Крагујевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Крагујевац (вишезначна одредница).
Крагујевац
View on the city.JPG
Поглед ка западу са зграде градске општине

Грб Крагујевца
Грб

Застава Крагујевца
Застава
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Округ Шумадијски округ
Регион Шумадија и западна Србија
Становништво
Становништво Раст 150.835 [1] (2011)
Агломерација 179.417 [1] (2011)
Густина становништва 215 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 44°00′51″ СГШ; 20°54′42″ ИГД / 44.014167° СГШ; 20.911667° ИГД / 44.014167; 20.911667 Координате: 44°00′51″ СГШ; 20°54′42″ ИГД / 44.014167° СГШ; 20.911667° ИГД / 44.014167; 20.911667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 173 m
Површина 835 km²
Крагујевац на мапи Србије
Крагујевац
Крагујевац
Крагујевац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Радомир Николић
Поштански код 34000
Позивни број 034
Регистарска ознака КГ
Веб-сајт www.kragujevac.rs

Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, и 150.835 у самом градском насељу [1] четврти град по величини у Србији (не рачунајући Косово и Метохију), и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 километара јужно од Београда.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ одмах после словеначких градова. Почетком 1990.их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.

Етимологија[уреди]

Назив Крагујевац је изведено од имена птице Крагуј која се у средњем веку употребљавала за лов. У Лепеничкој области било је доста шума где су живеле ове птице.

Крагујевац је у турским изворима познат под називима Караговинџа и Карађофоџа, али ти називи нису ништа друго него преводи назива Крагујевац на турски језик. Главни део речи у називу Карагуфџа је карагу што је у преводу са турског крагуј, а у називу Караговинча главни део речи је караго (карагу–крагуј). Друга теорија је да назив града потиче од мушког имена Крагуј, које је било веома ретко.[2]

Географија[уреди]

Шумаричко језеро

Град Крагујевац се налази у централном делу Србије, на стотинак километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 m, са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.

Подручје града простире се на површини од 835 km², окружен обронцима планина Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини Велике Мораве.

Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од 1.132 m. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града водом изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики значај има и Бубањ. Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.

Клима[уреди]

Шеталиште у Крагујевцу после кише

У Крагујевцу влада умерено-континентална клима. Климу Крагујевца одликују релативно хладне зиме и топла лета. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јун. Мај и јун су месеци са највише падавина, а најмање их има у јануару, фебруару и марту. Сума годишњих падавина износи 550 мм. Најчешће дувају југозападни и северозападни ветрови, а у периоду јануар-март и југоисточини (кошава). Просечан број дана са снегом износи 30, маглом 20, а градом 2 дана.[3]

  • Надморска висина 180 - 220m
  • Најхладнији месец - јануар -5 °C
  • Најтоплији месец - јул +27 °C
  • Просечна годишња температура +11,5 °C
  • Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
  • Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
  • Просечна годишња количина падавина 550 l/m²
  • Дани са температуром преко 25 °C - 92
  • Број ледених дана (испод нуле) - 96
  • Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
  • Највише падавина - јун - просек 83 l/m²
  • Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m²
  • Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан
  • Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан
  • Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан


Климатограм Крагујевца
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 3,8 6,7 11,8 17,3 22 25 25 27,2 23,9 18,2 11,5 5,6
Средњи минимум, °C −3,8 −1,7 1,4 5,5 10,1 13 14,2 13,7 10,7 6,3 2,4 −1,6
Количина падавина, mm 41,1 38,7 44,4 49,4 73,8 84,7 68 53,3 44,8 38,2 48,2 47,6
ИЗВОР(И): http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=1388


Историја[уреди]

Турска владавина[уреди]

Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Шумадија је крајем XV и у XIV веку била поробљена и спаљена од стране Турака. Тадашњи путописци наводе да је била толико велика пустош да се могло путовати читав дан, а да се не наиђе на село. Земља је била напуштена и необрађена, а становништво се доста проредило. Крајем XVI века Турци су почели да изграђују ново насеље на простору где је некада био трг и где се простирао Крагујевац на обе стране Лепенице. Прављена је по узору на турске паланке са уским и кривудавим улицама, дрвеним кућама покривеним сламом и ограђене високим зидовима. Један део вароши представљао је трговачки центар. На левој обали Лепенице у близини каменог моста подигнута је џамија са минаретом.[4]

Крагујевац је у два наврата крајем XVI и у првој половини XVII века потпадао под аустријску и турску власт. Прво је то било за време Великог турског рата 16891690. године када су Турци били протерани до Скопља, али су убрзо поново повратили изгубљено. Други пут након Аустријско-турског рата (1716—1718), када су Пожаревачким миром ови крајеви потпали под Аустријску власт. Аустријанци су се овде задржали до 1739. године, а Крагујевац је у том периоду био претворен у војно утврђење са јаком војничком посадом. Након повратка Турци су доселили муслиманско становништво и преузели имања и власт. Турци су остали у вароши до 4. априла 1804. године када је Карађорђе са својим устаницима заузео Крагујевац. Крагујевац није играо важну улогу током Првог српског устанка. Крагујевац је 1813. након слома устанка као и цела Србија поново потапао под Турску власт, а поново је ослобођен 1815. за време Другог српског устанка.[5]

Престоница кнежевине Србије (1818–1841)[уреди]

Крагујевац је 1818. године постао престоница Кнежевине Србије што је проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште кнежеве канцеларије, као и опште-народни суд. Када је Србија добила аутономију Хатишерифом из 1830. године, Крагујевац је почео да се изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије.[6]

За то време је подигнуто неколоико већих зграда:кнежев конак, конак књегиње Љубице, Амиџин конак. Цео овај дворски комплекс био је ограђен јаком оградом од храстовог дрвета. У близини је била сува крушка на којој су вешани криминалци. Кнежев конак је била једноспратна грађевина од дрвета изграђена у турском стилу. Она је служила за становање кнеза, као и за управљање кнежевином. Грађани су знали када кнез Милош руча и вечера пошто је то објављивано звоном. Конак књегиње Љубице је такође била једноспратна грађевина у којој су живели књегиња Љубица и њена деца. Изграђена је од дрвета, а унутрашњост је била ишарана сликама невештог сликара. Због тога је био познат и као шарени конак. Амиџин конак је било место које је служило за смештај нахијских кнезова. Налазило се на месту где је вежбала кнежева гарда.[7]

Сву власт у својим рукама држао је кнез Милош Обреновић који је владао апсолутистички. У Крагујевац је 1820. године дошао Вук Стефановић Караџић како би научио кнеза да чита и пише и са намером да отвори школу у ту сврху. Људи око кнеза су се плашили да Вук не стекне велики утицај на њега и успели су да наговоре Милоша да га отера из Крагујевца. Кнез Милош је био незадовољан што се у трећој књизи народних песама која је издата у Лајпцигу у песми Бој на Чачку не приказује у најбољем светлу и што те песме више славе Карађорђа. Због тога је наредио да се свих 400 књига спали 1823. године.[8] Због великих казни за крађу, безбедност је у граду била велика. Јоаким Вујић 1826. године о томе пише:[9]

У српским варошима кроз које сам пролазио, видео сам на дућанима само један гвоздени кушак, а резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, па опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био.

По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“. „Књажевско–српска банда” је представљала почетак музичке уметности, јер је пре тога у Србији била само народна музика. Имала је задатак да свира на свечаностима, баловима и била је свуда где је кнез. Прва гимназија у Србији је основана 1833. године. Годину дана касније из Београда је пребачена штампарија и почињу да се штампају Новине сербске, а уредник је био Димитрије Давидовић.[10]

Прво Књажевско-српски театар на челу са управником Јоакимом Вујићем је отворен 1835. године. Прве представе одржане су десет година раније, а њих су припремали учитељи основних школа. Те исте године је отворена и прва апотека, а годину дана касније и војна болница. Претеча Високе школе и каснијег Београдског универзитета је Лицеј настао 1838. године, а уз Лицеј је основана и библиотека.[11]

Индустријски развитак[уреди]

Главни чланак: Музеј Стара ливница
Тополивница 1856. године

Због ситуације у Европи половином XIX века, Србија је била приморана да изгради војну фабрику. У Београду је отпочела са радом фабрика у октобру 1848. године. Највиши државни органи донели су одлуку да се 1851. године Тополивница пресели у Крагујевац. Француз Шарл Лубри је постављен та првог руководиоца фабрике. Након двогодишње припреме почело се са производњом топова 15. октобра 1853. године. Иако Крагујевац није више био глани град, захваљујући тополивници наставио је да игра битну улогу у развоју Србије.[12]

Због потребе прављења муниције подигнута су два нова објекта: Лафетница и Лабораторијум, а изграђен је и арсенал за смештај готових производа. При Тополивници, марта 1854. је основана Занатлијска школа. Имала је задатак да спрема квалификоване раднике разних профила. Пошто је производња топова са глатким цевима била застарела, 1863. године набављене су машине за произбодњу изолучених топовских цеви. Тада је фабрика могла да произведе 20.000 пушчаних зрна и 40.000 каписли, а месечно по једну батерију топова и две хаубице са лафетима.[13]

Упоредо са појавом индустрије појавила се и радничка класа. Након победе социјалиста на локалним изборима и неуспешне владине изборне преваре на поновљеним изборима, у Крагујевцу су 27. фебруара избиле демонстрације назване Црвено барјаче која је угушила српска војска. Прва прилика за проверу топова били су Српско-турски ратови (1876—1878), али су ти ратови показали да су бронзани спредапунећи топови били инфериорнији у односу на челичне острагане које је користила турска војска. Због тога је 1883. године дошло до реорганизације фабрике.

Први светски рат[уреди]

У току Балканских ратова у фабрици се радило даноноћно. Конструисана је у фабрици и прва авионска бомба за потребе Црногорске војске приликом опсаде Скадра. За време Првог светског рата, у току 1914. и 1915. године производња је била веома интезивна. Због тога су непријатељски авиони бомбардовали 17. и 18. септембра бомбардовали Крагујевац и том приликом 34 бомби (16 првог дана и 18 другог дана) је пало на радионице фабрике. Погинуло је пет, а рањено десет лица. Фабрика је радила до октобра 1915. године, али када је пао Крагујевац фабрика је била разорена. Око 400 радника који су прошли Албанију повлачећи се са војском пребачено је у Француску и распоређено у тамошње фабрике.[14]

Током напада на Србију 1914. године у Крагујевцу се налазила Врховна команда. У малом штампаном формату дата је излазио лист Ратни дневник. У децембру 1914. године лист је објавио најдражу вест те године а која је гласила: На нашој територији, сем заробљеника, нема ниједног наоружаног непријатеља[15]

У Крагујевцу је 1918. године био стациониран 71. пешадијски пук Аустро–угарске војске који су углавном чинили Словаци из Тренчина и околине. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва који су, после одмора код куће од 2-3 недеље, требало да се поново упуте на фронт. Због страха од „бољшевизма“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство.[16]

Главна побуна је избила 2. јуна (20. маја) око 22 часова. Сам 71. пешадијски пук је био подељен на групу која је била уз побуњенике, и ону против њих. Укупно је било око 700 побуњеника. Под вођством наредника Виктора Кобилика дошли су до центра вароши, где су убили аустријске војнике који су покушали да их умире. Позивали су и народ да им се придружи, али то се није догодило. Побуњеници су заузели железничку станицу, уништили телеграфске уређаје и кренули ка официрском дому. Почела је жестока улична борба која је трајала целу ноћ. Око 2 сата после поноћи напад побуњеника је почео да слаби. Сутрадан је наређено једном батаљону из Младеновца да крене у Крагујевац како би помогао да се умири побуна. Када је стигао батаљон у варош, побуна је већ била угушена. Велики број побуњеника на челу са Виктором Кобиликом је ухваћен. Осамдесет побуњеника је изведено на суд, од којих је 44 осуђено на смрт стрељањем, а осуђено је и 5 цивила. Пресуда је изречена 8. јуна (26. маја) а извршена је истог дана у 15 часова. Споменик Словацима се данас налази у Спомен-парку Крагујевачки октобар.[16]

Међуратни период[уреди]

Крагујевац 1935. године

И у периоду између два светска рата Крагујевац је био значајан културни, политички и индустријски центар. И даље је Војнотехнички завод био најважнији индустријски објекат у граду и један од најважнијих у држави. Дана 15. октобра 1928. године су отворено нови објекти у склопу прославе 75 година постојања војних објеката у крагујевцу Капацитет нових фабрика је повећан на производњу 200.000 пешадијске бојеве муниције и 200 пушака.[17]

У Крагујевцу је у овом периоду постојале и Прва југословенска овлашћена фабрика за производњу поврћа, воћа и меса, фабрику пекмеза, буради и бомбона Светозара Стефановића, фабрика коже, Прва крагујевачка фабрика кеса Милана Голубовића основана 1923, фабрика леда и сода–воде Секуле Кнежевића (1930), фабрика леда Косте Мишића (1934), Механичка ткачница Душана М. Стојановића (1936) и др.[18]

Други светски рат[уреди]

За више информација погледајте: Масакр у Крагујевцу
Споменик V/3.
Диверзија код Крагујевца 1941. године

Јединице нацистичке Немачке су 19, 20. и 21. октобра 1941. године починиле злочин над цивилним становништвом Крагујевца и околних села.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.[19] По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Након три година окупације јединице 17 народноослободилачке дивизије НОВЈ и 93 и 113 стрељачке дивизије Црвене армије стигле су у близину Крагујевца. Они су 10. октобра успели да пресеку одступницу немачким јединицама код Велике Плане. Немци су се затим због великог значаја желлезничког чвора у Лапову утврдили на положају РоготБаточинаГрадацБадњевац. Након великих борби Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. године, на исти дан на који је три године раније убијено око 3.000 Крагујевчана.[20]

Локална самоуправа[уреди]

Према територијалној организацији Републике Србије, Крагујевац је један од њених 24 града.[21]

Скупштина града[уреди]

За више информација погледајте: Скупштина града Крагујевца
Зграда Скупштине града Крагујевца

Скупштина града Крагујевца је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене Законом и Статутом града. Скупштину града чини 87 одборника, које бирају грађани на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом и Статутом. Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или Статутом није друкчије одређено. Седницу Скупштине града сазива председник Скупштине града, по потреби, а најмање једном у три месеца. Седнице Скупштине града су јавне. Скупштина града може одлучити да седница Скупштине града не буде јавна из разлога безбедности и других разлога утврђених законом.[22]

Градоначелник[уреди]

За више информација погледајте: Градоначелник Крагујевца

Градоначелник Крагујевца представља и заступа град и обавља извршну функцију у граду Крагујевцу. Градоначелник се бира истовремено кад и одборници Скупштине града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник у Скупштини града, нити обављати било коју другу службену функцију.[23]

Тренутни градоначелник Крагујевца је Радомир Николић, члан Српске напредне странке.[24]

Градско веће[уреди]

Градско веће је орган града крагујевца који усклађује остваривање функција градоначелника и скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом градске управе. Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и девет чланова. Чланове градског већа бира на четири године скупштина града на предлог градоначелника.[25]

Градска управа[уреди]

Зграда Скупштине града Крагујевца

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности града крагујевца и одређене стручне послове за потребе скупштине града, градоначелника и градског већа.

Начелник градске управе, кога поставља скупштина града на предлог градоначелника, руководи радом градске управе. Начелник градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као и начелник.

Градске управе Крагујевца:

  • Управа за финансије
  • Пореска управа
  • Управа за инвестиције
  • Управа за имовину
  • Управа за просторно планирање, урбанизам, изградњу и заштиту животне средине
  • Управа за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој
  • Управа за за опште и заједничке послове
  • Управа за привреду
  • Управа за ванпривредне делатности
  • Управа за здравствену и социјалну заштиту
  • Управа за комуналне и инспекцијске послове
  • Управа за послове градоначелника и Градског већа
  • Управа за јавне набавке

Бивше градске општине[уреди]

Некадашња подела на општине

Крагујевац је административно и политички од 2002. до 2008. године био организован као град са пет градских општина: Аеродром, Пивара, Станово, Стари Град и Страгари. Изменама Статута града од 2008. године.[26] укинуте су градске општине, али је остављена могућност каснијег формирања градских општина у члану 3. важећег статута града[27]

Списак некадашњих крагујевачких општина:

Име Површина (km²)
Аеродром 232
Пивара 258
Станово 155
Стари град 16
Страгари 165
УКУПНО 826

Демографија[уреди]

Данас (попис становништва 2011. године) на територији Града Крагујевца живи 179.417 становника, а у самом граду Крагујевцу живи 150.835 становника што га чини четвртим градом по величини у Србији и надрегионалним центром над општинама: Чачак, Краљево, Јагодина, Параћин, Горњи Милановац, Аранђеловац, Трстеник и Крушевац. Велики значај за стално досељавање становништва током 20. века имала је чињеница да Крагујевац представља један од највећих индустријских центара у земљи, док се данас у Крагујевац досељавају претежно млади људи који студирају на Крагујевачком универзитету који поседује 11 факултета у граду и у општинама чији је надрегионални центар. Већину становништва чине Срби, мада у граду живе и припадници многих националних заједница. Говори се српским језиком екавског изговора, у писању се паралелно употребљавају ћирилица и латиница.

Демографија[28]
Година Становника
1948. 39.324
1953. 48.702
1961. 63.347
1971. 92.985
1981. 129.017
1991. 147.305
2002. 146.373
2011. 150.835
Етнички састав према попису из 2011.[29]
Срби
  
144.328 95,68 %
Роми
  
1.331 0,88 %
Црногорци
  
517 0,34 %
Македонци
  
283 0,18 %
Хрвати
  
176 0,11 %
Југословени
  
168 0,11 %
Горанци
  
101 0,06 %
Муслимани
  
95 0,06 %
Бошњаци
  
35 0,02 %
Бугари
  
35 0,02 %
Руси
  
34 0,02 %
Мађари
  
31 0,02 %
Словенци
  
31 0,02 %
Албанци
  
26 0,01 %
Румуни
  
17 0,01 %
Словаци
  
15 0,01 %
Украјинци
  
14 0,01 %
Русини
  
6 0,003 %
Буњевци
  
4 0,002 %
Немци
  
4 0,002 %
Неизјашњени
  
1.927 1,27 %
Непознато
  
1.251 0,82 %
Регионална припадност
  
182 0,12 %
укупно: 150.835

Привреда[уреди]

Индустрија[уреди]

У Крагујевцу се између осталих налазе фабрике оружја и камиона као и велика фабрика аутомобила. Град Крагујевац данас спада међу четири највећа индустријска центра у Србији, с обзиром да је после Другог светског рата постао највећи индустријски гигант на Балкану. Убрзо је отворена прва и једина фабрика аутомобила на Балкану. Међу осталим индустријским фабрикама које су формиране у такозваном "златном периоду" у индустријској зони у Крагујевцу, најзначајније су 21. октобар[30] (фирма која производи делове за аутомобиле произведене у Застави), Филип Кљајић (фирма за производњу ланаца), Казимир Вељковић и Ратко Митровић (Грађевинска предузећа), Црвена звезда (Прехрамбена индустрија), 22 Децембар и ДИОРК (Текстилна индустрија). Након завршетка бомбардовања СР. Југославије 1999.те године, а потом и смене власти (Петооктобарское Револуције) у години која је следила, у већини поменутих фабрика био је покренут поступак приватизације, који је узгред, већину фабрика на крају довео до распарчавања и продаје у деловима, као и стечаја. Разлог томе је било опште стање нестабилности у држави (у економском смислу), као и застарела технологија.

Почетак распада СФРЈ, као и каснији след догађаја у држави оставио је тежак утицај на привреду града. Већина великих производних фирми нашла се у тешкој кризи. Године 2008. италијански Фијат најавио је преузимање најбитније крагујевачке фирме "Заставе". Најављена су велика улагања (око милијарду евра), и производња од 300000 аутомобила годишње. Опет ти планови су одложени услед светске кризе. Тренутно стање у Фијату је да почињу да се реализују најаве. Реновирају се хале, подигнута је нова трафостаница, примљено је пуно нових радника и кренула је дуго очекивана производња новог модела 500L. Поред "Фиата" у граду су своје погоне изградили и његови кооперанти, произвођачи опреме за аутомобиле попут "Мањети Марелија", "Џонсон контролса" и "Сигита".

У погонима „Филипа Кљајића“ једно време веома успешно је пословала фирма Метал Системи. Опет последњих пар година и они су такође на ивици преживљавања.

У Крагујевцу се налази успешна фирма "Форма Идеале" која се бави производњом намештаја. Њен асортиман се извози у великој мери у околне земље. Београдска фирма "ComTrade" купила је 2008. словеначку фирму "Hermes" која се бави израдом софтвера за бројне купце широм света. Тако је под окриље Com Trade-a дошао и Hermes-ов огранак у Крагујевцу, са око 80 запослених, и најављено је дуплирање броја запослених .

Сајам[уреди]

У граду функционише и градско сајмиште - Шумадија сајам, које је смештено у индустријској зони ”Сервис два” где је изграђена једна од три планиране хале Градског сајмишта. Шумадија сајам опслужује читав простор јужно од Саве и Дунава и као такав представља једну од важнијих институција које доприносе позиционирању Крагујевца као регионалног, комерцијалног и сајамског центра регије централне Србије. Шумадија сајам је уједно и члан АСЈЕ- Асоцијације сајмова југоисточне Европе и заједно са Новосадским, Београдским, Пловдивским и Букурешким сајмом, спада у ред великих сајмова.[31]

Саобраћај[уреди]

Локација Двомостовље

Повољност саобраћајно-географског положаја Крагујевца умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштање у саобраћај железничке пруге 1887. године на релацији Лапово-Крагујевац, битно је утицало на развој друмског саобраћаја. У близини Крагујевца на око 30 км је железнички чвор у Лапову који повезује важне међународне и магистралне железничке линије. Такође у близини је и савремени ауто-пут Београд-Ниш (део E75), до кога се стиже Државним путем IБ реда Крагујевац -Баточина. Пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док је деоница између Градца и Крагујевца изграђена као аутопут у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до Ботуња, део који пролази кроз територију Цветојевца.[32] Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезана са Београдом, Нишом, Јагодином, Краљевом, Чачком Горњим Милановцем, Новим Пазаром, Младеновцем и другим градовима.

Крагујевац има повољан географски положај и до њега може врло лако стићи. Удаљен је око 130 километара јужно од Београда и око 150 километара северно од Ниша. Захваљујући добром положају до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:

Градски превоз на територији града Крагујевца тренутно обављају два предузећа: „Ласта“ из Београда и „Вуловић-транспорт“ из Рековца. Постоји 24 основних, сталних линија градског превоза и једна сезонска која води до Шумаричког језера. Поред тога постоји и приградски превоз.

Образовање[уреди]

Медицински факултет
Основна школа „Радоје Домановић”

Прва крагујевачка гимназија је основана 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду. Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног националног значаја.[33]

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.[34]

Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.

Данас у Крагујевцу ради 17 основних и 12 средњих школа.[35][36] Основне школе у Крагујевцу:

  • „Мома Станојловић“
  • „Драгиша Луковић Шпанац“
  • „Радоје Домановић“
  • „Светозар Марковић“
  • „Трећи крагујевачки батаљон“
  • „Станислав Сремчевић“
  • „21. октобар“
  • „Мирко Јовановић“
  • „Свети Сава“
  • „Јован Поповић“
  • „Милутин и Драгиња Тодоровић“
  • „Живадинка Дивац“
  • „Драгиша Михаиловић“
  • „Ђура Јакшић“
  • „Вук Караџић“
  • Школа са домом за ученике оштећеног слуха
  • Школа за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“

Средње школе у Крагујевцу

  • Прва крагујевачка гимназија
  • Друга крагујевачка гимназија
  • Економска школа
  • Медицинска школа са домом за ученике „Сестре Нинковић“
  • Прва техничка школа
  • Политехничка школа
  • Трговинско-угоститељска школа „Тозе Драговића“
  • Друга техничка школа
  • Музичка школа
  • Школа за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“
  • Средња школа „Свети Архангел“
  • „Доситеј Обрадовић“

Туризам[уреди]

Стара црква
Споменик палим Шумадинцима

Здравство[уреди]

Крагујевац је значајан центар здравства. У граду функционише више здравствених установа које по свом значају и функцији представљају стуб организовања здравствене заштите у Србији. У здравственим установама Крагујевца и Клиничком центру Крагујевац запослено је преко 3.000 људи, од чега је преко 70% квалификованих здравствених радника, око 700 лекара, међу којима више од половине специјалиста и око 50 доктора наука. Овај кадровски потенцијал укључен је у наставу Медицинског Факултета Универзитета у Крагујевцу и научно-истраживачки рад.

Култура[уреди]

У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији, као што су Књажевско-српски театар (основан 1835. године), Народна библиотека „Вук Караџић“ (1866), Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ (1904).

Народни музеј Крагујевац има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка (1680) располаже са више од 1.000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства. Делатност Музеја обавља се у објектима: Амиџин конак, Кнез Михаилов конак, Галерија, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Бајрактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Стара скупштина, Спомен кућа у Дуленима, Петрова воденица у Грошници и Модерна галерија.[40]

Музеј „Стара ливница“ је смештен у објекту некадашње Тополивнице из 1882. године у старој ливници и презентира век и по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији. То је најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у кнажевини Србији. Основан је 1953. године. Музеј се налази у саставу фабрике Застава оружје. Поседује збирке оружја и опреме, машине и алата, архивске грађе, фотографија, ликовних предмета и збирку ордења, печата, пехара и медаља; заједно око 5800 предмета.[41]

Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са подручја града Крагујевца и шест општина Шумадије:Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и Топола. Располаже са више од 700 дужних метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада оригиналних историјских докумената. Архив је основао савет за просвету, науку и културу НР Србије 7. фебруара 1952. године.[42]

Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије.

У спомен на жртве стрељања, од стране Вермахта 21. октобра 1941. године, читав простор Шумарица је претворен у Спомен-парк Крагујевачки октобар у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик „Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“ и др. Састанак о оснивању спомен-парка одржан је 9. августа 1953. године у Београду, осам година након рата. Прва фаза радова на терену почела је већ 1955. године. Од предвиђених 30 споменика које је требало изградити на масовним гробницама, само десет је постављено, од чега половина пре 1979. године.[43] Парк данас захвата површину од 342 хектара, а проглашен за непокретно културно добро као знаменито место од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.[44]

На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра отворен 1976. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом спомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима Илићеву, Маршићу и Грошници, док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.[45] У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним Словацима.

О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће „Шумадија филм“. Аматерско стваралаштво шире и негују Културно - уметничко друштво „Абрашевић“, Универзитетско културно - уметничко друштво „Светозар Марковић“, Омладинско културно - уметничко друштво „Застава“, Дом омладине, Књижевни клуб „Катарина Богдановић“.

Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће „Нова Светлост“, које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања „Кораци“ и јединствени часопис за дечје уметничко стваралаштво „Дечје искре“. Издаваштвом се баве и друге установе, организације и институције у култури.

У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих су најзначајније Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора „ЈоакимФест“, Међународни позоришни фестивал малих сцена „ЈоакимИнтерФест“, „ОКТОХ“, Међународни салон антиратне карикатуре „Крагујевац“, Међународни фестивал камерних хорова, Интернационална школа хармонике и друге.

Манифестације[уреди]

ЈоакимФест 07 Милош Црњански Сеобе
Сцена

Од културних манифестација које имају посебан значај а одржавају се у Крагујевцу најпознатији су:

  • КГастро фестивал
  • Интернационални фестивал лепоте
  • Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, Јоакимфест
  • Међународни позоришни фестивал малих сцена, ЈоакимИнтерФест
  • Међународни Џез фестивал ОФФ
  • Међународни музички фестивал ОКТОХ
  • Међународни фестивал антиратне карикатуре Крагујевац
  • Међународни фестивал камерних хорова
  • Међународни луткарски фестивал „Златна искра“
  • Позоришни сусрети ученика гимназија Србије (од 1996. године)
  • Градска слава Ђурђевдан
  • Ђурђевдански карневал
  • Сајам књига
  • Шумадијски сајам пољопривреде
  • Шумадија Фест

Галерије[уреди]

  • Уметничка галерија Народног музеја
  • Модерна галерија Народног музеја
  • Галерија акварела
  • Галерија СКЦ
  • Универзитетска галерија
  • Галерија Народне Библиотеке „Вук Караџић“
  • Галерија Јоаким, Књажевско-српски театар
  • Галерија Дома омладине

Медији[уреди]

Спорт[уреди]

У граду постоји 111 клубова у 29 спортских грана. Спортско друштво Раднички је најпознатије спортско друштво у Крагујевцу, а фудбалски савез Крагујевца је најбројнији савез са 49 клубова.[54] Фудбалски савез Крагујевца организује и три градске лиге које представљају пети, шести и седми степен такмичења у Србији.[55][56][57]

Фудбал[уреди]

У Крагујевцу је 14. септембра 1903. године[58] основан фудбалски клуб Шумадија 1903 други најстарији клуб у тадашњој Србији, иза београдског СК Соко, који је основан 18. априла исте године.[59] Клуб је 14. септембра 1903. године основао Данило Стојановић - „Чика Дача“, у једној од школских учионица Војно-занатске школе, где је радио као хонорарни наставник. А чувени надимак је стекао управо на оснивачком скупу клуба, у тренутку кад се размишљало које име одабрати за клуб, Чика Дача се јавио и предложио „Шумадија“, на шта су сви одушевљено узвикнули „Живео Чика Дача“.[58] Прву победу Шумадија је забележила 1907. у пријатељској утакмици у Алексинцу, победила је тамошњи Делиград (угашен након Другог светског рата) са 5:0, клуб који је био други по реду провинцијски клуб тадашње Србије. 1914. клуб је одиграо прву утакмицу у оквиру неког такмичења, првог куп такмичења у Србији - Олимпијског купа, играног у Београду, али је изгубио у првом мечу од Велике Србије са 3:1. Клуб није функционисао током Првог светског рата, након рата је наставио са радом, али клуб више није био у стању да се супротстави београдским клубовима, који су у међувремену доста напредовали.[58] Шумадија се данас такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.[60]

ФК Раднички 1923 је основан 1923. године на предлог месни одбора независних радничких синдиката у Крагујевцу као раднички клуб. Оснивачка скупштина клуба одржана је 1923. године у кафани Парк, а клубу је дато име Млади Радник. Године 1925. Млади Радник је примљен у чланство Београдског лоптачког савеза. Млади Радник је своје прве јавне утакмице играо са крагујевачким клубовима Шумадијом и Славијом. Клуб је 1929. године променио име у Раднички. Година 1969. остаће упамћена у аналима крагујевачког фудбала као година када је Раднички по први пут у својој историји ушао у Прву лигу, након баража са Сутјеском и Црвенком.

Једну од својих највећих победа Раднички је извојевао 7. септембра 1969. године на стадиону ЈНА када је побеђен Партизан са убедљивих 4:1. После те утакмице 15. септембра у Крагујевац стиже славни бразилски Сантос са још славнијим Пелеом. У утакмици за незаборав пред никада више гледалаца у Крагујевцу, Раднички и Сантос су одиграли нерешено 4:4, а голове су постигли: Еду три и Пеле један за Сантос, а Николић, Пауновић, и Пауновски два за Раднички. Ту, прву сезону у Првој лиги Раднички завршава на 16. месту, и успева да сачува прволигашки статус. По посећености стадиона, Раднички је на другом месту са просеком од 10.850 гледалаца по мечу. Уласком у Прву лигу Раднички по први пут излази на међународну сцену и представља Југославију у Средњоевропском купу. Прву утакмицу одиграо је 19. новембра 1969. године и добио Локомотиву из Кошица резултатом 2:0 док је у реваншу претрпео минималан пораз од 1:0, и тако се пласирао у други круг. У другом кругу 25. марта 1970. године угошћен је славни будимпештански Хонвед, и савладан са 2:1. Реванш је игран 1. априла, и Раднички је елиминисан из даљег такмичења пошто је поражен са 4:0. Данас се Раднички такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фубдала.[61]

Кошарка[уреди]

Кошаркашки клуб Раднички је настао педесетих година двадесетог века. Клуб је угашен 2009. године.[62] Те године у Крагујевац прелази КК Свислајонс Таково и мења име у КК Раднички Крагујевац. Основан је 1994. као Кондивик у Вршцу, након тога је још носио имена Лајонс и Свислајон Таково, а клуб је 2009. премештен у Крагујевац и добио је име Раднички. Године 2014. угашен је услед финансијских проблема.[63], ни у Кошаркашкој лиги Србије.[64] Под именом Раднички био је редовни учесник регионалне Јадранске лиге. Најбољи пласман су остварили у сезони 2012/13. када су се пласирали на завршни турнир у Лакташима где су у полуфиналу поражени од Црвене звезде 79:78. Ипак, и овај резултат био је довољан да у наредној сезони клубу обезбеди први излазак на европску сцену где је у Еврокупу изборио пласман у најбоље 32 екипе. У Топ 32 фази Раднички је завршио на трећем месту у групи Н са 2 победе и 4 неуспеха. Од пет сезона у Кошаркашкој лиги Србије, четири пута је играо полуфинале.[65]

Женски кошаркашки клуб Раднички основан је 1967. године уз сагласност спортског друштва Раднички. Први председник клуба био је Стеван Жиловић. У првој сезони под вођством тренера Јована Антића у Српској лиги Југ клуб је заузео последње место.[66] У највишем степену такмичења први пут су заиграли у сезони 1975/76. Још три пута су након ове сезоне играли у Првој лиги СФРЈ. Након распада бивше државе, у Прву лигу су се вратиле у сезони 1999/00. У првој деценији двадесет и првог века Раднички је углавном играо у Првој Б лиги, да би се коначно 2009. године пласирао у највиши степен такмичења и од тада је стабилан прволигаш.[67] У Првој лиги се такмичи и други крагујевачки клуб Шумадија.[68]

Остали клубови[уреди]

КМФ Економац је најуспешнији клуб у Србији у малом фудбалу. Седмоструки је првак Србије и редовни учесник Лиге шампиона. КМФ Економац је основан 7. новембра 2000. године од стране студената и асистената Економског факултета на челу са Проф. др Верољубом Дугалићем, а у циљу популаризације „игре на петопарцу” у овом делу Србије. У циљу промоције клуба играчи Економца у претходним годинама постали су Слободан Боба Крчмаревић, бивши фудбалер и успешан тренер, Ђорђе Балашевић музички уметник, најбољи српски стрелац Стеван Плетикосић, један од најуспешнијих кошаркаша свих времена Александар Ђорђевић као и светски пливачки шампиони Нађа Хигл и Милорад Чавић.[69]

Одбојкашки клуб Раднички је основан 1945. године. Два пута био првак Србије у сезонама 2008/09 и 2009/10, а Куп Србије 2007/08.[70] Рукометни клуб Раднички је основан 1964. године, а прву званичну утакмицу одиграо је против РК Борац из Параћина и победио са 22:9. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.[71] Женски рукометни клуб Раднички је 2014 и 2015. године био првак Србије.[72]

Ватерполо клуб Раднички је основан 25. априла 2012. и тренутно се такмичи у Првој А лиги Србије. Освајач је Купа Европе 2013. године.[73] Вајлд борси Крагујевац су један од оснивача америчког фудбала у Србији и други најуспешнији клуб у Србији. Пет пута су били прваци Србија, 2006. године су освојили регионалну ЦЕФЛ лигу, а 2011. године су играли финале свропског ЕФАФ купа у коме су поражени од Лондонског блица.[74] Вајлд кетс Крагујевац је женски клуб америчког фудбала основан 2011. године. Најуспешнији је клуб у Србији.[75]

Спортски објекти[уреди]

Стадион Чика Дача је стадион са више намена у Крагујевцу. Домаћи је терен фудбалског клуба, ФК Раднички 1923, тренутни капацитет стадиона је 15.100 седећих места. Изградња Стадиона Чика Дача је почела 1949. године и трајала је осам година. Раднички је добио свој градски стадион 6. јуна 1957, и отворен је дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера Партизана и атлетичара Црвене звезде. Могао је да прими 30.000 гледалаца, а прву утакмицу на новоизграђеном стаиону Раднички је одиграо са Партизаном. Утакмица је завршена резултатом 2:2. Реновиран је 2007. године, на трибинама су постављене столице и тренутни капацитет износи 15.100 седећих места. У склопу стадиона су и три помоћна фудбалска терена.[76] Осим за фудбалске утакмице стадион испуњава услове за организацију атлетских такмичења по стандардима Светске атлетске федерације.[77]

Спортска хала Језеро је вишенаменска спортска дворана. Капацитет дворане је 5.320 места. Користе је КК Раднички, ОК Раднички, РК Раднички, КМФ Економац, као и други спортски клубови из Крагујевца. Трибине хале су комплетно реновиране 2008. године. Хала је отворена 20. октобар 1978. године.[78]

Значајни људи[уреди]

Побратимљени градови и међународна сарадња[уреди]

Списак градова са којима Крагујевац има сарадњу.[82]

Град Држава Статус
Бидгошч Застава Пољске Пољска Повеља о братимљењу
Бјелско-Бјала Застава Пољске Пољска Повеља о братимљењу
Могиљов Застава Белорусије Белорусија Повеља о братимљењу
Охрид Застава Републике Македоније Македонија Повеља о братимљењу
Питешти Застава Румуније Румунија Повеља о братимљењу
Ређо Емилија Застава Италије Италија Повеља о братимљењу
Сирен Застава Француске Француска Повеља о братимљењу
Спрингфилд Застава Сједињених Америчких Држава САД Повеља о братимљењу
Карловац Застава Хрватске Хрватска Повеља о братимљењу
Тренчин Застава Словачке Словачка Уговор о пријатељству и сарадњи
Карара Застава Италије Италија Повеља о пријатељству и сарадњи
Сунчон Застава Јужне Кореје Јужна Кореја Споразум о пријатељству и сарадњи
Инголштат Застава Немачке Немачка Протокол о сарадњи и пријатељству
Мостар Застава Босне и Херцеговине БиХ Протокол о сарадњи и пријатељству
Ополе Застава Пољске Пољска Протокол о сарадњи и пријатељству
Смоленск Застава Русије Русија Повеља о сарадњи и пријатељству
Фоча Застава Босне и Херцеговине БиХ Протокол о сарадњи и пријатељству
Хановер Застава Немачке Немачка Протокол о сарадњи и пријатељству
Бар Застава Црне Горе Црна Гора Споразум о сарадњи
Бат Јам Застава Израела Израел Споразум о сарадњи
Јерихон Palestinian flag Палестина Споразум о сарадњи
Општина Стари град Застава Босне и Херцеговине БиХ Споразум о сарадњи

Галерија фотографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд, 2012. година. ISBN 978-86-6161-028-8. Становнишптво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Крагујевцу ), Приступљено 9. 4. 2013. ISBN {{{isbn}}}. pp. 358-365
  2. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 39–40
  3. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац (2011). стр. 20–21
  4. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 41–42
  5. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 42
  6. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 42–43
  7. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 61–65
  8. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 73–74
  9. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 85.
  10. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 77–78
  11. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 43
  12. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 44–45.
  13. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 45.
  14. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 45–49
  15. Драгољуб Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 220–221
  16. 16,0 16,1 Драгољуб Н. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 244-254.
  17. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 57
  18. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 58
  19. Глишић (1970)
  20. Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 89–90
  21. Територијална органиѕацијаt, Парламент Србије [мртва веза од December 2015]
  22. Скупштина града Крагујевца, приступљено 9.11.2015
  23. Град Крагујевац, градоначелник, приступљено 9.11.2015
  24. Razrešen gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović
  25. Градско веће, приступљено 9.11.2015
  26. Службени лист града Крагујевца 3/2008, Приступљено 9. 4. 2013.
  27. Статут града Крагујевца, Приступљено 9. 4. 2013.
  28. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  29. Етничка структура након пописа 2011.
  30. „Д. П. 21. октобар”. 
  31. Šумадија сајам, приступљено 9.11.2015
  32. Otvoren deo autoputa Batočina-Kragujevac
  33. Гимназија прославила јубилеј.[мртва веза од December 2015] 12.12.2008, приступљено 9.11.2015.
  34. О Универзитету
  35. Образовање у Крагујевцу, Приступљено 9.11.2015.
  36. Основне школе – Крагујевац, Приступљено 9.11.2015.
  37. Амиџин конак отвара врата после 30 година („Политика“, 25. јун 2015)
  38. Јоаким Вујић, Актуелности, Књажевско-српски театар, Приступљено 10.11.2015.
  39. Милошеви букачи и Пашићев глас „против“ („Политика“, 9. септембар 2012)
  40. Добро дошли у Народни музеј Крагујевац, Приступљено 8.11.2015.
  41. Музеј стара ливница, Приступљено 8.11.2015.
  42. Историјски архив Шумадије, Приступљено 8.11.2015.
  43. Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE: Rhythmanalysis of Memorial park Kragujevacki oktobar, Beograd (2013). стр. 306-329
  44. Spomenpark.rs: СПОМЕН-ПАРК „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР", Приступљено 9.11.2013.
  45. Спомен-музеј „21. октобар“, Приступљено 8.11.2015.
  46. 46,0 46,1 46,2 46,3 46,4 46,5 46,6 46,7 Радио станице у Крагујевцу, Приступљено 9. 4. 2013.
  47. ТДИ, Приступљено 9. 4. 2013.
  48. Радио Бис, Приступљено 9. 4. 2013.
  49. РТК, приступљено 9.11.2015
  50. Канал 9, приступљено 9.11.2015
  51. Дописништво РТС–а Крагујевац, приступљено 9.11.2015
  52. Крагујевачке новине, приступљено 9.11.2015
  53. И рођендан и помен, приступљено 9.11.2015
  54. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац (2011). стр. 135.
  55. Прва лига Крагујевца на сајту www.srbijasport.net/
  56. Друга лига Крагујевца на сајту www.srbijasport.net/
  57. Трећа лига Крагујевца на сајту www.srbijasport.net/
  58. 58,0 58,1 58,2 Данило, Стојановић (1953). Чика Дачине успомене. Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“). 
  59. Историја Београда - том 2, део Развој физичке културе и спорта у Београду до 1914., текст Радивоја Марковића. Српска академија наука и уметности. 1974. pp. 813. (Пл. са омотом). 
  60. Резултати Шумадије на сајту www.srbijasport.net/
  61. Резултати Радничког на сајту www.srbijasport.net/
  62. Резултати КК Радничког на сајту www.srbijasport.net/
  63. Без Радничког у АБА лиги!
  64. Крагујевачки Раднички одустао и од домаћег првенства!
  65. Резултати КК Радничког (2009–2014) на сајту www.srbijasport.net/
  66. ŽKK Radnički
  67. Резултати ЖКК Радничког на srbijasport.net
  68. Резултати Шумадије na srbijasport.net
  69. Мали фудбал: Чавић игра за клуб у којем је Балашевић бранио
  70. ОК Раднички на srbijasport.net
  71. РК Раднички на srbijasport.net
  72. ЖРК Раднички на srbijasport.net
  73. Куп Европе: Трофеј стигао у Шумадију!, www.sportal.rs
  74. Вајлд борси на srbijasport.net
  75. ŽFL: Divlje mačke prve šampionke Srbije
  76. „ФК Раднички 1923, Стадион”. Fkradnicki.com. Приступљено 5. 4. 2013.. 
  77. „Крагујевац травел, Стадион Чика Дача”. Kragujevactravel.com. Приступљено 5. 4. 2013.. 
  78. Хала Језеро
  79. Сретен Миленковић, Милорад Димић. 125 година Војне болнице у Нишу, Ниш:Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004.(Бечеј Пролетер).116 стр. . ISBN {{{isbn}}}.
  80. Јубиларна година Љубице Марић („Политика“, 13. март 2009.)
  81. „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS”. www.b92.net. Приступљено 22. 5. 2012. [мртва веза од December 2015]
  82. Градови побратими, приступљено 9.11.2015

Литература[уреди]

  • Данило, Стојановић (1953). Чика Дачине успомене. Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“). 

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Крагујевац
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима