Ружичасти слонови
Ружичасти слонови је српски рок бенд из Чачка.[1]
Историјат бенда
[уреди | уреди извор]Претече
[уреди | уреди извор]Године 1993. петорка у саставу Видан Милуновић (вокал), Данко Поповић (ритам гитара), Томислав Вујновић (бас гитара), Иван Гроздановић (соло гитара) и Владимир Гроздановић (бубњеви) наступила је на Чачанској гитаријади под именом Данакил и освојила 1. награду за песму Моја мала Ивана. Охрабрени успехом, отишли су у локални студио са намером да направе свој први демо снимак за песме Моја мала Ивана и Негативан тип. Снимање никад нису привели крају и убрзо су се разишли, а направиле су се 2 фракције бенда — Милуновић и Поповић су основали бенд Ружичасти слонови, а Вујновић и браћа Гроздановић бенд Одговор. [1]
Оснивање
[уреди | уреди извор]Милуновић и Поповић самостално започињу рад на материјалу и новим песмама, у форми акустичне гитаре и вокала. Први у помоћ стиже Александар Поповић који рестаурира целокупан материјал , даје смернице за форме хармоније и врши контролу одсвираног. Наравно, јавља се потреба за ритам секцијом и соло гитаром. Наговором Поповића долази Никола Топаловић (еx Дивља зора) који свира соло гитаре за прве песме које бивају снимљене у скромном квалитету. [2]
Након тога, Поповиц (Данко) у програму Фруитy Лоопс црта бубањ и бас линију и носи снимке Дејану Самарџићу (еx Цома) који у веома оскудним условима снима бубањ за свих 12 песама.
Рад на првом студијском албуму - Возови
[уреди | уреди извор]Измене у саставу
[уреди | уреди извор]Због породичних обавеза Видан Милуновић напушта екипу, а на место певача долази Стојан Гузина. У рад групе се укључује Александар Ракић (еx Еутерпа, Дигитална драга) а затим и Александар Бараћ (еx Ван Гогх, Крвна Група, Биска). Данко Поповић одлази са снимцима у Праг и тамо наснимава још материјала - Федја Нанич (Јазз тиме банд) снима Фендер Рходес Пиано, Борисав Прелић (еx Морис) усну хармонику, а за јос 4 песме бас гитару снима Никола Љујић (Балкан фамилy). Због болести Александра Ракића, Данко Поповић снима преостале ритам гитаре у студију Милоша Милијановића у Чачку, а Стојан Гузина вокал. Пратеће вокале им снима Јасмина Нумић - Пера (Смак, Мусиц боx) а последње соло гитаре Ненад Томићевић (еx Утопија) и тиме материјал бива готов.[3]
Завршни микс
[уреди | уреди извор]После неуспешног рада на миксу у Лондону, Прагу, Београду, Панчеву, Крагујевцу и Чачку настаје пауза, углавном због слабе каквоће снимака. Рад се наставља повратком Александра Ракића који снима нове гитаре, укључује Милицу Ђорђевић, Петра и Марију Ракић (еx Аксиоме) за недостајуће бек вокале и (ре)анимира Поповића да ангажује Сашу Радојевића (YУ група) који ће одсвирати нови бубањ за све песме на албуму. На нови бубањ Александар Бараћ поново снима бас гитару у Лондону и коначно се добија здрава ритам секција. Саша Радојевић даље активира Уроша Теофиловића који снима соло гитаре за 2 песме на скраћеном списку од 8 укупно. Све композиције добијају финалну верзију и тада Ракић и Поповић праве аудицију за певача. Долази се до Игора Вукојевића који снима све вокале за финалну верзију. Саса Радојевић тада ради завршни миx у студију YУ групе у Земуну и убрзо затим готов материјал налази свој пут, прво до издавача - музичке куће Оне Рецордс, а затим и до слушалаца.[4] Значајну подршку даје и Влада Јанковић Џет који у емисији Демо Еxпресс на Радио 202 угошћава Поповића и емитује најбоље песме са албума.[5]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Албум је објавила музичка кућа Оне Рецордс из Београда на Ђурђевдан 2018. године [4]
| Наслов | Бубањ | Бас | Хаммонд | Гитаре | Вокал | Пратећи вокал |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Волела је возове[6] | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић | Игор Вукојевић | |
| Кошава | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић, Урош Теофиловић | Игор Вукојевић | Јасмина Нумић |
| Ивана | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Данко Поповић | Данко Поповић, Урош Теофиловић | Игор Вукојевић | Јасмина Нумић |
| Рекла си | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић, Ненад Томићевић | Игор Вукојевић, Јасмина Нумић | |
| Крадом | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић | Игор Вукојевић | Марија Ракић, Милица Ђорђевић |
| Вејавица | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић | Игор Вукојевић | Јасмина Нумић, Александар Ракић |
| Куртизана | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић, Ненад Томићевић | Игор Вукојевић | Петар Ракић |
| Негативан тип | Саша Радојевић | Александар Бараћ | Александар Поповић | Данко Поповић, Александар Ракић | Игор Вукојевић | Игор Вукојевић |
Сву музику и албум арт потписао је Данко Поповић, а текстове Видан Милуновић, осим Вејавице за коју је текст написао Милун Милуновић, а музика је обрада познатог хита групе Омега — Gyöngyhajú lány. Аранжмане су радили Ружичасти слонови.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Зоран Бранковић, "Како је Чачак заволео рокенрол", стр. 74, Дом културе Чачак 2013. ISBN 978-86-911737-8-4.
- ^ Шипетић, Никола (16. 7. 2018). „Чачански рнр – дуго те није било, бре”. Чачански глас. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ Шипетић, Никола (15. 6. 2018). „Чачански Ружичасти слонови”. озонпресс.нет. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ а б „Ружичасти слонови”. Оне Рецордс. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ „Демо експрес”. Радио-телевизија Србије. 12. 7. 2018. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ „Ружичасти слонови - Волела је возове”. Јутјуб. 11. 6. 2018. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ „Ружичасти Слонови – албум Возови”. гласзападнесрбије.рс. 19. 6. 2018. Приступљено 19. 7. 2018.