Снаха Анђелија
Анђелија је била је жена једног од браће Јакшића, Дмитра Јакшића. Анђелија, жена са симболичним именом које је одређује заштитницу породице,која је морална и патријахална. Јакшићи су живјели у XV вијеку и потомци су војводе Јакшића који је био у служби Вука Бранковића. Њихова стварна имена су била Стефан( а не Богдан)и Дмитар.
У народној пјесми Диоба Јакшића Стефан има име Богдан. Борили су се против Турака и у тим борбама погинули: Дмитар 1486.г. код Смедерева а Стефан 1489.г. код Беча.
За њих је у народним пјесмамам везана тема о диоби имовине. Диоба имовине између браће послије очеве смрти довела је до сукоба међу браћом. Анђелија је показала да посједује високе моралне вриједности патријархалне српске жене јер је добротом и великодушношћу успјела да помири завађену браћу.Наиме, старији брат,Дмитар, сматрао је да му по старјешинству припадају очеви коњ и соко. Богдан не може, а да брату не завиди. На тој граници непомирљивости рађају се завист и мржња(као код Каина и Авеља у Библији).Мржња брата Дмитра прелази у паклену намјеру да убије брата Богдана. Према Дмитровом плану убиство тровањем требало је да изврши љуба Анђелија док је он у лову.
Лик у народној пјесми Диоба Јакшића[уреди | уреди извор]
Анђелија је стављена пред велику дилему:извршити убиство дјевера и задржати мјесто поред мужа, или одустати од злочина, сачувати душу и изгубити мјесто у дому. У таквој ситуацији она се нашла међу завађеном браћом окружена себичношћу, завишћу и мржњом, а потом између Бога и људи.[1]
Она је патријархална и побожна жена и у ној постоји страх од Бога, страх од Божије казне, стзрах од људи и од свијета. Анђелија не пристаје да живи са гријехом и срамотом али ни да оде из дома без праве кривице. Она је смислила начин да спаси и дјевера и себе и своју душу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Књижевност и граматика, Друго кориговано издање, Часлав Ђорђевић,Оливера Радуловић, Мирјана Грдинић,Венцловић, Нови Сад 2014 |Књижевност и граматика, Друго кориговано издање, Часлав Ђорђевић,Оливера Радуловић, Мирјана Грдинић,Венцловић, Нови Сад 2014