Слушалице у ушном каналу

С Википедије, слободне енциклопедије
Слушалице у ушном каналу

Слушалице у ушном каналу (in-ear слушалице, персонални монитори, монитори у ушном каналу, IEM = енгл. In Ear Monitor), је врста интер-ушних слушалица које су дизајниране да затворе ушни канал. Затварање ушног канала има две функције:

  1. блокирање шума, и
  2. формирање затворена акустична комора како би се постигао пунији звук.

За стварање такве затворене коморе, део слушалице заједно са силиконским или сунђерастим врхом се ставља у предњи део ушног канала.[1] Многе high-end In-Ear слушалице су посебно обликоване према уву корисника и пружају максималну удобност и савршено затварање.[2]

Због своје преносивости, високог квалитета звука и изолације непожељног шума, посебно подешене (а често и посебно обликоване) слушалице већ дуго се користе на сцени од стране музичара и аудио инжењера. Ове слушалице су део персоналног мониторинга или мониторског система (IEMS), који може бити жичани или бежични. Ради лакшег именовања, In-Ear слушалице које се користе у таквом систему се називају IEM. Касније, као су произвођачи почели да праве слушалице у ушном каналу високог квалитета, слушалице за општу употребу (iPod генерација), ознака 'IEM' је постала популаран назив за слушалице у ушном каналу. Технички говорећи, само слушалице у оквиру IEMS-а би требало називати IEM-оом. За потребе овог чланка, IEM се односи на све слушалице у ушном каналу.

„Бубице“[уреди | уреди извор]

IEM и „бубице“ (слушалице у уву) се односе се на две различите врсте слушалица. Интер слушне слушалице имају звучник који је довољно мали да се може ставити/носити у уву. Две главне врсте интер слушних слушалица су бубице и IEM. Бубице се носе у ушној шкољци, често на самом почетку ушног канала. Оне могу имати носач око главе или носач преко уха (енгл. clip-on) за већу удобност, али оне не праве непропусну комору у ушном каналу, јер не улазе у њега. С друге стране, IEM делимично улази у ушни канал и ствара непропусну акустичну комору.[2]

Изолација шума[уреди | уреди извор]

Упркос њиховој величини, слушалице са активним поништавањем шума (ANC = енгл. Active Noise Cancellation) не дају увијек боље смањење буке у односу на ИЕМ. Такође, квалитет звука многих ANC слушалица је другоразредан (у односу на цену). Насупрот томе, IEM боље смањење буку, без губитка квалитета звука.[2]

Ово су нека мерења лабораторије аудиторних система са Техничког универзитета Вирџиније. Док су све Shure-ове IEM на тесту дале изолацију од 29 dB до 37 dB, резултати ANC слушалица нису толико велике:

  • Bose Qc2: 20 dB (77% од амбијенталне буке)
  • Sennheiser PXC-250: 11 dB (58% од амбијенталне буке)
  • Sony MDR-NC20: 8 dB (40% од амбијенталне буке)

Типови звучника[уреди | уреди извор]

Постоје две главне врсте звучника који се користе у IEM: динамички и са балансираним оклопом (BA).

Динамички (са покретним језгром) звучници су чести у нижој класи IEM због доступност и ниже цене (у односу на BA). Они се обично крећу од 8мм до 16мм у пречнику. Динамички звучници су познати по својој способности за стварање снажнијег баса јер се више ваздуха креће током репродукције звука. Више кретање ваздуха значи јачу бас сензацију јер постоји тенденција да се 'осећају' ниски басови више него што их стварно чујемо. Мане динамичког звучника је његова величина. Такође је важно напоменути да су многи велики произвођачи користе динамичке звучнике релативно ниског квалитета звука у својим IEM. Наравно, ту су и IEM произвођачи који су се специјализовали у производњи високо квалитетних динамичних IEM звучника, нпр. Future Sonics је један од првих произвођача IEM.

BA звучници су малих димензија, стога много IEM произвођача користи 2, 3 или више BA у свакој лушалици (Ultimate Ears - UE18pro чак 6). Додавањем барем једног од BA као вофер, IEM са више BA су обично бољи од оних са једним BA. Коришћење више BA делимично решава проблем, јер BA помера мање ваздуха него динамички звучник. Мана BA звучника је њихова висока цена.

Постоје и хибридни IEM-ови (нпр. UE Super.fi 5 EB) које користе динамичке и BA звучнике заједно, како би најбоља својства оба дошла до изражаја. Међутим, рецензије таквих врсте IEM-а су често мешовите.

Изабрати праве завршетке[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте завршетака (врх IEM који се умеће у ухо): мекани пластични(углавном направљене од силикона или ПВЦ), сунђерасти и посебно обликовани према кориснику од тврдих акрилних или меких силиконских материјала (постоје и хибридни, али ређе).[2]

Мекани пластични завршеци појављују се у две верзије: универзални и у зависности од величине уха. Универзални, као што су Etymotic tri-flanges и bi-flanges омогућавају кориснику да постави завршетак прикладно и дубље у ушни канал (они се могу сматрати превише наметљивим за корисника). Завршеци се углавном праве у три величине: мали, средњи и велики. Корисник одабира величину завршетака на основу удобности затварања ушног канала.

Осим посебно обликованих, сунђерасти завршеци се сматрају најудобнијим и пружају боље затварање. Боље затварање ушног канала даје топлији, пунији звук од меке пластике. Сунђерасти завршеци такође имају две верзије: универзалне (нпр. Shure жути сунђер), и у зависности од величине уха (Shure црни сунђер). Већина сунђера нису периви и захтевају замену након неколико недеља употребе (види поглавље: Чишћење и одржавање IEM и завршетака). Сунђерасти завршеци компаније Comply се међу најудобнијим. Comply такође производи различите врсте сунђера за различите IEM-ове.

Посебно обликовани завршеци према корисниковом уху су најквалитетнији IEM-ови (или кастомизовани IEM-ови), где је звучник (звучници) и завршетак изведени. Међутим, посебно обликовани завршеци се праве и за универзалне IEM-ове (који су дизајнирани за коришћење са меким пластичним или сунђерастим завршецима). Недавно, кастомизовани IEM-ови задобијају популараност у mid-end тржишту ИЕМ. Највећа предност је њихово стајање и удобност како о ушном каналу, тако и у ушној шкољци. Будући да је направљене по мери корисника, оне осигуравају савршену затвореност, а пружају најбољу удобност и квалитет звука.

Величина завршетака[уреди | уреди извор]

Избор исправне величине завршетка IEM осигурава савршену затварање, што доприноси максималној удобност и висок квалитет звука.[2]

Коришћење завршетака који је већи него што је потребан ствара сензацију отока или бол у ушном каналу у веома кратком периоду коришћења.

Коришћење завршетака који је мањи од потребних ће резултовати у слабо затварању ушног канала или расипање ваздуха/звука. У таквој ситуацији, корисник ће приметити да је бас слабији од нормалног или га нема, и IEM завршеци ће вам испасти из ушног канала врло лако.

Треба напоменути да иако најбоље одговара, убацивање страног објекта у ушни канал могу створити врло непријатно осећај првих пар пута. У циљу превазилажења овог проблема, мало стрпљења често је потребно поред одабира одговарајућих завршетака.

Фактори удобности[уреди | уреди извор]

Други фактори који утичу на комфорт[2]:

Фактор један - Плитко против дубоког убацивања

Већина IEM-ова са завршетком из једног дела, омогућавају да буду плитко у ушном каналу када су у потпуности убачени (око 8 ~ 9мм). Плитко уметање значи мање изолације, али више удобности за корисника. IEM-ови са завршетком из више делова ће захтевати од корисника да их дубоко унесе (> 9мм). Дубоко постављање значи боље затварање на тај начин више изолације, али мање удобности.

Фактор два - Материјал завршетка

Најчешће се завршеци од меке пластике израђују од силикона или ПВЦ-а разних дебљина. Уопштено говорећи, силикон је мекши и тако удобнији од ПВЦ-а. Силиконски завршеци нису сви исте тврдоће/еластичности.

Фактор три - Дебљина завшетка

Правило је, тањи завршетак је удобнији. Међутим, тањи завршеци стварају мање изолације.

Фактор четири - Дизајн слушалице

Део слушалице у којој је смештен звучник такође доприноси удобности. У основи, мањи и нижи профил слушалица је удобнији. То је разлог што се универзалне слушалице (Super.fi и Triple.fi) често сматрају да ће бити непријатан.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Берге Б, Пирзански C (2005). „Еар цанал дyнамицс: Фацтс версус перцептион”. Тхе Хеаринг Јоурнал. 58 (10): 50—8. 
  2. ^ а б в г д ђ „Водич за In-Ear слушалице (слушалице у ушном каналу”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2011. г. Приступљено 22. 10. 2010. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  1. Деан МС, Мартин ФН, 2000. Инсерт еарпхоне дептх анд тхе оццлусион еффецт. Америцан Јоурнал оф Аудиологy 9: 131-4.
  2. Федерман Ј, Пицоу Е, 2009. Мусиц анд хеаринг протецтион: А цалл то ацтион. Перспецтивес он Аудиологy 5(1): 3-9.
  3. Федерман Ј, Рицкеттс Т, 2008. Преферред анд минимум аццептабле листенинг левелс фор мусицианс wхиле усинг флоор анд ин-еар мониторс. Ј Спеецх Ланг Хеар Рес. 51(1):147-59.
  4. Флигор БЈ, 2007. Хеаринг лосс анд иПодс:Wхат хаппенс wхен yоу турн тхем то 11? Тхе Хеаринг Јоурнал 60(10):10-6.
  5. Флигор БЈ, 2009. Риск фор ноисе-Индуцед хеаринг лосс фром усе оф портабле медиа плаyерс: А суммарy оф евиденце тхроугх 2008. Перспецтивес он Аудиологy 5(1): 10-20.
  6. Палмер CV, 2009. Аффецтинг лифе-лонг хабитс оф сцхоол-аге мусицианс. Перспецтивес он Аудиологy 5(1): 21-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]