СД 70 (бомба)
| СД 70 | |
|---|---|
 | |
| Тип | Фрагментациона бомба |
| Место порекла |  Нацистичка Немачка |
| Употреба | |
| Корисници | Луфтwаффе |
| Ратови | Други светски рат |
| Производња | |
| Варијанте | Парацхуте |
| Спецификације | |
| Тежина | 66 кг (146 лб) |
| Дужина | 1,09 м (3 фт 7 ин) |
| Пречник | 203 мм (8 ин) |
| Бојева глава | ТНТ |
| Бојева глава wеигхт | 21 кг (46 лб) [1] |
СД 70 је фрагментациона експлозивна бомба са дебелим зидовима коју је користила Луфтвафе током Другог светског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Друга најкоришћенија категорија бомби била је СД серија које су биле високоексплозивне бомбе, али са дебљим кућиштима, што је значило да је њихов однос пуњења и тежине био само 30 до 40% њихове укупне тежине. На први поглед, било их је тешко разликовати од СЦ серије бомби, али две серије су биле означене бојама: СЦ серија је имала жуте репне пруге, док је СД серија имала црвене репне пруге. Бомбе у овој серији биле су СД 1, СД 1 ФРЗ, СД 2, СД 10 А, СД 10 ФРЗ, СД 10 C, СД 15, СД 50, СД 70, СД 250, СД 500, СД 1400 и СД 1700. Број у ознаци бомбе одговарао је приближној тежини бомбе. [2]
Серија СД је првенствено коришћена у две улоге које су биле одређене типом упаљача и прибора постављеним на бомбу. Прва је фрагментациона бомба са тренутним упаљачем, па због тога је та бомба намењена да експлодира изнад земље, тако да у том тренутку од експлозије кућишта фрагментационе бомбе долази до растурања велике количине фрагмената који при том уништавају живу силу непријатеља као и неоклопљена возила. Друга улога је била улога опште намене то јест као класична бомба. У овој улози, бомбе су биле опремљене упаљачима са временским одлагањем који је детонирао бомбу након што је пробила мету и уништила је комбинацијом њеног праска и фрагмената. [2]
Дизајн[уреди | уреди извор]
Тело СД 70 је од једног комада ливеног и машински обрађеног челичне конструкције. Тело је имало један попречни џеп за осигураче одмах испред хоризонталног носача. Око носа бомбе често се налазио копфринг - метални прстен, троугластог попречног пресека, дизајниран да спречи продор у земљу. Поред копфринга, могао би се додати динорт штап од 61 цм (2 фт) да би се добила детонација пре пенетрације за уништавање пишадије. СД 70 је испуњен кроз базу и био је опремљен завареним репним конусом од челичног лима са ребрастим репним перајима. СД 70 би такође могао да буде опремљен падобраном и временским упаљачом за експлозију ваздухапротивпешадијска улога. Да би се ово постигло, репна јединица је уклоњена и лимени цилиндар дужине 46 цм (18 ин) и пречника 1.970 цм (775 ин) је причвршћен за базу бомбе. Овај цилиндар је садржавао црвени решеткасти падобран величине 1,5 м (5 фт) квадрата са четири двоструке линије омотача који су били причвршћени за базу бомбе. СД 70 може бити вертикално или хоризонтално окачен у лежиште за бомбе или хоризонтално монтиран на упориште крила или трупа . СД 70 је био обојен у сиво, а репни конус је био пругаст црвеном бојом. [1]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Прстен за бојеву главу. -
Динорт штапови.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Унитед Статес Wар Оффице (1953). Герман еxплосиве орднанце : (бомбс, фузес, роцкетс, ланд минес, гренадес анд игнитерс). Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице. ОЦЛЦ 713755660.
- ^ а б Висингр, Лукáш. „Нěмецкé летецкé бомбy: Смртицí арзенáл Луфтwаффе”. Војско.нет (на језику: чешки). Приступљено 2019-03-07.