Рафаеловска глава која експлодира
Рафаеловска глава која експлодира (франц. Tête raphaélesque éclatée) уметничко је дело (уље на платну), каталонског и шпанског надреалисте Салвадора Далија (Салвадор Фелипе Јацинто Далí Домèнецх; 1904—1989) настало 1951. године. Дело се налази у приватној колекцији Стеад Х. Стеад Еллис Цоллецтион, Сомерсет., Велика Британија.[1][2]
Надреализам Салвадора Далија[уреди | уреди извор]
Салвадор Дали један је од најзначајнијих уметника 20. века, кога често називају и великим мајстором надреализма. Овај славни сликар је читавог живота веровао у своју посебност, говорећи за себе да је једина разлика иyмеђу лудака и њега та што он није луд. Зато су га једни сматрали генијем, док су други говорили о њему као поремећеном егоцентрику, чија дела немају никакву вредност. Мада су га шпански ликовни критичари увек сматрали за надобудног и неталентованог шарлатана, популарност и продајна цена његових дела непрестано су расле.
Велики сликарски таленат који је Салвадор Дали испољавао још у дечачким данима, наставио је да развија и уобличава у различитим уметничким школама али и ван њих. Током школовања Дали се упознао се радовим врхунских сликара као што су Веласкез и Рафаел који су на њега извршили велики утицај, Тај утицај приметан је у каснијим Далијевим радовима, али и на слици „Рафаеловска глава која експлодира“.
Салвадор Дали је посебну пажњу посветио и авангардним покретима као што је „Дада“. У Паризу се упознао са Паблом Пикасом, под чијим утицајем је насликао неколико дела. У овом периоду, Дали је већ експериментисао са импресионизмом, футуризмом и кубизмом, у сталној потрази за сопственим уметничким изразом. Далијева уметничка дела показала су да је он један од најкреативнијих сликара свог времена.
Честа тематика на Далијевим сликама је свет простора, пијанства, грознице и религије.
У Паризу (средишту уметничких дешавања двадесетих година двадесетог века), Дали се упознао са сликарима Ренеом Магритом, Хуаном Мироом и песником Полом Елијаром са којима је започео своје стваралаштво у области надреализма. Надреалистички свет снова и подсвести, прожет познавањем Фројдових психоаналитичких теорија, Дали је претворио у визуелни израз на својим делима.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Друштвено-политичка клима четрдесетих и педесетих година 20. века одвијала се под великим утицајем Другог светског рата. Та клима у великој мери подсвесно је утицала и на Далија, испуњавајући га дубоким осећајем туге и узнемираности. [3]
Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки, потресно су деловале на Салвадора Далија, и подстакле га на размишљање о атому који по његовим речима: „постаје његова омиљена храна за размишљање“. Овим догађајем започео је такозвани „Атомски период“ Далијевог сликарства у коме се он експериментално бавио цепањем и реконструисањем слике.[3]
Опис слике[уреди | уреди извор]
У уљу на платну димензије 43,20 x 33,10 цм, „Рафаеловска глава која експлодира“ уочљива је Далијева идеја цепања (разарања) слике. Кроз лик Мадоне, може се препознати „Рафаелова Мадона“, али и купола римског Пантеона (који уједно чини горњи део Мадонине главе), кроз чији врх, на коме се налази отвор, светлост продире у главу Мадоне.
| „ | Јукстапозиција два препознатљива симбола: Богородице, као представе хрићанства и Пантеона, паганског храма открива нам Далијево размишљање о религији, али и његову фасцинираност Ренесансом.[3] | ” |
Салвадор Дали је уживао да ствара ове, такозване, дупле слике, тако да од интересовања и личности, онога ко слику посматра, у значајној мери зависиси шта ће на њој видети: да ли ће то бити Пантеон и Рим или Девица Марија и Рафаел...перцепција посматрача доста говори о његовој личности, о његовој параноји, како ју је сам уметник називао.[3]
| „ | Наука и модерност такође чине круцијалне елементе овог дела. Није само назив дела тај који алудира на космос и модерност, већ и сама представа Мадоне. Далија је у периоду после Другог светског рата посебно интересовала нуклеарна физика, специфично креирање атомске бомбе и цепање атома што се може приметити у рашчлањивању Мадонине главе у атомске честице. У врху слике, изнад главе Девице примећујемо ореол који у комбинацији са траговима облака у великој мери подсећа на фотографије атомских бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки 1945. године...Посматрајући ово дело почињемо постављати питања о свету у коме је уметник живео, али и о нашем свету, а пре свега о сопственом поимању тог света, реалности која нас окружује, али и унутрашњег света који свако од нас скрива у сопственом уму.[3] | ” |
Ово дело Салвадора Далија, интригира љубитеље његове уметности на више начина:
- Открива Далијев свет снова и подсвести,
- Уводи посматраца у дубине надреализма
- Приказује јединство различитих интересовања уметика: занимање за нуклеарну физику, размишљања о религији и љубав према Ренесанси.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „САЛВАДОР ДАЛИ -- РАПХАЕЛЕСQУЕ ХЕАД БУРСТИНГ”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2015. г. Приступљено 21. 04. 2015.
- ^ Ми Салвадор Дали, Силвија Монрос-Стојаковиц, ЕВРО-ГУИНТИ 2004. ISBN 86-7558-281-1
- ^ а б в г д Ада Влајић, Прича о слици Салвадор Дали Рафаеловска глава која експлодира (Тêте Рапхаëлесqуе éцлатéе), 1951. Тимочки медицински гласник, Здравствени центар Зајечар, Година 2014, Волумен 39, Број 4
Литература[уреди | уреди извор]
- Роберт Десцхарнес, Салвадор Дали, Ноувеллес éдитионс франçаисес, 1987 Доцумент утилисé поур ла рéдацтион де л’артицле
- Роберт Десцхарнес ет Гиллес Нéрет, Дали : Œувре пеинт, Тасцхен, 2001 (ISBN 3-8228-1208-0) Document utilisé pour la rédaction de l’article