Сага о Рагнаровим синовима

С Википедије, слободне енциклопедије

Сага о Рагнаровим синовима је легендарна нордијска сага о Рагнару Лотхброку и његовим синовима.

Када је Сигурд Хринг умро Рагнар је успио да постане краљ Шведске и Данске. Многи страни краљеви су дошли како би узели дио мислећи да је Рагнар превише млад да би одбранио тако велико краљевство. Херауд, гроф Готланда и један од Рагнарових вазала је имао веома лепу кћерку Тору којој је једном поклонио линдворма (врста змаја у нордијској митологији). Након неког времена она се затворила у свој двор и запретила да нико не сме да уђе осим слуга који долазе да хране звер, па је Херауд обећао да ће дати своју кћерку ономе ко убије звер. Када је Рагнар чуо за то отишао је у Готланд, убио звер, оженио Тору и наставио да ослобађа своје краљевство.

Рагнар и Тора су имали два сина Ерика и Агнара, али се Тора након пар година разбољела и умрла. Након тога Рагнар је озенио Аслауг, кћерку легендарног Сигурда и Брумхилде. Они су добили 4 сина: Ивар Без Костију, Хвитсерк, Сигурд Са Змијом У Оку и Уба.

Рагнарови синови су одгајани тако да буду једнаки као њихов отац, тако да су ишли свугде и ратовали. Освојили су Селанд, Готланд, Јиланд, Еланд и бројна мања острва.

Како Рагнар није желио да га његови синови баце у сенку он је именовао за краља Шведске Ејстејна Белија и поручио му да штити земљу од његових синова. Једног лета док је Рагнар био у Балтику, његови синови Ерик и Агнар су дошли до језера Меларен у Шведској и послали курира у Упсалу тражећи од Ејстејна да се састане са њима. Од њега су тражили да постане њихов вазал и да своју кћерку Боргхилду да Ерику за жену, на шта он није пристао. Након дуге битке Ерик је заточен а Агнар убијен. Како је Ејстејн желео мир понудио је Ерику своју кћерку и земљу како је он и тражио али му је Ерик поручио да након овако тешког пораза и смрти свога брате не жели да живи. Ејстејн је испунио његову жељу.

Када су Аслауг и њени синови чули за смрт Ерика и Агнара желели су да их освете. Аслауг је кренула са 1500 ратника преко земље док су њени синови кренули бродовима. У бици су поразили и убили Ејстејна и тако осветили смрт своје браће.

Рагнар није бии срећан због одлуке својих синова да крену у исвету без њега и одлучии да крене у Енглеску са само два кнара (викиншки брод) како би показао својим синовима да је већи ратник од њих. Бродови су били изграђени у Вестфолду и били су огромни бродови. Аслауг је саветовала Рагнара да ти бродови нису погодни за енглеску обалу али Рагнар није послушао њен савет, па је стигао у Енглеску и почео да руши и пали енглеска села.

Када је краљ Аела од Нортамбрије чуо да је Рагнар стигао скупио је велику војску, напао Рагнара, поразио га и заробио. Рагнар је носио кошуљу коју му је направила Аслауг и ништа није могло да је пробије. Када га је краљ Аела бацио у кавез са змијама змије нису могле да га уједу, тако да је један Енглез морао скинути Рагнарову одећу након чега су га змије изуједале до смрти.

Рагнарови синови су потом напали Енглеску али Ивар није желео да се боре кад је видео колико је велика енглеска восјка па је од краља Алее тражио као компензацију мали део земљишта толики да би само могао да стане у хладу храста. Око тога је направио такав заклон да може да стане један читав град на том месту, где је касније настао град Јорк. Ивар се уортачио са целом Енглеском тако да је већина енглеских грофова постала лојална Ивару и његовој браћи. Након тога Ивар је одлучио да нападну краља Аелу, у бици у којој су многи Енглези стали на њихову страну краљ Аела је убијен тако да је Рагнарова смрт освећена. Ивар је постао краљ североисточне Енглеске.

Рагнарови синови су нападали Енглеску, Велс, Француску и Италију све док нису дошли до града Луно у Италији након чега су се вратили у Скандинавију и поделили краљевство између себе.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wаггонер, Бен (2009), Тхе Сагас оф Рагнар Лодброк, Тхе Тротх, ИСБН 978-0-578-02138-6 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]