Пређи на садржај

Слободан претходни и информисани пристанак

С Википедије, слободне енциклопедије

Слободан претходни и информисани пристанак (ФПИЦ) има за циљ да успостави учешће и консултације целокупног аутохтоног становништва пре почетка развоја на земљи предака или коришћења ресурса на територији аутохтоног становништва.[1] Аутохтони људи имају посебну везу са својом земљом и ресурсима и насељавају једну петину Земљине површине. Таква подручја су еколошки богата обновљивим и необновљивим ресурсима.[2] Стил колективног власништва већине аутохтоних народа је у сукобу са модерним глобалним тржиштем и његовом сталном потребом за ресурсима и земљом. Како би се заштитила права старосједилачких народа, међународно право о људским правима створило је процесе и стандарде за заштиту њиховог начина живота и подстицање учешћа у процесу доношења одлука. Један такав метод је ФПИЦ процес. Постоје критике да многе међународне конвенције и уговори захтевају консултације, а не сагласност, што је много виши праг. Без захтева за саглашношћу, староседеоци не могу да ставе вето на владине пројекте и развоје у њиховој области који директно утичу на њихове животе и културу. ФПИЦ омогућава аутохтоним народима да имају право на самоопредељење и самоуправу у процесима доношења одлука у националним и локалним властима у вези са пројектима који се тичу њихових живота и ресурса.

Примери укључују управљање природним ресурсима, економски развој, коришћење традиционалног знања, генетске ресурсе, здравствену заштиту и образовање.

Интерпретација

[уреди | уреди извор]

Иако постоје бројне дефиниције и дебате о ФПИЦ-у,[3] Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду дефинисала је концепт ФПИЦ-а на следећи начин:[4]

  • Слободно једноставно значи да нема манипулације или принуде аутохтоног народа и да процесом сами управљају они који су погођени пројектом.
  • Претходно подразумева да се сагласност тражи довољно пре него што било које активности буду започеле или одобрене, а време за процес консултација морају да гарантују релативне власти.
  • Информисано сугерише да релевантни аутохтони људи добију задовољавајуће информације о кључним тачкама пројекта, као што су природа, величина, темпо, реверзибилност и обим пројекта, као и разлози за ток радова и његово трајање. Ово је најтежи термин од четири, јер различите групе могу сматрати да су одређене информације релевантније. Аутохтоно становништво такође треба да има приступ примарним извештајима о економским, еколошким и културним утицајима које ће пројекат имати. Аутохтони народи морају разумети језик који се користи.
  • Сагласност није дефинисана, али се даје или одбија након процеса који укључује консултације и учешће. Међутим, пука консултација сама по себи није замена за стварну сагласност.[5] Радна група УН за пословање и људска права напомиње да би староседелачки народи „требало аутономно да одреде како дефинишу и утврђују сагласност“.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лоренза Б. Фонтана анд Јеан Гругел, “Тхе Политицс оф Индигеноус Партиципатион Тхроугх ‘‘Фрее Приор Информед Цонсент”: Рефлецтионс фром тхе Боливиан Цасе” (2016) 77 Wорлд Девелопмент 249-261 ат 1
  2. ^ Унитед Натионс Дивисион оф Социал Полицy анд Девелопмент индигеноус пеоплес, Енвиронмент
  3. ^ Yоунг, Степхен (2020). Индигеноус Пеоплес, Цонсент анд Ригхтс: Троублинг Субјецтс (на језику: енглески). Абингдон анд Неw Yорк: Роутледге. стр. 2—5. ИСБН 978-0-429-33077-3. 
  4. ^ Фрее Приор анд Информед Цонсент: Ан индигеноус пеоплес' ригхт анд а гоод працтице фор лоцал цоммунитиес. Мануал фор Пројецт Партитионерс (ПДФ). Фоод анд Агрицултурал Органисатион. 
  5. ^ Барелли, Мауро (2012-01-01). „Фрее, приор анд информед цонсент ин тхе афтерматх оф тхе УН Децларатион он тхе Ригхтс оф Индигеноус Пеоплес: девелопментс анд цхалленгес ахеад” (ПДФ). Тхе Интернатионал Јоурнал оф Хуман Ригхтс. 16 (1): 1—24. ИССН 1364-2987. С2ЦИД 143920611. дои:10.1080/13642987.2011.597746. 
  6. ^ „Репорт оф тхе Wоркинг Гроуп он тхе иссуе оф хуман ригхтс анд транснатионал цорпоратионс анд отхер бусинесс ентерприсес (УН Доцумент А/68/279)”. ундоцс.орг. Унитед Натионс. 7. 8. 2013. Приступљено 2020-05-19.