Пређи на садржај

Крит

С Википедије, слободне енциклопедије
Крит
Κρήτη
Географија
Површина8.336 km2
Дужина260 km
Ширина10—56 km
Висина2.456 m
Највиши врхИда
Администрација
Највећи градИраклион
Демографија
Становништво623065  (2011)
Густина ст.74,74 стан./km2
Тврђава и лука у Ираклиону

Крит (грч. Κρήτη [Kríti], антгрч. Κρήτη [Krḗtē], лат. Candia) је острво у Средоземном мору на крајњем југу Грчке. Чувен је по Минојској цивилизацији и палати у Кнососу.

Географске одлике

[уреди | уреди извор]

Крит је са 8.331,231 km² површине највеће острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина обале је 1.040 километара. Острво Гавдос испред југозападне обале Крита је најјужнија насељена тачка Европе.

Острво је претежно планинско, али се у северном делу пружају приморске равнице, погодније за живот.

Клима на острву је средоземна, а на вишим планинским крајевима осећа се утицај надморске висине (ниже температуре, зиме са снегом и мразом).

Становништво

[уреди | уреди извор]

На острву данас живи 600.159 становника (попис 2001. године). Главно становништво су Грци, али се у летњим месецима број нагло повећа због великог броја страних туриста. Последњих деценија Крит је доживео значајан раст становништва захваљујући развоју туризма.

Највећи град на острву и управно средиште је Ираклион, са око 140.000 становника. Остали значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос Николаос, Јерапетра.

Управна подела

[уреди | уреди извор]

Острво Крит са наближим малим острвима чини посебну покрајину у Грчкој, тзв. грчку периферију. У оквиру ње постоји даља подела на 4 округа:

Прошлост Крита

[уреди | уреди извор]

Егејски свет

[уреди | уреди извор]

Истраживањима обављеним током 20. века дошло се до сазнања да су у II миленијуму п. н. е. у базену Егејског мора постојале цивилизације развијене попут Египатске, Вавилонске и многих других. До насељавања земаља Егејског мора дошло је почетком доба неолита тј. око VII-VI миленијума п. н. е., на шта указују пронађени остаци многобројних насеобина и гробова из тог доба.

Привредну основу родовских заједница представљале су сточарство и земљорадња. Према археолошким налазима неолитске родовске насеобине састојале су се од колиба прављених необрађеним каменом и биле су квадратног облика. Почетком трећег миленијума п. н. е. људи су били упознати са употребом бакра, а касније и бронзе, што је убрзало развој производних снага. Најстарије израђевине од бакра воде порекло крајем IV и прве половине III миленијума п. н. е.[1]

Крит у периоду од 30. до 13. века пре нове ере

[уреди | уреди извор]

У III миленијуму п. н. е. критско друштво било је на већем степену развитка у односу на друштво континенталне Грчке и острва Егејског мора. Од најстаријих времена био је познат по плодности земље и богатим шумама. Критске висоравни биле су погодне за развој земљорадње и сточарства. Становништво се бавило риболовом и трговином са околним земљама. У другој половини III миленијума Крићани су још више развили своју трговину, тргујући са Египтом на југу, Кикладским острвима на северу и највероватније са земљама Месопотамије на истоку. Грнчарство је такође било веома развијено. Најгушће је била насељена јужна обала острва о чему сведоче многобројне родовске костурнице. Критско друштво из тог доба карактерише развијено родовско уређење. Издвајање приватне својине појединаца изазвало је прва социјално-економска раслојавања. Крајем III миленијума п. н. е. дошло је до померања становништва у централне и северне делове острва.

Остаци палате у Кнососу

Почетком II миленијума п. н. е. започет је процес образовања класног друштва одн. распад првобитне друштвене заједнице родовског уређења. Процес образовања наследне краљевске власти започет је око XXI - XX веку п. н. е. Имовинска неједнакост је почела да буде приметна. Куће сиромашнијих биле су мале, скромне и збијене једна уз другу док су код богатијих биле веће и удаљене једна од друге. Крит у периоду од XX до 18. века п. н. е. није био јединствена држава. Често су се водили ратови владара појединих области. Најмоћнији били су владари Кнососа и Фестоса.

У 18. веку п. н. е. низ насеља и краљевских палата било је разорено. О разлозима за то постоје подељена мишљења научника. Једни сматрају да се то десило услед честих земљотреса док код других преовладава мишљење да је у питању била најезда азијских племена Хикса. Свакако да су порушена насеља касније била обновљена. Исти је случај и са палатама.[2]

Почетком 16. века п. н. е. владарима династије Кнососа пошло је за руком да завладају целим Критом. То је било доба највеће моћи Крита. Критско друштво је достигло велики напредак у економском и социјалном развоју. Порастом производних снага занатство се одвојило од пољопривреде, дошло је до унапређења размене добара а поморска трговина је била у великом успону. Мењала се и социјална структура друштва. Дошло је до поделе друштва на класе али ипак са карактеристикама првобитне заједнице. Сиромашни и занатлије бивали су експлоатисани од стране владајуће аристократије што је условило постепен развој првобитног ропства које је ипак и даље имало патријархални карактер. Све те промене довеле су до јачања централне власти. Критски краљеви (династије из Кнососа) ширили су своју монархију на рачун суседних територија. Освојена су Кикладска острва а могуће и Атика. О томе сведоче предмети критског порекла као и споменици критског писма нађени на територијама ван острва. Крићани су по свему судећи имали јаку флоту, вероватно прву најјачу у историји чим су успели да загосподаре читавим Егејским морем. Копнену војну снагу чинила је пешадија која је била наоружана луковима, копљима, мачевима и ножевима. Заштитна опрема им је била шлем и штит. У борбеним колима возили су се војне старешине и владари.

Основа критске економије била је и даље пољопривреда. Употребљавао се плуг а поред осталог гајила се пшеница, јечам, маслина, грожђе итд. Развијено је било и сточарство а од највећег значаја био је узгој крупне рогате стоке. Усавршена је обрада метала (бронза), развило се грнчарство (појава грнчарског кола), обрада дрвета, каменорезачки и ткачки занат, јувелирство. За развој заната и трговине велики значај имао је сувоземни и поморски транспорт (грађени су путеви између градова а превоз се вршио колима са четири точка или лаким двоколицама са коњском запрегом). Такође је било развијено морепловство. Јачале су економске и културне везе са Египтом. Према неким научницима Крит је у 15. веку п. н. е. био политички потчињен Египту. Културни утицај, у том периоду са тим тада великим и јаким царством на југу био је обостран. Он је опао крајем 15. века п. н. е. због допремања великих количина робе из копнене Грчке.[3]

Критски градови већином су се налазили на извесној удаљености од саме обале. Главни град Крита у II миленијуму п. н. е. био је Кносос. Други значајни градови били су: Тилис, Фестос, Гурнија, Хагија Тријада, Малија, Закрос и Мохлос.

Око 1400. п. н. е. развитак критске државе био је изненада прекинут. Раније се сматрало да се опет радило о страшном земљотресу, али новија истраживања показују да дворци и насеља била између осталог и спаљена што указује да су страдала неким непријатељским нападом споља. Претпоставља се да су критску моћ у својим походима сломили Ахајци. Преживело становништво је овога пута у мањој мери обновило своја порушена насеља и дворце и почело да се сели у западни део острва. Од средине XII века п. н. е. острво Крит је потпало под утицај континенталне Грчке. Део становништва је мигрирало на исток у Малу Азију, остали су се асимиловали са надирућим племенима чија културна, економска и социјална достигнућа далеко да су била на нивоу Критске цивилизације. У почетку су Критом завладали Ахајци, а касније Дорани чије становништво је касније преовладавало на Криту.[4]

Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]