Pycnoporus cinnabarinus
| Пyцнопорус циннабаринус | |
|---|---|
_P._Karst_153.jpg)
| |
| Пyцнопорус циннабаринус | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | П. циннабаринус
|
| Биномно име | |
| Пyцнопорус циннабаринус | |
Пyцнопорус циннабаринус је гљива из породице Полyпорацеае. Карактеристична црвена нијанса коју има плодно тело ове гљиве док је млада омогућава њено релативно лако препознавање, будући да нема много представника реда Полyпоралес који су тако јарке боје.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Плодно тело је величине 2-12 цм, широко 2-10 цм, дебљине до 2 цм, широко причвршћено за супстрат, интензивно цинобер црвене или наранџасте боје која постепено губи на интензитету сушењем, најчешће полукружног до бубрежастог облика, оштрих ивица, на горњој страни такође причвршћено за супстрат централним делом. Горња површина је сомотаста, са нејасно израженим зонама и набрана, временом постаје скоро глатка или груба. Доња површина која чини хименијум је светлоцрвене или наранџасте боје, покривена ситним порама које понекад прелазе на супстрат. Доња површина прекривена порама временом обично мање бледи од горње површине. Дршка је одсутна. Месо је жутонаранџасте до црвенонаранџасте боје, тврдо, жилаво, влакнасто, зонирано. Мирис и укус нису изражени. Систем хифа је изграђен од три врсте хифа, генеративних, скелеталних и везујућих. Споре су елиптичне или цилиндричне, глатке, неамилоидне. Отисак спора је беле боје.[2][1][3]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Сапротрофна врста која се развија на трулим и мртвим гранама листопадног дрвећа, најчешће букве и трешње, ређе на четинарским врстама. На живом дрвету врста проузрокује белу трулеж. Плодосна тела се јављају обично појединачна или у групама које чини неколико примерака. Широко распрострањена, али не толико честа врста, плодоноси од пролећа до јесени, а у топљим климатским пределима и током зимског периода. [2][1][3]
Јестивост и лековитост[уреди | уреди извор]
Врста је нејестива. Овој врсти се приписују лековита својства јер су истраживања показала да продукује метаболите који имају антибактеријска својства. У плодним телима као и приликом гајења у течним културама акулумира се цинабаринска киселина која има антибактеријски ефекат на Грам-позитивне бактерије рода Стрептоцоццус. Течна култура филтрата П. циннабаринус коришћена је и за инхибицију раста Грам-позитивних бактерија Есцхерицхиа цоли и Псеудомонас аеругиноса. Поред тога, показано је да су полисахариди који су екстраховани из мицелије П. циннабаринус и примењени итраперитонеално, код мишева испољили антитуморски ефекат и спречили раст сарцома 180 и до 90%.[4][5]
Друге карактеристике[уреди | уреди извор]
Синтетише ензиме који разлажу полицикличне ароматичне угљоводонике, а који се користе у синтетичким текстилним бојама и испитује њихова потенцијална употреба у биоремедијацији.[2][1][3]
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Може личити на врсту Хапалопилус нидуланс која је наранџасте боје, мање величине и у реакцији са КОХ боји се интезивно љубичасто. Друга слична врста је П. сангуинеус од које је дебља , мање јарко обојена и има сјајнију површину. Врста П. циннабаринус је толико интензивно и карактеристично обојена да је мало вероватно да се замени са неком другом врстом.[2][1][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Узелац (2009). Гљиве Србије и Западног Балкана. Београд: БГВ Логик.
- ^ а б в г https://www.mushroomexpert.com/pycnoporus_cinnabarinus.html
- ^ а б в г Бреитенбацх, Ј; Кранзлин, Ф. Фунги оф Сwитзерланд. Луцерн: Едитион Мyцологиа Луцерне.
- ^ Охтсука С ет ал. Полyсаццхаридес хавинг ан антицарциногениц еффецт анд а метход оф продуцинг тхем фром специес оф Басидиомyцетес. УК Патент 1331513, 1973.
- ^ https://healing-mushrooms.net/archives/pycnoporus-cinnabarinus.html
Литература[уреди | уреди извор]
- Бреитенбацх, Ј; Кранзлин, Ф. Фунги оф Сwитзерланд. Луцерн: Едитион Мyцологиа Луцерне.
- Узелац (2009). Гљиве Србије и Западног Балкана. Београд: БГВ Логик.