Соларис Урбино 18
Соларис Урбино 18 је нископодни зглобни аутобус дизајниран за јавни градски превоз, направљен у Пољској, у близини Познања. То је други најпопуларнији Соларисов модел након соло верзије, Соларис Урбино 12. Од 2005. године почела је производња треће генерације овог аутобуса, а 2014. године је представљена и четврта генерација овог модела на сајму у Хановеру. Поред класичног дизел мотора у понуди су и мотори на електрични и ЦНГ погон, као и продужена верзија, Соларис Урбино 18,75.
Историја[уреди | уреди извор]
Прва генерација(1999—2002)[уреди | уреди извор]
Прва генерација Урбина 18 започела је производњу у другој половини 1999. године. То је први Соларисов зглобни аутобус који је био дугачак 18 метара. У првој години производње највише произведених аутобуса било је продато у Пољску, у град Гдињ. Продаја је лоше ишла због високе цене и превозници су радије куповали јефтиније аутобусе од 15 метара. У наредном периоду Соларисови аутобуси доспели су и у јос 12 градова, претежно у Пољској. Такодје, извозили су аутобусе у Берлин и у Ригу.
Друга генерација(2002—2005)[уреди | уреди извор]
Производња друге генерације почела је у првој половини 2002. године. У односу на прву генерацију нема неких великих разлика јер је Соларис у то време развијао тролејбус Соларис Троллино 18.
Трећа генерација(2005—2014)[уреди | уреди извор]
Услед великих поруџбина које су досле на њихову адресу, Соларис се одлучује на развој њиховог јединог зглобног модела. Продаја расте и њихови модели полако заузимају висе градова широм Европе. Њихов модел треће генерације доспео је и на улице престонице Србије, Београда, након сто су победили на тендеру који је расписао највеци градски превозник ГСП Београд. Соларис је ГСП-у испоруцио 200 аутобуса током 2013. године. Испоручени аутобуси имају мотор(ДАФ ПР228, 310КС) који задовољава Еуро 5 стандарде и са њим упарен мењач ЗФ 6АП[1]
Четврта генерација(2014-)[уреди | уреди извор]
У периоду од 2014. године Соларис се окреце еколошки прихватљивим решењима и развија свој први хибридни аутобус, после неуспелог покушаја 2006. године, Соларис Урбино 12 Хyбрид. Након успешног пројекта са соло верзијом, одлучују да направе и зглобну верзију са хибридним мотором а исте године у продају излази и тај модел са електричним мотором.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Соларис Урбино 18”. www.аутобуси.нет. Приступљено 30. 3. 2019.[мртва веза]