Радованов портал

Западни портал мајстора Радована обухвата: Први грех (Адам и Ева) и Откупљење (Рођење христово), христолошки циклус, поједине свеце и апостоле, приказ месеци, призоре лова

Радованов портал главни је портал катедрале Светог Ловре у историјском језгру Трогира, у Републици Хрватској. Грађен је у доба владавине херцега Коломана, који је као млађи брат краља Беле IV. управљао Хрватском, Славонијом и Далмацијом од 1226. до 1241. године и био један од покретача градње не само трогирске катедрале већ и бројних споменика на северу Хрватске.

Мајстор Радованов живот и каријера

О животи и каријерије Радованова мало се зна. Иако документи из шездесетих и седамдесетих година 13. века (они ранији су веома ретки) спомињу у Трогиру многе особе по имену Радован, од тежака до златара и редовника, нема јасних података о вајару Радовану. Скочибравина, надимак оца једног од тих трогирских Радована ( Радоуан Сцоццибрауине), који је имао земљу поред оне кнеза Радована, доводи у сећање буколичке призоре на лунети са пастирима и њиховим стадом.

У Венецији се 1229. године спомиње неки Радован из Задра који је сведок другом Словену оптуженом због тучњаве. Је ли Радован вајар (или градитељ - архитекта) нема јасних података, на основу којих би се то дало, претпоставити, само на основу једног скоро избрисаног натписа на порталу и на исклесани зидарски знак на јужном зиду катедрале?

Такође нема поузданих података да ли је његов живот и генијални вајарски рад претекла смрт у Трогиру док је радио на порталу у цркви Светог Ловре или га је можда привукла нека уноснија понуда, па је окончао живот на неком другом месту, такође је остала вечита дилема?

Историја

Катедрала Светог Ловре чију западну стану краси Радоованов портал

Први који је Радованов портал претставио као велико дело европске уметности, средином 19. века био је истакнути хрватски историћар Иван Кукуљевић Сакцински. Европској науци први пут је представљен 1883. године од стране бечког историчара уметности Рудолфа Еителбергер вон Еделберг у његовој студији о далматинском градитељству.

Према натпису у подножју лунете портала поуздано се зна да је он грађен 1240. године у време Коломанове владавине и у управљања дијацезом бискупа Трегуана (родом Фирентинца, који је био врло образован клерик, кога је у Далмацију са собом из Угарске као младог граматика и професора књижевности 1200. године довео сплитски надбискуп Бернард). Због образованости Трегуан се врло брзо високо попео на црквеној хијерархијској љествици, тако да је 1206. године постао трогирским бискупом.

Током свог живота бискуп Трегуан се истакао као ватрени борац против херетика и кривовераца на подручју своје дијецезе, у Сплиту и Трогиру, али и на ширем простору Хрватске, подржавајући краљеве и папине напоре у искорјењивању катарске херезе у Босни.

У тај контекст доводи се и градња портала трогирске катедрале. Наиме, иза његове градње стоји антијеретички програм бискупа Трегуана, на шта посебно указује знак крста на наличју лунете портала с натписом:

„ Тко год верује да је знак крста пут светла, нек не чини ништа недостојно против часног знака. ”

Овај натпис био је нека врста директне опомене херетицима попут катара (албигенза) и богумила, који нису прихватали крст, сматрајући га богохулним јер је симболично представљао мучеништво Христа Бога, које према њиховом веровању није било стварно. Према томе портал је као целина могао бити потврда и демонстрирање правовјерја у супротности са херетичним ућењима, посебно приказ Рођења Христовог, које су кривоверци порицали.

Карактеристике Радовановог вајарског дела

На порталу већ на први поглед семогу уочити следеће карактеристике Радовановог дела:

• Динамична композицијом заснованом на угловимаа.
• Контрапункти дијагоналних линија најснажнији у рељефу са анђелима на унутарњем луку.
• Симетричност и звучност сруктуре, у којој је јато анђела ношено ритмом њихових тела, крила и удова.
• Истанћан осећај за просторну проблематикику и вајарску кипарску генијалност, али и градитељска сензибилност за тродимензионално. Најбољи пример за је приказ јелена на десном унутрашњем стубу на коме: животиња излази из дубине, из шипражја, са главом напред, са телом повијеним тако да се види само предња страна.

Радованову је уметност тешко једнозначно одредити. У сваком случају његово дело досеже врхунце вајарства 13. века те се уклапа у одређење Ле стyле 1200 под којим се схвата једна од средњовековних „ренесанси“, и то она на прелазу из романичког у готички стил. Призоре са лунете уврстио је Андрé Малреауx у своју антологију хршћанске средњовековне скулптуре.

Преграђивања (измене) портала

Ово што данас видимо није првобитна верзија Радовоног портала јер је он након што је изграђен, у више наврата био преграђиван. Није потпуно јасно колико је пута портал био прерађен, али је сигурно да су његове скулптуре дела неколико скулптора који су довршавали Радованово дело као и оних који су урадили низ различитих обнова након довршетка градње катедрале.

Са градњом звоника мењала се концепција предворја и његових портала. У исто време са градњом улазних врата саграђен је и спољни портал кроз који се улазило у уско предворје првостолнице у приземноме делу звоника. Познато је да је романички звоник постојао у другој половини 13. века, па се сматра да је вероватно довршен 1251. године.

Да је портал је накнадно састављен у јединствену цјелину на то указује: кидања појединих рељефа, измене иконографског и композицијског концепта.СТОШИЋ, Ј. (1994), 67-89. Могуће је да је портал сложен у целину седамдесетих или осамдесетих година 13. века, у доба када је, како се претпоставља, пресвођено предворје катедрале. Наиме изворно портал се налазио у предворју романичког звоника испред катедрале. У трогирским документима први пут се спомиње 1264. године. Састоји се од портала испред улаза у предворје и унутрашњег испред улаза у катедралу. Романичко предворје је било знатно мање од данашњег, толико велико да наткрије улаз у цркву испред главног брода. Оно је било попут сличних предворја романичких катедрала са друге стране Јадрана, у Модени, Болоњи и Ферареу.Његов се изглед може донекле упоредити са монументалним пролазом у подножју звоника катедрале Светог Дујма у Сплиту, који је започет 1350-тих година, свега десетак година након трогирског.

Седамдесетих година 13. века, Трегуанов наследник бискупа Колумбијана (1256 – 1276), започео је прву романичко-готичку преправку трогирске катедрале. Највећи захват на Радовановом порталу обављен је у 14. веку током радова на предворју катедрале када је саграђен пространи тротравејни атријум изнад кога је била планирана градња два готичка звоника.

Портал је последњи пут прерађен 1560-тих година када су испод његовог надвратника уметнути ренесансни капители са путтима, рад Николе Фирентинца.

Интервенцијом која је обављена крајем 17. века уметнут је у барокну нишу портала готички кип Светог Ловре преузет из старе срушене капеле Светог Ивана Трогирског. Скулптуре трогирског портала дела су неколико скулптора који су довршавали започето Радованово дело.

У поред свих промена може се претпоставити да портал у садашњем стању у главним цртама је одраз изворног иконографског концепта, са темамам из историје и спасења грешног човечанства које ће искупити Христова жртва.67 Могуће је да је портал, посебно лунета с призором Кристова рођења, требао бити визуални приказ праве вере која је у супротности са оновремениим херетичким учењем.

Детаљи са Радовановог портала

• 
• 
• 
• 

Чишћењем портала 2006. године поједини рељефи изгубили су свој сјај. Према мишљењу Ивана Бабића:

„ Рељефи без патине, местимице и без епидерме, данас делују атонално, попут глине, а прије су се углачани и сјајни доимали попут бјелокости. ”

Опис портала

Мајстору Радовану приписује се Рођење Христово, средишњи мотив портала приказан на лунети. Својом лепотом на лунети се истиче призором Рођења. У полукругу лунете налази се дводелни правогана, својеврсна сценска архитектура - позорница са завесама, тако да подсећа на мизансцену средњовековних црквених драма. ГОСС, П. V. (1994), 131-135.

У горњем делу приказана је Девица са Исусом у штали, а у доњем Купање детета у каменој орнаментици. Сцени присуствују Јосип и пастир, уз две жене, од којих једна руком опипава да ли је вода топла и држи дете које се отима и опире купању, а друга улива воду за купање.

Својом лепотом, на порталу се посебно истиче лунета са призором Рођења. На лунети је Мајстор Радован приказао шеснаест људских, анђеоских и божанских ликова заједно са седамнаест животињских. Тешко је пребројити све те фигуре све предмете и знакове: од звезде до крстова и слова.стр.303

Са десне стране лунете је приказ Доласка света Три краља који језде на коњима, а, са леве Поклон пастира са својим стадом. На врху композиције светли осморокрака Бетлехемска звезда репатица и два анђела који објављују свету радосну вест.стр. 301

Радован је израдио и већи део првог концентричног лука који се изворно налазио до саме лунете, а приказивао је Навјештење, а у левом петом луку је анђео Габријел, а у десној Девица Марија. Са обе стране настављају се по два камена сегмента са рељефима анђела од којих горњи нису Радованово дело. На врху је Поклонство краљева са леве стране и Јосипов сан са десне. Све осим два рељефа анђела дело је мајстора Радована.

Портал има два реда измакнутих довратника украшених рељефима и два изрезбарена округла стуба са призорима лова и животиња. Бочне стране тих стубова украшене су приказима људи и животиња испреплетених у витице с флореалним мотивима.

Унутрашњи довратници, украшени су алегоријама месеци и приказима радова везаних уз њих дело су мајстора Радована. Са леве стране одозго према доле су Децембар, Јануар и Фебруар, а на десној су Април и Март. Међутим нису представљени сви месеци, већ само они зимски и пролећни. Месеце, осим послова који се обављају током године, приказују зодијачке знакови и картуше у којима је требало записати име појединог месеца. Сви ти мотиви дело су мајстора Радована осим алегорије Вељаче са левог довратника.

Рељеф са приказом сељака који реже лозу

У горњем делу левог унутрашњег стуба приказан је под знаком јарца месец децембар представљен у лику човека који коље вепра; испод, под знаком водењака који налива воду месец је јануар представљен ликом старца који се греје уз ватру и кува кобасице; испод њега је месец фебруар који се препознаје по зодијачком знаку рибе коју девојка ставља у ватру (од рибе је остао само реп у руци); испод је рељеф са приказом сељака који реже лозу.
У горњем делу десног (јужног) унутрашњег стуба представљен је месец април препознатљив по знаку бика, а илустрован је призором пастира који шиша овцу. Испод њега је месец мај означен знаком овна, али и ликом паганског бога Марса, ратника приказаног у оклопу, под којим је разголићени човечуљак разбарушене косе који дувау рог, трубу, из које струји ветар у ковитлацима. Тај се човечуљак са трубом такође препознаје као назнака за ветровити месец март (тип Марциус цорнатор). Марс ратник који у руци држи копље уперено према доле можда алудира и на врлину која побеђује грех персонифициран је у лику незграпног човечуљка (Марциус цорнатор) с пренаглашеним полним органом попут Пријапа. I тај приказ марта као Марса, као и понеки од осталих приказа месеци (јануар), има аналогију с рељефима на главном порталу катедрале Светог Марка у Венецији.

Рељефи спољашњег лука нису Радованово дело, већ рад готичких мајстора. Они приказују мотиве из живота Исуса Христа, са призором у средини и самог распетог Христа.

Рељефи на спољашњем делу портала

Са леве стране су приказани

• Бег у Египат,
• Улазак у Јерусалем,
• Призори Прања ногу,
• Хапшење,
• Бичевање.

Са десне стране су приказани

• Искушења,
• Три Марије на гробу
• Ускрснуће. Над лунетом је ниша са готичким кипом Светог Ловре.

На спољашњим довратницима, који нису Радованово дело, налазе се прикази апостола, по три са сваке стране. Са леве стране одозго на доле приказани су Свети Петар и Свети Бартул и (Свети Иван.). На унутрашњим странама приказане су животиње које су испреплетене у витице с флореалним мотивима.

Довратнике у подножју портала носе теламони, а на спољним странама су конзоле са лавовима на којима су кипови прародитеља, Адама и Еве. Лавови уз улаз вероватно симболизују чуваре двери (јер они, стално бдију, чак и спавају отворених очију), мада те звери у средњовековној иконографији могу имати и другачија значења. Лав у канџама држи змаја, чиме се ваљда алудира на победу над злом. Лавица је приказана с гривом; под њом су њена два лавића, а у канџама држи плен (јагње). Лавице су, сматрало се, рађале мртву младунчад која су оживљавала након три дана тако да их мајка греје својим дахом, што се повезује с идејом Ускрснућа. Адам и Ева, приказани са стране портала, изнад лавова родитељи су грешног човечанства.

Детаљи са Радовановог портала (конзоле са лавовима на којима су кипови Адама и Еве)

• 
  Статуа Еве
• 
  Статуа Адама

Вајар који је приказао Еву кака покушава прикрити своју голотињу највероватније је као узор имао наки антички кип типа стидљиве Венере. Адам је приказан с дланом десне руке на врату, на јабучици (када му је пресео загрижај Евине јабуке).

Види још

• Катедрала Светог Ловре у Трогиру

Литература

• Бабић I. Геометријска поетика Радована. Могућности, год. XXXIV, бр. 6-8, Сплит, 1986.
• Бабић I. Фигуративни принципи мајстораРадована. У Зборнику: Студеница и бизантијскауметност око 1200. године. Београд, 1988.
• Бабић I. О трогирским биљезима укамену. Радови Института за повијестумјетности, 12-13, Загреб, 1988. – 1989.
• Бабић I. Унутарња страна лунете главног порталатрогирске катедрале – дјело мајстора Радована, Старохрватска просвјета, Сер. 3, бр. 21, Сплит, 1991.
• Бабић I. Човјек, змија и мајмун напорталу трогирске катедрале, Арцхеологиа Адриатица II, Задар, 2008.
• Беламарић Ј. Шутња протомајстора базилике СанМарцо у Венецији – разријешена, Радови института за повијест умјетности 12/13 , Загреб, 1988. – 1989.
• Беламарић Ј. Радованов портал у Трогиру. Клесарство и градитељство, год. 1, бр. 2, Пучишћа, 1900.
• Беламарић Ј. Циклус мјесеци Радовановапортала на катедрали у Трогиру, Прилози повијести умјетности у Далмацији, 30, Сплит, 1990.
• Беламарић Ј. Портал мајстора Радована – новаиконограfiја и стил у оквиру развоја скулптуреу Сплиту и Трогиру 13. стољећа, Зборник радовамеђународног знанственог скупа “МајсторРадован и његово доба“, Трогир, 1994.
• Бошковић Ђ. Две речи о порталу столне црквеу Трогиру, Југословенски историјски часопис 3, Београд – Љубљана – Загреб, 1937.
• Делле I. Трогир , Сплит, 1936.
• Дудан А. Ла Далмазиа нелл’ артеиталиана. Во. I, II. Милано, 1922.
• Фискови C. Опис трогирске катедралеиз XVIII стољећа. Сплит, 1940.
• Фискови C. Биљешке о Радовану ињеговим ученицима, Прилози повијестиумјетности у Далмацији 8, Сплит, 1954
• Фискови C. О иконограfiји Радованова портала,Прилози повијести умјетности у Далмацији 7, Сплит, 1953.
• Фискови C. Радован (Монограfiја) , Загреб, 1951.
• Фискови C.Радован (Монограfiја), Загреб, 1965.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Радованов портал на Викимедијиној остави