Велс

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Велс (вишезначна одредница).
Велс
Wales
Cymru
Flag of Wales.svg
Coat of arms of Wales.svg

Крилатица:
Cymru am byth
Химна:
Hen Wlad Fy Nhadau
{{{alt}}}
Главни град Кардиф
51°29′N 3°11′W / 51.483° СГШ; 3.183° ЗГД / 51.483; -3.183
Највећи град Кардиф
Службени језик енглески, велшки
Владавина
Облик државе Уставна монархија
 — Монарх Елизабета II
 — Први министар Карвин Џоунс
Историја
Уједињење
 — Грифид ап Ливелин 1057.
Географија
Површина
 — укупно 20.779 km2(-)
 — вода (%) 1,9
Становништво
 — 2010. 3.006.400(-)
 — 2001. 2.903.085
 — густина 140/km2(-)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2010
 — укупно $ 85,4 милијарди(-)
 — по глави становника $ 30.546(-)
Валута Стерлинг фунта (£)
 — код валуте GBP
Остале информације
Временска зона UTC +0 (WET)
UTC +1 (WEST)2
Интернет домен .uk
Позивни број +44

Велс (енгл. Wales; вел. Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства. Налази се на југозападу Уједињеног Краљевства и граничи се са Енглеском на истоку. То је келтска земља у којој се говори и велшким језиком иако су келтски елементи у Енглеској и Шкотској готово ишчезли.

Термин Кнежевина Велс (енгл. Principality of Wales; вел. Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, побједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замијењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.

Етимологија[уреди]

Поријекло имена Велс потиче од англо-саксонске ријечи wealhas што значи странац, а коријен те ријечи може се наћи и у још неколико европских регија гдје су германски народи дошли у додир с негерманским културама. Тако постоје Валонија у Белгији или Влашка (Валахија) у Румунији.

Географија[уреди]

Велс се налази на полуострву у југозападном делу Уједињеног Краљевства. Површина Велса је 20.779 km², око 274 km дужине и око 97 km ширине. Велс се граничи са Енглеском на истоку, Бристолским заливом на југу, каналом светог Ђорђа и Ирским морем на сјеверу. Велс има приближно 1.200 km обале. Око обале се налази неколико мањих острва, највеће је Англси на сјеверозападу.

Већина Велса је брдовита, посебно у средишњем и сјеверном дијелу. Планински врхови су се формирали за вријеме задњег леденог доба, када је Британско острво било прекривено ледом. Највећи врх је Сновдонија који је на 1.085 m надморске висине.

Највиша забиљжена температура је измјерена 2. августа 1990. +35,2 °C, а најнижа 21. јануара 1940. -23,3 °C.

Историја[уреди]

Праисторија[уреди]

Најстарији трагови насељености датирају из палеолита. У раздобљу 2000500. п. н. е. Британска острва су била насељена Иберима. Око 600. п. н. е. на острва су се населили Келти који су дошли у два селидбена таласа. У другом таласу долазе Бретонски Келти који насељавају Енглеску, Велс и шкотску равницу.[1] С временом, Келти свладавају иберско становништво и намећу се као владајућа аристократија.

Римска окупација[уреди]

Римљани освајају већи дио Велса крајем 1. века.

Средњи вијек[уреди]

Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса.

Велс је изгубио политичку независност 1282. када је краљ Енглеске Едвард I побиједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су замијењени енглеским тек 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу.

Политика[уреди]

Економија[уреди]

Дијелови Велса су индустријски развијени још од 18. века. Рударство је у 19. вијеку привлачило доста емиграната, у регију сјеверно од Кардифа. Вађење угаља, гвожђа, живе, бакра и злата је било заступљено. Због врсте земље, пољопривреда није развијена, док је узгајање стоке било развијеније. Велс, због својих националних паркова и природе привлачи велики број туриста, који играју велику улогу у мањим срединама.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2001, Велс је тада имао 2.903.085 становника. Да је независна држава био би на 134 месту. 25% становништва није рођена у Велсу, углавном су из Енглеске, док је само 2% становништва рођено ван Уједињеног Краљевства.

Енглески језик говоре скоро сви становници, који је de facto главни језик. Поред енглеског, око 20% становништва говори и велшки језик, који је такође службени језик.

Најраспрострањенија религија у Велсу је хришћанство (72%). Велшка пресбетеријска црква је највећа. Настала је од Велшке методистичке цркве у 18. вијеку коју је присвојила црква Енглеске 1811. године. Око 2% становништва нису хришћани, док је 18% без религије.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]