Снежна олуја (слика Вилијама Тарнера)
Снежна олуја, или Снежна олуја: Ханибал и његова армија прелазе преко Алпа је слика урађена техником уља на платну коју је насликао Вилијам Тарнер. Први пут је изложена 1812. године на изложби Краљевске Академије. Прате је стихови Тарнерове незавршене епске поеме "Заблуде наде." Држала ју је Национална Галерија од 1856, одакле је пребачена у Тејт Галерију, где се сада налази. Мера слике је 146 x 237.5 центиметара.
Композиција[уреди | уреди извор]
Слика приказује муку Ханибалове војске током преласка преко Алпа, и супротстављање природе и локалних племена. Највећи део слика заузима ковитлајући црни олујни облак који прети да се спусти на војнике у долини, са наранџасто-жутим сунцем које покушава да се пробије кроз облаке. Бела лавина се обрушава низ планину са леве стране. Ханибал лично није приказан јасно, али је могуће да јаше слона у даљини. Огромна животиња је сада патуљаста у односу на олују и пејзаж Италије. У првом плану, племе се бори са задњим делом Ханибалове војске. Неједнака композиција без геометријских оса и перспективе ломи традиционална правила композиције. Тарнер је инсистирао да слика треба да се окачи ниско на зид изложбе како би се гледала из правог угла. Ова слика је прва у Тарнеровим радовима на којој се појављује ковитлајући овални вихор ветра, кише и облака, где се уочава динамичка композиција светлости и таме која ће се појављивати у његовим каснијим делима.
Критика[уреди | уреди извор]
Публика и критика је јако ценила силовитост мећаве и снагу драматичне композиције. Примећује се јасна веза са ратом који се водио између Француске и Енглеске, као и сличности између Ханибала и Наполеона[1]. Слика представља радикалну промену у којој Тарнер активира директни ефекат ове слике на индивидуалца не би ли утицао на посматрачево разумевање догађаја.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крепалди, Габријел (2012). Генији уметности. Београд: Књига Комерц. стр. 19. ИСБН 978-86-7712-355-0.
- ^ Боцкемüхл, Мицхаел (2010). Тхе wорлд оф лигхт анд цолоур. Кöлн: Тасцхен. стр. 41,42. ИСБН 978-3-8365-1370-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Боцкемüхл, Мицхаел,. "Тхе wорлд оф лигхт анд цолоур", Тасцхен, Кöлн. 2010. ISBN 978-3-8365-1370-8.
- Крепалди, Габријел,. "Генији уметности", Књига Комерц, Београд. 2012. ISBN 978-86-7712-355-0.