Социологија Јевреја

Социологија Јевреја укључује садржину социолошких теорија и метода учења о Јеврејској заједници и о њиховој религији. Социолози су забринути друштвеним шаблонима унутар јеврејских група и заједница; америчких Јевреја; изралеских Јевреја и Јевреја у дијаспори. Социолошке студије Јеврејске религије укључује и верско чланство, ритуале и верске обрасце. Значајни часописи обухватају и "Јеврејске друствене студије", "Јеврејски часопис за социологију" и "Савремено јеврејство".

Појава режима

Почеци: 1930-1950

Социологија Јевреја се првобитно појавила у Сједињеним Америчким Државама 1930их почевши од издавања Јеврејске социолошке студије 1938. године, спонзорисан од стране Седнице јеврејских односа. Мисија часописа била је "да промовише, путем научног истраживања, бољег разумијевања положаја Јевреја у модерном свијету". Каснија публикација "Јеврејски часопис социологије" 1958. године је доспео до "неколико прилика ... за објављивање академских и научних студија социологије Јевреја".

Раст и развој: 1950- садашњост

Социолог Сеyмоур Липсет је 1955. године запазио да је дисциплина неразвијена, рекавши да има много више "јеврејских социолога (социолога јеврејског порекла)" од "социолога јевреја". Елем, научно поље је почело да се развија крајем 1960их и 1970их. Професионална организација је формирана, нарочито Удружење Социјалних Научних Учења Јевреизма (УСНУЈ). Године 1975, нове научне новине се такодје штампају - "Модерни Јевреизам".

Рад Марсхалл-а Скларе-а је доста допринео развоју ове дисциплине. Он се у данашње време сматра једним од оснивача социологије Јевреја. Његово учење и учење Јосепх-а Греенблум-а о јеврејском идентитету у "Лакевилле" - у 1967, сматра се једним од најзначајнијих радова из те области. Социолошка истраживања о односима култура изложена од стране Натхан-а Глазер-а и Даниел-а П. Моyнихан-а је такодје допринела развићу социологије Јевреја.

Формирање АССЈ

Идеја формирања професионалне организације за научнике специјализоване за социологију Јевреја појавила се 1966 године; о овом концепту су разговарали Вернер Ј.Цахнман и Норман L.Фридман на конференцији „Америчког социолоског удрузења" (АЦА). Удружење су неформално покренули Норман L. Фридман и Бернард Лејзервиц 1970 године; догадјај по називом „Социолошка студија Јевреја” одржан је на годишњој конференцији АЦА. Социолози Соломон Пол, Мервин Вербит и Арнолд Дасевски поднели су захтев за оснивање формалне групе; предлог је изгласан и прихваћен. Нова група, Удружење за друштвено-научну студију Јевреја (АССЈ или АСССЈ) је покренута и формално се састала наредне године. Група је од тада организовала годишње конференције, основала академски часопис Савремено јеврејство, основала АССЈ Њувзлетер и одликовала изузетне стручњаке у области са Марсал Склер наградом.

Док су АССЈ и Савремени Јевреји доминирали социолозима и социолоским студијама-сви осим једног председника организације су стекли докторат из социологије, док је други добио докторат из психологије-фокус није био ограничен само на социологију. Студије које обухватају друге друштвене науке и историју постоје такодје,а и стручњаци из тих дисциплина су постали чланови, сарадници и почасни чланови.

Генералне Теорије

Амерички Јевреји

Према социологу Самуелу Хеилману, постоје три главна посебна теоријска приступа у проучавању социологије америчких Јевреја:

• Јединственост Јудаизма и партикуларизма против универзализма - популарни теоретски приступ разумевања савремених америчких Јевреја била је идеја да Јудаизам служи као религијска евиденција социјалног стања америчких Јевреја данас. Актуелне друштвене и политичке одлуке Јеврејске заједнице укорењене су у одговору на неизбежан сукоб измедју јеврејских верских вредности са једне стране и секуларног Америчког живота са друге стране. Други, као сто је Милтон Химелфарб, мање се фокусирају на јеврејску религију као такву и фокусирају се на напетост насталу балансирањем партикуларизма јеврејске традиције и универзализма америчке модерности.
• Маргинална култура - у 1940-им и 1950-тим, неки научници, као сто је Милтон M. Голдберг, видели су јеврејски живот у Америци као успешну „маргиналну културу”, следећи „Маргиналну теорију о човеку” Роберта Е. Парка и Еверета Стонекуиста популарног у то време.
• Заједница и организација - трећи приступ произилази из рада политичког научника Даниела Ј. Елазара и фокусира се на динамику која стоји иза доношења одлука унутар јеврејских друштвених организација.

Док су други теоријски приступи напредовали, они нису значајно утицали на истраживачки програм дисциплине.

Примењена социологија

Семјуел Клауснер, бивши председник АССЈ напоменуо је да је социологија о Јеврејима више примењена као друштвена наука него теоријска. За Клауснера, теорија развитка у социологији може помоћи у објашњењу сваког друштва, а не само Јеврејског. Допринос социологије Јевреја је примена науке, као што је методологија. Остали, међутим, наглашавају да је грана део компаративне социологије.

Колекција елементарних програма

Програм из 1946. године

Курт Волф, студент Карла Менхајма, је 1946. године објавио „Основни наставни план и програм социологије о Јеврејима" у „Друштвеним снагама"., значајном часопису за социологију. Волфов циљ био је да пружи помоћ Јеврејима, да им се да материјал везан за курсеве о расним односима, социјалној дезорганизацији, мањинама и/или уводној социологији. Волфова подела фокусирана је на 3 теме:

• Демографске промене пратиле су се после Другог светског рата и холокауста
• Етничко чишћење Јевреја
• Антисемитизам

Каснији науцници су приметили да је Волфов наставни план о социологији Јевреја настојао да проучи спољне структуре, али је игнорисао унутрашњу динамику јеврејске заједнице.

Колекција елементарних програма (АСА) из 1992. године

Јацк Нусан Потер је 1992. године уредио први водич за прикупљање наставних планова и програма за социологију Јевреја. Ова збирка објављена је од стране америчке асоцијације социолога (Америцан Социологицал Ассосиатион – АСА). Збирка обухвата наставне планове о социологији Јевреја са 34 колеџа и универзитета. Медјутим, Портер је открио да је већина ове збирке фокусирана специфично на Јевреје који живе у Америци. Само 10, од могућих 34 плана и програма било је посвећено одељењу социологије.

Колекција елементарних програма (АСА) из 2007. године

Паул Бурстеин са универзитета у Вашингтону је саставио и надоградио збирку наставних планова и програма социологије Јевреја. Ова колекција је објављена од стране америчке асоцијације социолога (Америцан Социологицал Ассосиатион – АСА) 2007. године. У свом раду се Бурстеин фокусирао на следеце теме:

• компаративни историјски приступ, који испитује промене и еволуирајуће обрасце јеврејског живота у последињих неколико стотина година
• живот Јевреја у Северној Америци, иако се највише фокусира на Сједињене Америчке Државе
• живот Јевреја у Израелу
• Холокауст

Бурстеин примећује недостатке у одредјеним областима. Рецимо, док су односи тамнопутих (црних) Јевреја у САД-у обухваћени наставним планом и програмом, односи измедју Јевреја и других група нису. Такодје, постоји и неколико области које су покривене и обрадјене, а не тицу се Јевреја у Америци или Израелу.