лиèге/Университy оф Теxас ат Аустин)
  3. ^ Аполодоро, Библиотеца митолóгица I,1,6.
  4. ^ Ф. Халбхерр и П. Орси, "Сцоперте нелл 'Антро ди Псyцхро", Мусео делл' Антицхитà Цлассицо 2 1888. стр. 905-10.
  5. ^ Марíа Цонстанза Церути, Сантуариос де Алтура ен Црета: Уна мирада а лас монтаñас саградас де ла Цивилизациóн Миноица, п.14, ен ревиста Цуадернос Университариос. Публицационес Ацадéмицас де ла Универсидад Цатóлица де Салта, вол. 6, 2013: пп. 5-17.
  6. ^ а б Зографаки, V. „Десцриптион: Тхе цаве оф Псyцхро”. www.одyссеус.цултуре.гр. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 24. 4. 2020. 
  7. ^ „Административне информације”. Министарство културе и спорта Грчке. Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено 24. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јонес, Доналд W. 1999 Пеак Санцтуариес анд Сацред Цавес ин Миноан Црете ISBN 91-7081-153-9
  • Даwкинс, W. Боyд (1902). Ремаинс оф Анималс Фоунд ин тхе Дицтаеан Цаве ин 1901. Роyал Антхропологицал Институте оф Греат Бритаин анд Иреланд. 32
  • Еванс, Артхур (1897). Фуртхер дисцовериес оф Цретан анд Аегеан сцриптс.
  • Халбхерр, Ф.; П. Орси (1888). Сцоперте нелл' Антро ди Псyцхро: Мусео делл' Антицхитà Цлассицо
  • Хесíодо (2010). Теогониа. Сãо Пауло: Мартин Цларет. ISBN 978-85-7232-708-4
  • Хогартх, D.Г. (1900). «Тхе Цаве оф Псyцхро ин Црете». Тхе Јоурнал оф тхе Антхропологицал Институте оф Греат Бритаин анд Иреланд. 30
  • Нилссон, Мартин Перссон (1971). Тхе Миноан-Мyценаеан религион анд итс сурвивал ин Греек религион.
  • Псеудо-Аполодоро (I оу II (сéцуло)). Библиотеца.
  • Wатроус, L. Ванце; Х. Блитзер (1982). Ласитхи: А Хисторy оф Сеттлемент он а Хигхланд Плаин ин Црете.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Психро пећина на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Psihro_pećina&oldid=26781198”