Сајбер малтретирање

С Википедије, слободне енциклопедије

Sajber maltretiranje (engl. cyberbullying) је коришћење интернета и сличних технологија за наношење штете људима намерно, понављајући, непријатељски начин.[1] Како је све више заступљено у друштву, посебно међу младим људима, законодавни органи и савесне компаније су се подигле да се боре против сајбер малтретирања.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Термин сајбер малтретирање је прво дефинисао Канадски учитељ и активиста против-малтретирања Билл Белсеy, као "коришћење информација и технологија да бисе подражавало намерно, понављајуће и непријатељско понашање од стране појединца или групе, која има намеру да друге малтретира."[1]

Сајбер малтретирање је изнова било дефинисано као"када се интернет, мобилни телефони или други уређаји користе да шаљу или објављују текстове или слике које имају намеру да повреде или осрамоте друге особе".[2] Други истраживачи користе сличан језик да објасне овај феномен.[3][4]

Једноставно сајбер малтретирање представља константо слање емаил-ова некоме ко нас је обавестио да не жели даље контакте са нама, то може да буде слање наслова који садрже претње, сексулане намере, пежоративне налепнице (односно говор мржње), прављење жртава тако што правимо од њих субјекте исмевања на форумима и постављање лажних изјава како бисмо их изложили понижењу.

Сајбер насилници могу да обелодане жртвине личне податке(нпр. право име, адресу или место посла/школе) на веб-страницама или форумима или могу да се представе као жртва ради објављивања материјала у њихово име која их омаловажавају и исмевају. Неки сајбер насилници саљу претеће и злостављајуће емаил-ове и инстант поруке жртвама, док други сајбер насилници објављују на форумима неистините, компромитујуће податке о жртвама, подстичући друге да их не воле и да се удружују против њих .

Дечји извештаји о лошем понашању једни према другима, почињу вец од другог разреда. Истраживања показују да дечаци започињу безобразну мрежну активност пре девојчица. Међутим, у средњим школама, девојчице ће пре да ступе у сајбер малтретирање него дечаци.[5] Било да је насилник девојчица или дечак, њихов циљ је да намерно исмевају друге, малтретирају, застрашују или да прете преко мреже једни другима. Ово малтретирање се дешава преко емаил-ова, текст порука, објавама на блоговима и веб-страницма.

Сајбер малтретирање и Сајбер ухођење[уреди | уреди извор]

Сајбер малтретирање није ограничено само на децу, вец се препознаје и код одраслих. Када је ово понашање упућено од одраслог ка одраслом понекад на полној основи, користи се термин сајбер уходјење или сајбер узнемиравање. Циљ сајбер уходе је да се угрози жртвин посао, репутација или безбедност.

Истраживања[уреди | уреди извор]

У лето 2008, истраживачи Самеер Хиндуја (Флорида Атлантиц Университy) и Јустин Патцхин (Университy оф Wисцонсин-Еау Цлаире) издали су књигу о сајбер малтретирању која сумира постојећа истраживања о сајбер малтретирању. (Буллyинг Беyонд тхе Сцхоолyард: Превентинг анд Респондинг то Цyбербуллyинг).[6] Њихови истраживачки документи о случајевима сајбер малтретирања су у порасту последњих година. Користећи слободан узорак од отприлике 2000 средњошколаца из велике школске регије у јужним деловима Сјединих Америћких Држава, око 10% испитаника су били сајбер малтретирани у претходних 30 дана док су 17% њих изјавили да су били сајбер малтретирани током свог живота.[6] Ови проценти су нижи него код резултата ранијих истраживања, Хиндуја и Патцхин истичу да је то због тога што су раније студије претежно биле одржане међу старијим адолесцентима. То јест, старија омладина користи Интернет чешће и много је лакше да искусе сајбер малтретирање него млађа деца.[4][7][8]
Соурандер ет ал. (2010) спровео је популацијску крос-секцију студију која се одржала у Финској. Аутори ове студијеузели су самоизвештаја од 2215 Финских адолесцената између 13 и 16 година старости о сајбер малтретирању и сајбер жртвама у протеклих 6 месециОткривено је да међу тоталном узорку, 4,8% су били само сајбе ржртве, 7,4% су били само сајбер насилници и 5,4% су били сајбер насилници и жртве. Статус сајбер жртве је био асоциран са различитим факторима, укључујући емотивне и пеер проблеме, проблеме са спавањем и са осецајем безбедности у школи.. Статус сајбер насилника је био повезан са факторима као штосу хиперактивност и ниско просоцијално понашање, такође и о проблемима преступа. Сатус сајбер насилника - жртва је повезан са свим ризичним факторима који су повезани са статусима сајбер жртве и сајбер насилника. Аутори ове студије су закључили да је сајбер малтретирање као и сајбер виктимизација повезани су са психијатриским проблемима, али и са психосоматским проблемима. Многи адолесценти у студији су пријавили да су имали главобоље или проблеме са спавањем. Аутори верују да њихови резултати показују да су потребне нове идеје како да се спречи сајбер малтретирање и шта чинити каада се то већ деси. Ово је светски проблем који се мора озбиљно схватити.[9]

Извештаји и статистике[уреди | уреди извор]

Дистрибутион оф цyбербуллyинг венуес усед бy yоунг пеопле ин тхе УС, аццординг то тхе Центерс фор Дисеасе Цонтрол

Натионал Цриме Превентион Цоунцил извештава да је сајбер малтретирање проблем који утиче скоро на половину Америчких тинејџера.[10]

У 2007 години, Деббие Хеимоwитз, мастер студнет Станфорд Университy, креирала је Адина'с Децк, филм заснован на акредитованом истраживању из Станфорда. Она је радила у фокус групама десет недеља у три школе како би истражила проблем сајбер малтретирања у Северној Калорини. Налази утврђују да је више од 60% студената било сајбер малтретирано и бли су жртве сајбер малтретирања. Филм се сада користи у учионицама широм земље. Његов циљ је да студенти разумеју ову тему. Средња школа Меган Меиер константно корисити филм како би решила кризу у њеном граду.

У септембру 2006, АБЦ Неwс[11] су известили на основу извештаја спроведеног од стране I-Сафе.Орг.[12] Ова 2004 иyвештај од 1500 ученика, између 4-8 разреда извештава:

  • 42% деце су била малтретирана за време боравка на интернету. Један од четворо је рекло да се то десило више од једном.
  • 35% деце каже да су били прећени на интернету. Скоро једно од петоро деце каже да се десило више од једног пута.
  • 21% деце је примило безобразне или претеће емаил-ове или друге поруке.
  • 58% деце признаје да им је неко рекао безобразне или увредљиве ствари преко интернета. Више од четворо до десет каже да се десило више од једног пута.
  • 58% њих није рекло родитељима или старијој особи о безобразним или увредљивим стварима који су им се десили на интернету.

Извештај 2006 Харрис Интерацтиве[13] известава:

  • 43% Америчких тинејџера је искусило неку врсту сајбер малтретирања у протеклих годину дана.

Слично је Канадска студија открила:

  • 23% анкетираних средњошколаца је било малтретирано преко емаил-ова
  • 35% у собама за причање
  • 41% преко текст порука на њиховим телефонима
  • Комплетно 41% њих није знало идентитет извршилаца.

Yоутх Интернет Сафетy Извештај-2, спроведен од Цримес Агаинст Цхилдрен Ресеарцх Центер код Универзитета Неw Хампсхире у 2005, нашла је да 9% младих у анкети су искусили неку врсту узнемиравања.[14] Извештај је био репрезентативна национална телефонска анкета од 1500 младих, година између 10 и 17. Једна трећина су осећали нервозу због инцидента, са нервозом која се више осећа ко млађих одазивача и оних који су били жртве (укљујући разговори телефоном, послатих дарова или посећивани кући од узнемиривача).[15] Поређење са младима који нису били узнемиривани, жртве ће пре да имају социјалних проблема. Са друге стране, млади који узнемиравају друге ће пре да имају проблеме са кршењем правила и агресијом.[16] Значајно преклапање је виђено — малди који су узнемиривани ће значајно пре да малтретирају друге.

Хиндуја и Патцхин су завршили студију у лето 2005, од отприлике 1500 адолесцената, корисника интернета, нађено је да једна трећина младих било жртва интернетаи преко 16% извешталаца је признало да је сајбер малтретирало друге. Мада у већини случајева сајбер малтретирања је укључивало релативно благо понашање(41% су били непоштовани, 19% су погрдно називани), преко 12% било физички прећено и око 5% је било уплашено за њихову безбедност. Мање од 15% је рекло одраслима о инциденту.[7]

Додатна истраживања од Хиндуја и Патцхин[17] су нашли да млади који пријаве да су били жртве сајбер малтретирања такође доживе стрес или напор који је увези са офлајн проблемом понашања као што је бежање од куће, варање на школском тесу, изостанка из школе или коришћење алкохола или марихуане. Аутори прихватају да обе ове студије пружају само прелиминарне информације о природи и последицама онлајн насилништва, услед методолошких препрека које су увези са онлајн анкетом.

Према 2005 извештају од Натионал Цхилдрен'с Хоме фондације и Тесцо Мобиле[18] од 770 малдих између 11 и 19 година, 20% испитаника су открили да су били малтретирани електронским средствима. Скоро 3/4(73%) су изјавили да су знали насилника, док 26% су изјавили да је преступник био странац.10% испитивача је нагласило да је друга особа узела слику и/иливидео о њима помоћу камере на мобилном телефону, то чини да се осећају нелагодно, срамотно или угрожено. Много младих се осећа нелагодно да исприча меродавној личности да су били жртве сајбер малтретирања због страха да ће им приступ технологијама бити одузет; док 24% и 14% је рекло родитељима или наставнику искрено, 28% није рекло ником док 41% је рекло пријатељу.[18]

Извештај од Цримес Агаинст Цхилдрен Ресеарцх Центер у Универзитету Неw Хампсхире у 2000 години, открили су да 6% младих људи у анкети је доживело неку врсту узнемиравања, укључујући претње, негативне трачеве и 2% је доживело болно узнемиравање.[19]

Извештај о резултатима специјалне мета анализе из земаља Европске Уније, Хасебринк ет ал. (2009)[20] је проценио да отприлике 18% младих у Европи су били "малтретирани/узнемиривани/праћени преко интернета и мобилних телефона. сајбер узнемиравање се котира за младе људе међу чланицама ЕУ од 10% до 52%.

Опште народни Аустралиан Цоверт Буллyинг Преваленце Извештај (Цросс ет ал., 2009)[21] оцењивао је искуства сајбер малтретирања међу 7418 студената. Проценти сајбер малтретирања су се повећали са годинама, 4,9% студената у четвртом разреду је пријавило сајбер малтретирање у поређењу са 7,9% у деветом разреду. Цросс ет ал.,(2009) је известило да су проценти насилништва и узнемиравања били нижи, али такође у порасту са годинама. Само 1,2% студената цетвртог разреда је пријавило сајбер малтретирање других насупрот 5,6% студената деветог разреда.

Поређење са традиционалним насилништвом[уреди | уреди извор]

Одређење битне карактеристике онлајн технологија повећавају вероватноћу да ће оне бити злоупотребљене.[4] Насупрот физичком малтретирању, електронски насилници могу да остану виртуелни анонимуси користећи тренутне емаил налоге, псеудониме у собама за причање, програме ћаскања, слање порука преко телефона и друге Интернет могућности да се прикрије идентитет.

Електронским форумима недостаје супервизија. Док угошћивачи чета редовно прате дијалоге у неким собама за причање у труду да надгледају разговоре и казне непристојне индивидуалце. С друге стране, лицне поруке послате између корисника(као што су електронски емаил или текст поруке су видљиве само од стране пошиљаоца и примача, такорећи ван контроле су администратора. А када тинејџери знају више о компјутерима и мобилним телефонима него њихови родитељи и заштитници, они су дакле у могућности управљања технологијом без опасности да ће њихов родитељ открити искуство са насилништвом(било као жртва или преступник).

Други фактор је неодвојивост мобилног телефона и власника, правиће тако ту особу потенцијалним кандидатом за жртвовање. Корисници углавном треба да држе упаљене телефоне због исправне сврхе, што пружа прилику онима са лошим намерама да ступе у константно нељубазно понашање као што је узнемиравање телефонским позивима или претећим и увредљивим исказима од стране капацитета поруке мобилног телефона. Сајбер малтретирање пробија зидове дома, традиционално место где жртве могу да потраже спас од других типова насилништва. Овај упад у кућни живот жртве сајбер насилника је јединствен начин у којем интернет може "да истовремено креира сензацију изложености (цео свет те гледа) и отудјење (нико не разуме)."[22] За младе који искусе срамоту или само-мржњу, овај ефекат је опасан зато што може да доведе до екстремних само-изолација.

Штавише, насилници могу да се удруже против њихових жртава на електронским страницама ефикасније него што би то урадили у традиционалном малтретирању, пошто не постоји лимит колико људи се може прикључити..[23]

Једна потенцијална предност жртава сајбер малтретирања над традиционалним малатретирањем је што овај вид малтретирањаможе да се избегне тако што се неће одлазити на сајт/собе за причање.Емаил адресе и телефонски бројеви могу се променити; многи емаил налози сада нуде сервисе који аутоматски филтрирају долазеће поруке од конкретних пошиљаоца пре него што стигну у сандуче и телефони нуде сличне функције ИД примаоца.

Мада, ово не штити од свиф форми сајбер малтретирања; издавање погрдних материјала о особи на интернету је екстремно тешко да се спречи и једном кад се објави, милиони људи могу потенцијално да сниме пре него што се уклони. Неки преступници могу да постављају жртвине фотографије или едитоване фотографије као неславне приказе или лепећи жртвине слике на гола тела. Примери популарних форума за откривање персоналних информација или слика за "кажњавање непријатеља укључују "Хонг Конг Голден Форум, Ливе Јоурнал, и скорашњи ЈуицyЦампус. Упркос томе што је сајбер малтретирање кршење услова коришћења сервиса, многи сајтови социјаних мрежа се користе у те сврхе[24]

Штетни ефекти[уреди | уреди извор]

Истраживања показују озбиљне последице на жртвама сајбер малтретирања.[4][7][8][25] На пример, жртве имају ниже самопоуздање, повећану идеју самоубиства и различите емоционалне одговоре: освете, осећај страха, фрустрације, љутитости и потиштености .[6]

Једна од најопаснијих последица је да жртва почне да избегава пријатеље и активности, што је често и сама намера сајбер насилника.

Сајбер малтретирање је толико опасно да може да доведе до тога да жртва почини самоубиство. Постоји најмање четири примера у Сједињениим Америчким Државама где је сајбер малтретирање било повезано са самоубиством тинејџера.[6] Самоубиство Меган Меиер је скорашњи пример који је резултовао осудом старијег нападача.

Застрашивање, емотивне штете, самоубиства[уреди | уреди извор]

Према Цyбербуллyинг Ресеарцх Центер, "било је неколико високопрофилних случаја у којима су тинејџери одузимали себи животе делом због тога што су били узнемиривани и малтретирани преко интернета. Феномен који смо изразили сајбер самоубиство, по индиректним или директним утицајем онлајн агресије."[26] У Србији најпознатија особа која је извршила самоубиство због сајбер малтретирања је јутјуберка Кика Ђукић.

Опирање младих да причају са меродавним личностима о случајевима сајбер малтретирања је довело до фаталних исхода. Најмање троје деце између 12 и 13 година је починило самоубиство услед депресије настале због сајбер малтретирања, према наводима извештаја од УСА Тодаз и Балтиморе Еxаминер. Ово укључује самоубиство Рyан Халлиган и самоубиство Меган Меиер.

Зреле особе и радно окружење[уреди | уреди извор]

Сајбер малтретирање није лимитирано на личне нападе или децу. Сајбер узнемиравање које се односи на сајбер ухођење када укључује зреле особе, дешава се у радном окружењу или на компанијим сајтовима, блоговима или критикама производа.

Извештај од 1072 запослена од стране Дигнитз и Wорк партнерсхип открила је да један од пет су били малтретирани на послу преко емаил-ова и истраживање је открило да један од десет УК(Унитед Киндом) запослених верује да је сајбер малтретирање проблем у њиховом радном окружењу .[27]

сајберуходачи користе објаве, форуме, дневнике и друга онлајн средства да прикажу жртву у лажном и лошем светлу. Питање одговорности за узнемиравање је проблематично за законодавну заштиту с обзиро да прави аутори увредљивог материјала су, мање или више, не само анонимуси, него беy трага. Ипак, злостављање треба да буде редовно пријављено компанијим службеницима.

Препознавање тактика сајбер малтретирања одраслих на радном окружењу[уреди | уреди извор]

Уобичајене тактике које користе сајбер уходачи је да вандализују претраживач или енциклопедију, да прете жртвиним зарадам, запослењу, репутацији или безбедности. Различите компаније проналазе случајеве сајбер ухођења(у коме су умешане зреле особе) пратећи шему понављања акција против мете. Мотиви варирају(романтични, пословни склоп интереса или лична несвиђања) у зависности како уходилац види жртву. Мрежно-засноване производе или сервисе треба искористити против сајбер уходача у узнемиравању или клеветању њихових жртава.

Извор клеветања изгледа да потиче од четири типова информацијских провајдера: Веб блогова, индустријских форума или табли и комерцијалних веб сајтова. Студије откривају да су неки мотиви због личних несвиђања, постоји понекад директна економска мотивација од сајбер уходача, укључујући сукоб интереса.

Подршка заједнице[уреди | уреди извор]

Неколицина компанија и организација су у савезу како би пружили и обавестили о овом проблему. Неки циљају да информишу и пруже мере како да се избегне као и уништи сајбер малтретирање и сајбер узнемиравање. Антималтретирање донација Ацт Агаинст Буллзинг, лансирала је кампању СајберДобар(ЦзберКинд) у Августу 2009 да промовише позитивне стране интернета.

Предузећа су развила алате која помажу у борби са сајбер малтретирањем. У 2008, компанија Ванден је избацила алат који дозвољава деци да аутоматски обавесте одређене одрасле особе када су малтретирани или узнемиравани онлајн. Сајбер насилник узбуна такође убележава претеће поруке тако што снима приказ екрана дететовог компјутера када дете активира узбуну. ЦyберПатрол и ЛоокБотхWаyс су два предузећа која прате интернет трендове.[28]

У 2007, Зоутубе је представио први Антималтретирање канал за младе(БеатБуллyинг) ангажујући славне личности да се боре против овог проблема.[29]

Мосслеy Холлинс Средња школа у Манчестеру је скоро узела чеону позицију у развијању ресурса и материјала у Великој Британији за школе и сервисе које користе. Wилл Аиткен, координатор ИЦТ, је организовао први државни дан свесности сајбер малтретирања за студенте и родитеље.[30]

У марту 2010, 17-годишњу девојчицу Алеxис Скзе Пилкингтон родитељи су нашли мртву у њеној соби. Њени родитељи су тврдили да после учесталог сајбер малтретирања она приморана на самоубиство. Убрзо после њене смрти, напади су се наставили. Чланове једног вебсајта форума, називани су "еБаумс Wорлд", "Баумс" и "ЕБ", почели су да "пале" меморијалне странице тинејџера на друштвеној мрежи Фацебоок.. Коментари су укључивали изразе задовољства на смрт, са сликама које су изгледале као банана, на њиховим профилним сликама. Родбина и пријатељи од покојног тинејџера су одговорили тако што су креирали Фацебоок групе које руше сајбер малтретирање и намерно узнемиравање, са логоима иза банана иза црвеног круга са дијагоналном линијом кроз њих.[31]

У медијима и поп култури[уреди | уреди извор]

  • Адина'с Децк— филм о три осмака који помажу пријатељу који је био сајбер малтретиран.
  • Лет'с Фигхт Ит Тогетхер— филм направљен одЦхилднет Интернатионал да буде коришћен у школама због подизања свесности и подржавања дискусије око сајбер малтретирања.
  • Одд Гирл Оут— филм о девојчици која је малтретирана у школи и онлајн.
  • Ат а Дистанце— кратак филм, направљен од НетСафе за публику од 8-12 година. Оно наглашава форме и ефекте сајбер малтретирања и важност посматрача.
  • Цyбербуллy— Тв филм, емитован Јула 17, 2011 на АБЦ Фамилy. Сличан Одд Гирл Оут,он такође описује девојчицу која је малтретирана у школи и онлајн.

Такође види[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цyбербуллyинг.орг – садржи прву формалну дефиницију сајбер-малтретирања од Билл Белсеy. Преузета Јула 6, 2011.
  2. ^ Натионал Цриме Превентион Цоунцил Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2012). Нцпц.орг. Преузето Јула 6, 2011.
  3. ^ Буллyинг Беyонд тхе Сцхоолyард: Превентинг анд Респондинг то Цyбербуллyинг, бy Ј.W. Патцхин анд С. Хинуја; Саге Публицатионс, (Цорwин Пресс, 2009)
  4. ^ а б в г Патцхин, Ј. W. & Хиндуја, С. (2006). Буллиес мове беyонд тхе сцхоолyард: А прелиминарy лоок ат цyбербуллyинг Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2010) Yоутх Виоленце анд Јувениле Јустице, 4(2), 148–169.
  5. ^ Цyбербуллyинг дефиес традитионал стереотyпе: Гирлс аре море ликелy тхан боyс то енгаге ин тхис неw тренд, ресеарцх суггестс Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2013) Септембер 1, 2010
  6. ^ а б в г Хиндуја, С.; Патцхин, Ј. W. (2009). Буллyинг беyонд тхе сцхоолyард: Превентинг анд респондинг то цyбербуллyинг. Тхоусанд Оакс, ЦА: Цорwин Пресс. ISBN 978-1-4129-6689-4. 
  7. ^ а б в Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2008). Cyberbullying: An Exploratory Analysis of Factors Related to Offending and Victimization. Deviant Behavior, 29(2), 129–156.
  8. ^ а б Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2007). Offline Consequences of Online Victimization: School Violence and Delinquency. Journal of School Violence, 6(3), 89–112
  9. ^ Sourander A, Klomek AB, Ikonen M, Lindroos J, Luntamo T, Koskeiainen M, et al. (2010). „Псyцхосоциал риск фацторс ассоциатед wитх цyбербуллyинг амонг адолесцентс: А популатион-басед студy.”. Арцхивес оф Генерал Псyцхиатрy. 67 (7): 720—728. 
  10. ^ НЦПЦ.орг Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2012). НЦПЦ.орг. Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  11. ^ АБЦнеwс.цо.цом. Абцнеwс.го.цом. Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  12. ^ Исафе.орг. Исафе.орг. Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  13. ^ Беатинг тхе цyбербуллиес; Таргетс оф таунтинг неед хелп турнинг тхе таблес он торменторс Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2011), Алл Бусинесс, Цyнтхиа Г. Wагнер, Септ 1, 2008
  14. ^ Wолак, Ј., Митцхелл, К.Ј., & Финкелхор, D. (2006). Онлине Вицтимизатион оф Yоутх: Фиве Yеарс Латер. Алеxандриа, ВА: Натионал Центер фор Миссинг анд Еxплоитед Цхилдрен.
  15. ^ Yбарра, M.Л., Митцхелл, К.Ј., Wолак, Ј., & Финкелхор, D. Еxамининг цхарацтеристицс анд ассоциатед дистресс релатед то Интернет харассмент: финдингс фром тхе Сецонд Yоутх Интернет Сафетy Сурвеy. Педиатрицс. 2006 Оцт;118(4):е1169-77
  16. ^ Yбарра, M.Л. & Митцхелл, К.Ј. Преваленце анд фреqуенцy оф Интернет харассмент инстигатион: имплицатионс фор адолесцент хеалтх. Ј Адолесц Хеалтх. 2007 Ауг;41(2):189-95
  17. ^ Хиндуја, С. & Патцхин, Ј. W. (2007). Оффлине Цонсеqуенцес оф Онлине Вицтимизатион: Сцхоол Виоленце анд Делинqуенцy. Јоурнал оф Сцхоол Виоленце, 6(3), 89–112.
  18. ^ а б Натионал Цхилдрен'с Хоме. (2005).Путтинг У ин тхе пицтуре. Мобиле Буллyинг Сурвеy 2005. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2005)(пдф)
  19. ^ Финкелхор, D., Митцхелл, К.Ј., & Wолак, Ј. (2000). Онлине вицтимизатион: А репорт он тхе натион’с yоутх. Алеxандриа, ВА: Натионал Центер фор Миссинг анд Еxплоитед Цхилдрен.
  20. ^ Хасебринк, У., Ливингстоне, С., Хаддон, L. анд Óлафссон, К.(2009) Цомпаринг цхилдрен’с онлине оппортунитиес анд рискс ацросс Еуропе: Цросс-натионал цомпарисонс фор ЕУ Кидс Онлине. ЛСЕ, Лондон: ЕУ Кидс Онлине (Деливерабле Д3.2, 2нд едитион). ISBN 978-0-85328-406-2. lse.ac.uk[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
  21. ^ Cross, D., Shaw, T., Hearn, L., Epstein, M., Monks, H., Lester, L., & Thomas, L. 2009. Australian Covert Bullying Prevalence Study (ACBPS). Child Health Promotion Research Centre, Edith Cowan University, Perth Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2012). Дееwр.гов.ау. Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  22. ^ Пуар, Јасбир. „Ецологиес оф Сеx, Сенсатион, анд Слоw Деатх”. Перисцопе. Социал Теxт. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2012. Приступљено 15. 12. 2011. 
  23. ^ Буллиес версус Вицтимс: Wар wитх Wордс. Консидерит.блогспот.цом (Фебруарy 5, 2011). Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  24. ^ Цyбербуллyинг Цоммон, Море Со Ат Фацебоок Анд МyСпаце Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2010) by Thomas Claburn, Information week; June 27, 2007
  25. ^ Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the schoolyard: Preventing and responding to cyberbullying
  26. ^ Hinduja, Sameer; Justin W. Patchin (2009). „Cyberbullying Research Summary”. Archives of Suicide Research. Приступљено 04/25/2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  27. ^ One in 10 workers experiences cyberbullying in the workplace Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2012) Јулy 26, 2007
  28. ^ Тоолс Хелп Фамилиес Цомбат Цyбер Буллyинг Wитх Алертс, Типс Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2010) бy К.C. Јонес; Информатион Wеек, Оцтобер 1, 2008
  29. ^ YоуТубе тацклес буллyинг онлине ББЦ Неwс, Новембер 19, 2007
  30. ^ СЕЦ-ед.цо.ук Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2016). СЕЦ-ед.цо.ук. Ретриевед он Јулy 6, 2011.
  31. ^ Схаw, Бетх. (Марцх 22, 2010) Алеxис Пилкингтон Фацебоок Нигхтмаре: Цyбер Буллиес, Теен Суициде Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2012). Law.rightpundits.com. Retrieved on July 6, 2011.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Berson, I. R., Berson, M. J., & Ferron, J. M.(2002).Emerging risks of violence in the digital age: Lessons for educators from an online study of adolescent girls in the United States.Journal of School Violence, 1(2), 51–71.
  • Burgess-Proctor, A., Patchin, J. W., & Hinduja, S. (2009). Cyberbullying and online harassment: Reconceptualizing the victimization of adolescent girls. In V. Garcia and J. Clifford [Eds.]. Female crime victims: Reality reconsidered. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. In Print.
  • Keith, S. & Martin, M. E. (2005). Cyber-bullying: Creating a Culture of Respect in a Cyber World.Reclaiming Children & Youth, 13(4), 224–228.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2007). Offline Consequences of Online Victimization: School Violence and Delinquency. Journal of School Violence, 6(3), 89–112.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2008). Cyberbullying: An Exploratory Analysis of Factors Related to Offending and Victimization. Deviant Behavior, 29(2), 129–156.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the Schoolyard: Preventing and Responding to Cyberbullying. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
  • Patchin, J. & Hinduja, S. (2006). Bullies Move beyond the Schoolyard: A Preliminary Look at Cyberbullying. Youth Violence and Juvenile Justice', 4(2), 148–169.
  • Tettegah, S. Y., Betout, D., & Taylor, K. R. (2006). Cyber-bullying and schools in an electronic era. In S. Tettegah & R. Hunter (Eds.) Technology and Education: Issues in administration, policy and applications in k12 school. PP. 17–28. London: Elsevier.
  • Wolak, J. Mitchell, K.J., & Finkelhor, D. (2006). Online victimization of youth: 5 years later. Alexandria, VA: National Center for Missing & Exploited Children. Available at unh.edu
  • Ybarra, M. L. & Mitchell, J. K. (2004). Online aggressor/targets, aggressors and targets: A comparison of associated youth characteristics. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 45, 1308–1316.
  • Ybarra ML (2004). Linkages between depressive symptomatology and Internet harassment among young regular Internet users. Cyberpsychol and Behavior. Apr;7(2):247-57.
  • Ybarra ML, Mitchell KJ (2004). Youth engaging in online harassment: associations with caregiver-child relationships, Internet use, and personal characteristics. Journal of Adolescence. Jun;27(3):319-36.
  • Frederick S. Lane, Cybertraps for the Young, (Chicago: NTI Upstream, 2011)

Eksterni linkovi[уреди | уреди извор]