Пређи на садржај

Сексуални рад миграната

С Википедије, слободне енциклопедије

Сексуални рад миграната је сексуални рад којим се баве поједини мигранти. Сексуални рад подразумева пружање сексуалних услуга, еротски плес, секс преко телефона (тзв. хотлине), као и учешће у порно индустрији у замену за новац. Мигранти су физичка лица која бораве у одређеној држави која није њихова матична држава. Сексуални рад треба разумети као добровољно бављење пружањем сексуалних услуга у замену за новац, за разлику од трговине људима која представља принуду на сексуалну експлоатацију жртве.[1]

Демографија и окружење

[уреди | уреди извор]

Истраживачима је тешко да дођу до тачних података о броју и каракстеристикама миграната који се баве сексуалним радом. Ипак, препознато је да највећи проценат миграната који се баве сексуалним радом чине особе женског пола, за разлику од грађевинских и пољопривредних радова, где највећи део чине мушкарци.

Удео миграната међу сексуалним радницима варира од земље до земље. Тако у Великој Британији, мигранти који се баве сексуалним радом чине око 37% свих сексуалних радника, док тај удео у Шпанији иде и до 90%.

Оно што разликује мигранте сексуалне раднике од осталих сексуалних радника јесте :

  • у највећем броју случајева нелегална имиграција у страну државу
  • лоше познавање званичног језика државе у којој се налазе
  • лош социоекономски статус.

Разлози миграције

[уреди | уреди извор]

Најчешћи разлог миграције јесу лоше економско стање и лоши услови живота у матичној држави. То је најчешће случај са државама које се налазе у ратном стању, или су у скорашњој историји учествовале у ратним сукобима, што је довело до лошег економског стања и лоших услова живота становника те државе.

Разлози бављења сексуалним радом

[уреди | уреди извор]

Највећи део миграната који се баве сексуалним радом чине жене. Најчешће се одлучују за сексуални рад јер та делатност доноси далеко више прихода од алтернативних делатности као што су чување деце, сређивање станова и пословних објеката, рад у фабрици.

Проблеми у подацима и истраживању

[уреди | уреди извор]

Сексуални рад миграната, као и уостало сексуални рад, тешко се статистички прате.

Највећи проблеми у истраживању сексуалног рада миграната су следећи:

  • Однос правног поретка према пружању сексуалних услуга
  • Илегалан боравишни статус
  • Колизија категорија сексуалног рада и трговине људима.

Однос правног поретка према пружању сексуалних услуга

[уреди | уреди извор]

Поједине државе су декриминализовале проституцију и у кривичном и у прекршајном законодавству. Такав законски третман пружа већу заштиту онима који се баве пружањем сексуалних услуга, у том смислу што их у својој делатности полиција не омета, штавише они могу без бојазни да се обрате полицији у случају да у свом раду доживе насиље, и полицјиа је у том случају дужна да реагује. Управо такав либералан законски режим према сексуалном раду даје могућност држави да статистички прати тренд бављења делатностима пружања сексуалних услуга, и уочи евентуалне проблеме у тој области. Они који се баве пружањем сексуалних услуга пристаће да учествују у истраживањима у овој области, јер неће сносити никакве негативне правне последице ако подаци о њима и њиховој делатности буду доступни органима државне управе.

Грађани који се баве пружањем сексуалних услуга треба да буду обавештени о томе да се подаци који су прикупљени од њих, а који се тичу њихове личне сфере, имају чувати у складу са законом који уредјује заштиту података о личности, и да се тако прикупљени подаци имају употребити само за сврхе за које су и прикупљени. Саопштавање , пренос, и уопште свако друго коришћење туђих података ван сврхе због које су прикупљени представља дело кажњиво према прописима казненог законодавства.

У Републици Србији, пружање сексуалних услуга није више кривично дело, али је задржано као прекршај у закону којим се уређује јавни ред и мир. Ипак, правне последице извршења дела које је квалификовано као прекршај далеко су лакше од правних последица извршења дела које је квалификовано као кривично дело.

Илегалан боравишни статус

[уреди | уреди извор]

Један део миграната борави у државама које им нису издале боравишне дозволе, нити друге исправе које им омогућују легалан боравак. Најчешће су та група миграната доспели у дотичну државу помоћу криминалних група које се баве кријумчарењем миграната. У страху да не буду депортовани у своју матичну државу, ова група миграната ће одбити било какву сарадњу, па и у домену истраживања која се тичу сексуалног рада миграната.

Колизија категорија сексуалног рада и трговине људима

[уреди | уреди извор]

Проституција, односно комерцијално пружање сексуалних услуга, различита је категорија од трговине људима. Проституција у својој категорији подразумева слободну вољу, добровољно бављење пружањем сексуалних услуга у замену за новац, док је код трговине људима управо супротно. Жртва трговине људима не жели да пружа сексуалне услуге у замену за новац, она је на то приморана од стране криминалаца који је држе у заточеништву и присиљавају је различитим методама да се бави пружањем сексуалних услуга. Грађани који се баве проституцијом, присвајају у потпуности приходе добијене пружањем сексуалних услуга, и њима слободно располажу. Жртве трговине људима све приходе добијене пружањем сексуалних услуга преносе криминалцу који управља њима и држи их у заточеништву.

Истраживачи у домену сексуалног рада, у својим истраживањима морају јасно раздвојити субјекте који се добровољно баве пружањем сексуалних услуга и оних за које се сумња да могу бити жртве трговине људима, што није увек лак задатак. Та диференцијација постаје још тежа кад се ради о мигрантима који се баве пружањем сексуалних услуга, јер за ову категорију становништва постоји појачан ризик од трговине људима. Истраживач, као и остали грађани који посумњају да је поједини грађанин можда жртва трговине људима, дужни су да о томе обавесте полицију или јавно тужилаштво специјализовано за организовани криминал. Ако грађанин жели да сачува своју анонимност, може анонимно обавестити о својим сумњама релевантну невладину организацију која се бави сузбијањем трговине људима, која би требала у том случају да се обрати истражним органима(јавно тужилаштво, криминалистичка полиција).

Сексуални рад миграната и трговина људима

[уреди | уреди извор]

Појачана опасност од трговине људима

[уреди | уреди извор]

Мигранти који услед економске оскудице долазе у друге земље како би побољшали свој економски и социјални статус често не налазе на подршку околине у којој се налазе. Дешава се да не могу пронаћи запослење које би им омогуцило адекватна финансијска средства за пристојан живот. То их наводи да потраже оне послове који нису популарни, али су боље плаћени од других послова који су им доступни. Како немају подршку од институција и социјалног окружења у коме се налазе, остају неинформисани, што их чини посебно рањивим групама када је у питању трговина људима. Управо из тог разлога је битно да се државне институције и невладине организације које се баве овим проблемом усмере и на ову групу људи.

Слободна воља или принуда

[уреди | уреди извор]

Проституцију или сексуални рад карактерише слободна воља да се врши таква делатност. Ако лице које се бави пружањем сексуалних услуга то не чини слободном вољом, већ на његову вољу утиче принуда, обмана или зависан однос у коме се то лице налази у односу на неко друго лице, онда се ради о трговини људима. Дакле воља, односно слобода или принуда, јесте дифферентиа специфица која раздваја ове две појаве.

Истраживачи у овој области су подељени у ставовима о томе да ли је сексуални рад миграната добровољни сексуални рад или је то само још један облик трговине људима. Један део њих сматра да је у питању само један вид проституције, дакле слободног сексуалног рада. Други сматрају да је у питању трговина људима, јер се мигранти налазе због своје ситуације у зависном положају и њихов положај поједине криминалне групе искоришћавају на тај начин што их уводе у комерцијално пружање сексуалних услуга и касније од њих одузимају део прихода који они зараде бавећи се сексуалним радом. Тешкоћи одређивања којој категорији сексуални рад миграната припада, отежавају и дефиниције трговине људима садржане у појединим међународним конвенцијама и протоколима о сузбијању трговине људима.

Правна питања

[уреди | уреди извор]

Правни статус миграната

[уреди | уреди извор]

Мигранти који немају легалан статус у одређеној страној држави страхују од тога да ће их владине имиграционе службе пронаћи и депортовати.То је разлог због кога ова група миграната одбија сарадњу са свим државним институцијама, па и са невладиним организацијама. Због тога је ова група миграната лишена могућности да има приступ агенцијама и организацијама које се баве здравственом, социјалном и правном подршком сексуалним радницима, па они бивају посебно рањива група, јер практично немају институционалну заштиту у случају да појединци над њима изврше поједина кривична дела са елементима насиља или у случају да им је потребна здравствена заштита, или поједини облици социјалне заштите. Претпоставља се да ова група миграната другим, алтернативним, начинима штити свој интегритет. Поједине земље, попут Велике Британије, формирале су владине агенције којима је циљ да и овој групи миграната пруже минималне стандарде социјалне, правне и здравствене заштите, као и могућност да мигрантима који желе да се врате у своју матичну државу, а немају легалан статус, нити финансијске могућности, буде обезбеђен посебан поступак током кога ће имати приступ свим службама социјалне, здравствене и правне заштите, имати довољно времена да у сарадњи са владиним агенцијама испланирају план повратка и да им трошкови повратка у матичну државу буду финансирани буџетским средствима Велике Британије.

Правни статус сексуалног рада односно проституције

[уреди | уреди извор]

Сексуални рад или проституција немају исти правни статус у свакој држави. У појединим државама сексуални рад је кривично дело, у другима само прекршај, а у осталима представља потпуно легалну делатност. Јание Цхуанг, истраживач у овој области, идентификовала је четири модела правне регулативе сексуалног рада:

  • Комплетна криминализација. У ову групу спадају државе које било који облик комерцијалног пружања сексуалних услуга инкриминишу казненим законом, и прописују казнене санкције за лица која се баве овим активностима.
  • Парцијална криминализација. Овај модел, тзв. ''Švedski model'', инкриминише само куповину сексуалних услуга, док је продавање сексуалних услуга ван домашаја казненог права. На овај начин се штите лица која се баве сексуалним радом, али истовремено гоне и кажњавају лица која користе сексуалне услуге у замену за новац.
  • Декриминализација. У ову групу спадају државе у којима није кажњиво законом бављење овим активностима.
  • Легализација. У ову групу убрајају се државе у којима постоји и развија се радно и социјално право посвећено заштити и транспарентности оних који се баве овим активностима. У овим државама постоје удружења сексуалних радника, која активно учествују у државној социјалној политици и законодавству.

Горе су већ наведене предности легализације сексуалног рада, тако да није потребно на овом месту наводити их поново.

Пружање сексуалних услуга у замену за новац легална је активност у Бразилу, Аргентини, Мексику, Великој Британији, Немачкој, Пољској, Шпанији, Италији, и Турској, док је кажњива у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Ирану, Ираку, Русији, Кини, Тајланду, Филипинима као и у већини земаља на афричком континенту.

У Републици Србији, комерцијално пружање сексуалних услуга, односно проституција, није кривично дело. Бављење проституцијом, али и коришћење услуга проституције , сматра се прекршајем против јавног реда и мира и запрећене су новчане казне од 50.000 до 100.000 РСД.

Сексуални рад и мигранти у Србији

[уреди | уреди извор]

Према сазнањима појединих медија, Србија припада групи земаља са високим процентом бављења проституцијом. Најмлађа ''prodavačica ljubavi'' коју су органи јавног реда процесуирали има 14 година. Узрок проституције је најчешће лоше финансијско стање. У пракси се најчешће за овај прекршај изричу казне до 330 евра у динарској противвредности.[2]

Постоје санзања појединих медија и организација за помоћ мигрантима које делују у Србији, да поједини држављани Србије домицилирани у Београду искоришћавају тежак положај у коме се мигранти налазе, и нуде новац дечацима и младим момцима у замену за сексуалне услуге. Организације за помоћ мигрантима у сарадњи са полицијом предузимају мере за сузбијање ове појаве.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Тампеп | Тхе Еуропеан Нетwорк фор тхе Промотион оф Ригхтс анд Хеалтх амонг Мигрант Сеx Wоркерс - ундер цонструцтион”. тампеп.еу (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-12. 
  2. ^ „АЛАРМАНТНО! СРБИЈА У САМОМ ВРХУ ПРОСТИТУЦИЈЕ: Родитељи подводе ћерке да би преживели! ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2018-05-14. 
  3. ^ „ЈЕЗИВО! Педофили у Београду спопадају децу мигранте и плаћају им 200 ДИНАРА ЗА СЕКС”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2018-05-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]