РЕМ фаза сна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сан брзог кретања очију (РЕМ сан) је нормално стање сна које је карактерисано брзим и насумичним кретањем очију. РЕМ сан се класификује у две категорије: тонични и фазни.[1] РЕМ сан је идентификован и дефинисан током раних 1950-тих. Критеријуми за РЕМ сан обухватају брзо кретање очију, али и низак мишићни тонус и брз, нисковолтни ЕЕГ. Ове особине су лако уочавају у полисомнограму,[2] испитивању сна које се обично врши код пацијената са могућим поремећајима спавања.[3]

У РЕМ фази сна се јављају снови. При улазу у РЕМ сан, дисање се убрза, постаје неправилно и плитко. Очи се покрећу брзо, а мишићи постају непокретни. Ритам срца и крвни притисак се повећавају. Око 20 процената сна одраслих се проводи у РЕМ фази. РЕМ фаза почиње око 70 до 90 минута након падања у сан. У првој фази се јавља један мали циклус РЕМ сна. Према јутру, време проведено у РЕМ фази се повећава на уштрб времена дубоког сна.

Истраживачи не разумеју у потпуности РЕМ сан и спавање. Познато је да је ова фаза битна за стварање дугорочних меморија. Ако је РЕМ фаза особе поремећена, следећа фаза неће имати нормални редослед, све док се не надокнади време РЕМ фазе које је било изгубљено. У будном стању мождане активности су у домену бета таласа, који нам омогућавају свесно функционисање из дана у дан. У првој фази сна мозак има комбинацију алфа и тета можданих таласа, и ту се тело релаксира и припрема за сан. У трећој и четвртој фази јавља се комбинација делта и тета можданих таласа. У РЕМ фази нема доминантних можданих таласа. Активност мозга је слична као за време будног стања и због тога се ова фаза назива парадоксални сан. Просечна особа обично доживи 4 до 5 РЕМ фаза за време сна.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Крyгер M, Ротх Т, Демент W (2000). Принциплес & Працтицес оф Слееп Медицине. WБ Саундерс Цомпанy. стр. 1,572. 
  2. ^ „Полyсомнограпхy”. Приступљено 2. 11. 2011. 
  3. ^ Ковал'зон, ВМ (јул 2011). „[Централ мецханисмс оф слееп-wакефулнесс цyцле].”. Физиологииа цхеловека. 37 (4): 124—34. ПМИД 21950094. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Фредерицк Снyдер (1966). „Тоwард ан Еволутионарy Тхеорy оф Дреаминг”. Америцан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 123 (2): 121—142. ПМИД 5329927. 
  • Едwард Ф. Паце-Сцхотт, ур. (2003). Слееп анд Дреаминг: Сциентифиц Адванцес анд Рецонсидератионс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-00869-3. 
  • Koulack, D. To Catch A Dream: Explorations of Dreaming. New York, SUNY, 1991.
  • Крyгер M, Ротх Т, Демент W (2000). Принциплес & Працтицес оф Слееп Медицине. WБ Саундерс Цомпанy. стр. 1,572. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=REM_faza_sna&oldid=27561015”