СД 50 (бомба)
| СД 50 | |
|---|---|
 | |
| Тип | Фрагментациона бомба |
| Место порекла |  Нацистичка Немачка |
| Употреба | |
| Корисници | Луфтwаффе |
| Ратови | Други светски рат |
| Производња | |
| Варијанте | Тип I Тип II |
| Спецификације | |
| Тежина | 55 кг (121 лб) |
| Дужина | 1,09 м (3 фт 7 ин) |
| Пречник | 203 мм (8 ин) |
| Бојева глава | ТНТ |
| Бојева глава wеигхт | 164 кг (362 лб) [1] |
СД 50 је фрагментирана експлозивна бомба са дебелим зидовима коју је користила Луфтвафе током Другог светског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Друга најкоришћенија категорија бомби била је СД серија и то су биле високоексплозивне бомбе, али са дебљим кућиштима, што је значило да је њихов однос пуњења и тежине био само 30 до 40% њихове укупне тежине. На први поглед, било их је тешко разликовати од СЦ серије бомби, али ове две серије су биле означене различитим бојама: СЦ серија је имала жуте репне пруге, док је СД серија имала црвене репне пруге. Бомбе у овој серији биле су: СД 1, СД 1 ФРЗ, СД 2, СД 10 А, СД 10 ФРЗ, СД 10 C, СД 15, СД 50, СД 70, СД 250, СД 500, СД 1400 и СД 1700. Број у ознаци бомбе одговарао је приближној тежини бомбе. [2]
Серија СД је првенствено коришћена у две улоге које су биле одређене типом упаљача и прибора постављеним на бомбу. Прва је фрагментациона бомба са тренутним упаљачем, па због тога је та бомба намењена да експлодира изнад земље, тако да у том тренутку од експлозије кућишта фрагментационе бомбе долази до растурања велике количине фрагмената који при том уништавају живу силу непријатеља као и неоклопљена возила. Друга улога је била улога опште намене то јест као класична бомба. У овој улози, бомбе су биле опремљене упаљачима са временским одлагањем који је детонирао бомбу након што је пробила мету и уништила је комбинацијом њеног праска и фрагмената. [2]
Дизајн[уреди | уреди извор]
Тело СД 50 је састављено од једног комада ливеног гвожђа и машински обрађене челичне конструкције. Тело је имало један попречни џеп за осигураче одмах испред хоризонталног носача. Око носа бомбе често се налазио копфринг - метални прстен, троугластог попречног пресека, дизајниран да спречи продор у земљу. Поред копфринга, могао би се додати и адаптер против рикошета за противбродску употребу или динорт штап од 61 цм (2 фт) да би се добила детонација пре пенетрације за уништавање пишадије. СД 50 је напуњен кроз базу и био је опремљен репним склопом типа 1 или типа 2. Тип 1 је имао адаптер од ливене легуре са ребрима од челичног лима, док је Тип 2 био једноделни склоп направљен од ливене легуре магнезијума. Може бити вертикално или хоризонтално окачен у одељку за бомбе или хоризонтално постављен на чврсту тачку крила или трупа. СД 50 је био обојен тамно зеленом бојом, а репни конус је био пругаст црвеном бојом. [1]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Прстен за бојеву главу. -
Прстенови против рикошета. -
Динорт штапови.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Унитед Статес Wар Оффице (1953). Герман еxплосиве орднанце : (бомбс, фузес, роцкетс, ланд минес, гренадес анд игнитерс). Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице. ОЦЛЦ 713755660.
- ^ а б Висингр, Лукáш. „Нěмецкé летецкé бомбy: Смртицí арзенáл Луфтwаффе”. Војско.нет (на језику: чешки). Приступљено 2019-03-07.